NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

 

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT

PODVIŽNIČKE POUKE MONASIMA
 

121.
1) Neka se niko ne odvaja i neka ne gubi poverenje prema svom ocu; nemojte slušati neprijatelja, iskusnog pronalazača zla; 2) rečeno ćete dostići otkrivanjem pomisli, za šta vas molim spasenjem vašim (2, 49)
1) Ja se radujem i veselim gledajući na vaš napredak. Ipak, mene sa druge strane obuzima strah i trepet da nekako ne dođe do nekog nereda koji bi srušio sve što je uz mnogi napor i znoj stečeno. Stoga se svima obraćam sa uopštenom rečju: čuvajte se, bdite i molite se. Neka niko ne pomišlja da se usami i da hodi zasebno, neka niko svoje noge ne pomera sa tvrdog kamena vere svom duhovnom ocu, neka niko ne slabi u svojim podvižničkim naporima. Neka niko ni na koji način ne pušta kod sebe mnogoglavu zmiju, koja je svelukava i vešta u navođenju na greh pod blagovidnim izgovorom. Ona je mnogoiskusni pronalazač greha i sejač zla koji je svrgnut sa nebesa. Pavši na zemlju kao munja, ona se prokrala u raj i našeg praoca prelestila, da bi sve do sada ljude učila svakakvom beščašću i gresima. Ona je i hrišćanski rod naučila jeresima i nepriličnim delima, te i nas pokušava da rani i umrtvi strelama greha.
2) Stoga vas preklinjem i molim da čvrsto hodite svojim putem, obukavši se u sveoružje svoje i nikako joj ne dozvoljavajući da priđe i približi se, što ćete, kao što sam rekao, postići dobrom verom prema ocu, nepokolebivim ispovedanjem i potpunim otkrivanjem svojih tajni, te smirenjem, nelicemernim poslušanjem i blagodušnim trpljenjem. Da, bratijo, molim vas i preklinjem da se radi Boga, radi nagrade, radi večnog života i njegove radosti, te radi straha od suprotnog, tj. neugasivog ognja i drugih bezmernih muka još više potrudimo, da bodro hodimo, da pravo idemo, boreći se i prisiljavajući se da bezbedno preplivamo veliko more ovog života kako bismo po smrti dobili vence pravde i blaženu besmrtnost.
 

122.
1) Gledajući na kraj puta, putnici rado podnose sve teškoće koje ih susreću na njemu: i mi treba sve da trpimo radi Carstva nebeskog; 2) i svi proslavljeni sveti su trpeli: drugačije ne može (2, 50)
1) Oni koji hode dugim putem prelaze iz mesta u mesto, pri čemu je put ponekad ravan i utaban, a ponekad ispresecan rupama i blatnjav od kiše. Proživljavajući ovaj život i mi prelazimo iz dana u dan, iz godine u godinu ponekad susrećući neprijatnosti i teškoće, a ponekad prijatnosti i radost. Gledajući na kraj puta oni se ne opterećuju njegovom dužinom, niti se zaustavljaju zbog teškoća koje ih susreću. Podvizavajući se dobrim podvigom poslušničkog i isposničkog života i hodeći dobrom stazom koja vodi u Carstvo nebesko, ni mi ne treba da smo mrzovoljni, ni da se vraćamo nazad, ni da iznemogavamo zbog neprijatnosti, prepreka i skorbi koje nas susreću i koje radi naše koristi na nas popušta blagonakloni promisao Božiji. Zbog neznatnih i nevažnih dobitaka privremenog života oni se ne zaustavljaju pred naporima putovanja koji im predstoje. Utoliko pre mi radi večnih i neizrecivo velikih dobara treba sve da trpimo. Da bismo se udostojili da dobijemo ono na šta se nadamo mi treba sve da blagodušno primamo i podnosimo. Da, bratijo moja i čeda, hrabrije i blagodušnije podnosimo sve što nas susreće i što je neraskidivo vezano sa našim podvižničkim načinom života: napore, teškoće, post, bdenje, kolenopreklonjenja, spavanje na goloj zemlji, vrućinu i hladnoću, glad i žeđ, siromaštvo odeće i obuće, izvesnu neurednost zbog napora, neizbežnost poslušanja i molitvoslovlja. Vi ste blaženi i preblaženi što se trudite u svojim duhovnim podvizima i što sa ljubavlju susrećete mislena i čulna iskušenja koja vas susreću.
2) I da li je iko od svetih koji su prosijali od vajkada ovdašnji život proveo bez znoja i tuda, bez iskušenja i skorbi? Pomenimo Avraama, velikog među patrijarsima, prorocima i učiteljima, ili pohvalu apostola – Pavla sa ostalim apostolima, ili oce koji su se potom proslavili – Stefana Prvomučenika i sve druge koji su posle njega mučeni za Hrista, ili Antonija Velikog i sve prepodobne koji su se sa njime i posle njega podvizavali: kod svih ćemo naći bezmerne napore, znoj, borbe, umaranje, skorbi, gonjenja, napade, klevete i svakovrsna iskušenja. Sveti Pavle govori: Potucaše se u kožusima i kozjim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne beše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I sa svima je bilo tako. Inače se i ne može ugoditi Bogu. Bez napora se ne može ostvariti put spasenja, niti se bez podviga može održati željena pobeda. Mi smo se poduhvatili istog dela kao i oni, usled čega moramo voditi način života kojim su i oni proveli svoj brzoprolazni vek.
 

123.
Čime treba da revnujemo jedni pred drugima, čime treba da prevazilazimo jedni druge, i u čemu da se međusobno slažemo (2, 51)
Priđite i odbacimo mrzovolju i lenjost, te prihvatimo marljivost i revnost za ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. Dođite i potrudimo se da delom (a ne rečju) prevazilazimo jedni druge u izbegavanju uporne svojevoljnosti, te u ustupanju [drugima], u trpljenju skorbi, uvreda i podsmeha. Hajdete da stupimo u nadmetanje u izbegavanju smućivanja drugih i sebe, podizanja obrva pred nižim i gordog zabacivanja glave pred višima (što odlikuje gordost koja se podiže protiv Boga Svedržitelja, koja je sa nebeske visine zbačena na donje krajeve zemlje), te u trudu oko ličnog mira i umirivanja drugih, oko lične krotosti i ukroćavanja drugih, oko smirene naravi i smirenog mišljenja (što odlikuje Sina Božijeg, koji se iz poslušnosti i smirenja očovečio, te Krstom i smrću spasao čovečanstvo). Priđite i počnimo da podražavamo jedni druge u izbegavanju lenjosti i odsustvovanja sa dnevnih božanstvenih službi i noćnog psalmopojanja (što je svojstveno lenštinama i nedoraslima), te u naporu da steknemo usrdnost da delo Božije, za preduhitravanje drugih u dolaženju u hram Božiji pre početka psalmopojanja (što je svojstveno revniteljima blagočašća i vrline). Međutim, da ne bih nabrajao sve jedno za drugim, reći ću uopšteno: svi se međusobno podražavajmo u dobru, udružimo se u ljubavi bez drskosti, u mirnom raspoloženju i u blagom smirenoumlju, izbegavajući lukavstva i uzajamna podozrenja i duhovnim jedinstvom utvrdivši duše u uzajamnom poverenju. Neka niko ne bude Juda izdajnik, niti dvojedušan, ni nepostojan, ni neuzdržljiv, ni sklon na blud, ni surov, ni tvrdoglav. Neka niko ne čini i ne postupa na naveden način, nego neka svako napreduje samo u prepodobnom, pravednom i bogougodnom, iz dana u dan očekujući svoju končinu i čekajući dan dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista, kada će se sve pretvoriti i preobraziti. Mi ćemo stati pred strašnim prestolom Sudije u prisustvu svih besplotnih činova anđelskih i dati odgovor za sva dela, reči i pomisli.
 

124.
1) Budite u svemu ispravni – i u unutrašnjem i u spoljašnjem; 2) u obitelj primajte ne samo građane, nego i seljake (2, 52)
1) (Pismo iz zatočenja). Radujte se kao istinske sluge i delatelji Hrista Gospoda. On vam je pripremio venac i Carstvo svoje ukoliko budete čuvali srdačno blagonastrojenje i usvojeni način života, držeći se mira i čuvajući zavedeni poredak, istrajavajući u neporočnosti i čistoti, pokornosti, smirenoumlju, trudeći se u rukodelju, psalmopojanju, čitanju, otkrivanju pomisli i svemu drugom što vam je naloženo.
2) U vezi sa primanjem nove bratije želim da [kažem] da treba da se dopunjujete ne samo sa građanima, već i sa seljacima, koji su prigodniji i naviknutiji na trud i poslove koji su kod nas zavedeni. Umnožavanje građana, kako mi se čini, za nas neće biti zdravo i blagotvorno ni u telesnom, ni u duhovnom smislu.
 

125.
Svi kao jedan čovek se držite zapovesti Božijih i poredaka naših, podražavajući drevne (2, 53)
(Pismo iz zatočenja). Neka vas Bog ukrepi, bratijo moja najčasnija, u delima ruku vaših i u vašim duševnim podvizima silom koju daruje Duh Sveti, u svemu vas čuvajući neporočnim i neranjivim, gotovim na ispunjavanje svih zapovesti Njegovih i na svakovrsno poslušanje. Gledajte pred sobom na dobra koja su pripremljena onima koji su zavoleli javljanje Gospodnje i koji ni u šta ne smatraju sve ovdašnje, tj. slavu, zadovoljstva, utehe i pokoj tela, koji su se raspeli svetu i um usmerili na zrenje nebeskog. Slično su živeli i svi drevni ocu naši, odrekavši se sveta i svega što je u svetu i služeći Gospodu u sveštenom i anđelskom činu našem. Držite, čeda moja, predanja kao što ste ih primili, plamen strasti gaseći rosom zdravoumlja i čistote, te svoje prohteve odsecajući mačem poslušanja. Budite iskusni delatelji zapovesti Gospodnjih i dela ruku vaših [neka budu] u skladu sa naznačenjem onoga ko upravlja vama. Sve vaše bratstvo kao jedna duša i kao jedan čovek neka bodro, blagodušno i jednodušno vrši sva svoja duhovna i telesna dela kao pred licem Gospodnjim.
 

126.
1) Ostavljajući zemaljsko, ustremite se ka nebeskom, boreći se naročito protiv gneva i pohote; 2) pouke potčinjenim i starešinama (2, 54)
1) (Pismo iz zatočenja). Vi ste se razapeli svetu i svet vama. Odvojite se od zemaljskog i uzvisite se ka nebeskom životu, živeći jedinome Bogu i umrevši svemu drugom. Neka vaše oči budu okrenute [cilju] ka kome je [okrenuta] i vera vaša. Neka vaše srce bude bodro u onome čime se zarobljeni, po reči Gospodnjoj: Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt. 6, 21). Vidite li da ste se udostojili anđelskih dobara i anđelskog života? Stoga kao anđeli i hodite, ne potčinjavajući se uticaju slučajnosti. Protiv greha se borite krotošću, a protiv pohote zdravoumljem. Neka te ne pobedi mala slast, koja te svakodnevno i svakočasovno uznemirava. Na oružje protiv nje ukazao onaj ko je rekao: Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me pažnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2) i izbavi me od strasti, premda je prošlo prilično vremena.
2) Vama potčinjenima su poznati zakoni poslušanja, a vama načelnicima – zakoni načelstvovanja. Vi, naime, proizvoljenjem treba da budete poslednji stoga što ste prvi, podstičući se sastradavanjem i ljubavlju. Treba snishoditi, ali i ushoditi; progovoriti, ali i oćutati; veselo i ljubazno se osmehnuti radi duhovne utehe, ali i poprimiti strogi izgled, zdravoumno ne dozvoljavajući preteranost ni na jednoj strani. Neka oči vaše budu neuspavljive u čuvanju pravila i pristupačne pri davanju odgovora. Nozdrve vaše neka se ne šire gnevljivo, obrve neka se ne podižu gordeljivo, jezik neka se ne izvrće sujetno. Svako čulo neka se drži smireno i svaki ud pristojno. Usta neka budu oruđe psalmopojanja, um neka pomišlja samo o nebeskom, a ruke neka delaju samo dela blagočašća i ljubavi. Neka niko ne bude neposlušan, svojevoljan, žestokosrdan. Svi se sjedinite u jednodušnosti, zavolite se bez drskosti i međusobno pružite desnice radi vašeg spasonosnog života.
 

127.
1) Radujem se što ste se opet sabrali iz rasejanosti i što ste se sredili kao što priliči; ostanite verni svom činu i unutrašnje i spoljašnje; 2) pouka namesniku Sofroniju naročito i svim drugim starešinama i potčinjenim uopšte (2, 55)
1) (Pismo iz zatočenja). Ekonom koji je došao obavestio me je da ste se opet sabrali svi, i starešine i potčinjeni, i ponovo uspostavili običan poredak. Starešine su počele da raspoređuju i dele odgovarajuće poslušanje svakome, a potčinjeni su ih prihvatili pokorno i smireno i pristupili delu. Pri tome ste svi sjedinjeni ljubavlju, svi imate jednu dušu, jednu misao i želju usred mirnog i uređenog života. I ja ne mogu izreći kako se obradovala moja smirena duša i zablagodarila Gospodu. Jer, za mene je najprijatnije i najutešnije pod nebom da vi živite dobro, ispunjavajući zapovesti Božije i prebivajući verni ustavima vašeg anđelskog čina. Pošto je sve rečeno sada kod vas vaspostavljeno, molim i preklinjem da svako prebiva u blagodušnom trpljenju, dušespasonosno prohodeći dan za danom u nelicemernom poslušanju. Neka među vama nema raznih želja, samovolje, svojeglavosti, poklonjenja vlastitoj volji, roptanja, šaptanja, sakupljanja, razmaženosti, drskosti, smeha, lenjosti, malodušnosti, gordosti i ničeg neugodnog Gospodu. Mi smo stavili svet i sve u svetu: roditelje, braću, prijatelje, poznanike, sela, gradove, trgove, gledališta i sve drugo strasno i slastoljubivo kako bismo zadobili Hrista i živeli nebeski, kako bismo istrebili strasti i obogatili se vrlinama, kako bismo prepodobno i pravedno poživeli u sadašnjem veku i podražavali prepodobne oce naše, te se udostojili dobijanja obećanih dobara. Eto našeg zvanja i očekivanja. Takvo treba da bude i delo vaše, i obraćanje, i ponašanje, kako bi imenu odgovarao i život. Neka on sija dobrim delima, dajući blagodat licima istog čina koja vam se približavaju, kao uostalom i svetovnjacima, kako bi se proslavljalo ime Oca našeg koji je na nebesima i kako bismo se i mi smireni radovali znajući i gledajući vas.
2) Čedo moje, Sofronije. Ja sam među mnogima izabrao tebe da načelstvuješ nad bratijom. Pazi da se ne pokažeš neiskusan na moje posramljenje i postiđenje. Neka se svetlost tvojih vrlina svetli kako bi se tvoje ime slavilo ne samo među bratijom, nego i napolje. Onaj ko ima Boga u sebi kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti postaje znamenit i na nebu i na zemlji. Budi pažljiv prema bratiji, blag, poučan. Razumno napominji o dužnostima, ljubazno izobličavaj bezobrazne, pravedno nalaži epitimije onima koji greše, očinski leči nemoćne, urazumljuj neznalice i sve čini na korist bratstvu. Stoga sam ti i dao vlast koju i ja smireni imam od Boga po Njegovom promislu. I svu drugi, i starešine i potčinjeni, verno vršite svoje delo u strahu Božijem kako bi se Bog sa svetim anđelima radovao zbog vas. Trudite se usrdno, hodite u nezlobivosti, opštite u prostoti. Nemojte prekidati otkrivanje skrivenih pomisli i želja, u kome se nalazi spasenje duše i izbavljenje od strasti. Čuvajte psalmopojanje kao što je ustanovljeno. Stihoslovlje, bdenja i čitanja neka budu po ustavu. Učenje Psalama i tropara napamet neka bude po ukazanju duhovnih otaca. Najzad, molite se za moje smirenje, tj. da mi Gospod da utehu i krepost da pretrpim predstojeće skorbi.
 

128.
Vi dobro živite; i neka među vama nema ni jednoga sa rđavom naravi; trudite se da kao delatelji vinograda dobijete nagradu od Gospodara; ratujte kao vojnici da biste se udostojili venaca od Podvigopoložnika (2, 56)
(Pismo iz zatočenja). Vi svi živite u Gospodu i sabirate obilne plodove spasenja, udaljujući se od svakog lukavstva i svakog nereda. Neka među vama ne postoji nesretno drski, nemarni, slastoljubivi, greholjubivi, telougodnik, sramni dušom, mrzilac, otimač čak ni najmanje stvari, zavidljivac, prepirač, nadmeni, roptač, lenjiv, neradan, neposlušan, gord, osoran, lažljivac, visokouman, sporljiv, izelica, pospan, rob tela i sveta, Juda koji zamišlja izdajstvo svoje duše i odvajanje nekog brata iz bratstva. Takvi sami sebe otimaju od Boga i beže od Njega, lutajući po bespuću greha. Oni neće da trpe vrelinu dana, zbog čega neće dobiti ni nagradu od vinogradara. Iako vojnici Svecara Boga, oni neće da ponesu vojne napore kako bi, hrabro se boreći, ugodili Vladici, usled čega ni nagradu ne dobijaju. Oni se unose u spiskove begunaca: pošto ih uhvate oni dobijaju kaznu. Prema tome, dobri vojnici, saborci, sapodvižnici i saputnici, potecimo, napregnimo se, kucajmo i sve pretrpimo. Gospod je blizu i uvenčaće nas. On gleda sa neba na svakog ko trči i plete vence onima koji pretrpe do kraja. Stoga svi budite čisti preko ispovesti, mirni kroz smirenje i lakopokretni iz ljubavi prema delanju. Glava kao glava treba da gleda šta je potrebno svakom udu. I odredivši šta kome da se da, ona sve i svakoga treba da privodi u pokret.
 

129.
1) On priziva sve da blagodare Bogu što je izveden iz tamnice; 2) „naše iskušenje je, kaže, bratiju podelilo na prave i neprave“; 3) on žali zbog drugih i moli se za njih u očekivanju da će se ispraviti, a prvima savetuje da budu čvrsti i blagodare Bogu za svoj uspeh, starajući se da uspeju u onome što im nedostaje (2, 57)
1) (Pismo iz zatočenja). Brz na milost i bogat u štedrosti, naš sveblagi Bog je na zastupništvo Vladičice naše Bogorodice, na molitve naših pokrovitelja – svetog Preteče i Bogoslova, kao i na vaša iskanja odagnao iskušenje i izveo nas iz zaključane tamnice. Stoga svi zajedno uznesimo blagodarstvenu pesmu Bogu Dobročinitelju koji je skorb pretvorio u radost i srušio zamke lukavog koje su protiv nas spremljene. Uostalom, ja sam postradao zbog grehova svojih, a ne zbog čega drugog. Stoga sam ja blagodušan verujući da će mi pretrpljeno biti na očišćenje grehova mojih.
2) U našem iskušenju svi mi smo već iskušani kao zlato u topionici, a naročito ovdašnji. Oni koji su ranije živeli u Duhu Svetom i sa nesumnjivom verom ostadoše isti i uopšte se nisu izmenili, nego su se, naprotiv, još više ukrepili i utvrdili nevoljom koja se desila. Oni, pak, koji su prebivali u hladnoći srca, u dvojedušnosti, u teloljublju i nemaru, čim ih je dotakao udarac zla odmah otpadoše kao lišće, kao pleva iz sita, sami iskočivši iz manastira kako bi se pokazali oni koji su bili slični čistoj pšenici. Imajući rečeno u vidu, božanstveni David govori u Psalmu: Razdeli ih u životu njihovom (Ps. 16, 14), tj. grešnike i nemarne od vrlinskih i prepodobnih. O, pada. Zbog vlastite nemarnosti rasuše se kosti njihove do pakla pogibli (Ps. 140, 7).
3) Uostalom, ja bolujem i plačem zbog njih i neću prestati da ih prizivam da se vrate sve dok u meni bude disanja. Može biti da će se neko od njih raspaliti od male iskre bogopoznanja i obratiti ka pokajanju, te se osloboditi od uza greha i kao zabludela ovca napustiti put lukavog. Vi, pak, nemojte biti strašljivi zbog njihovog pada, već sa još većim smelošću stojte u podvigu blagočašća, u podvižničkim upražnjavanjima, u trudu rukodelja, u znoju borbe, u hrabrom susretanju svakodnevnih skorbi i napada sve do krvi i čak do smrti, što smo i obećali, kao što znate, kad smo primali svetu shimu. Neka sada svaki pogleda i rasudi šta je ispunio od onoga što je obećao, i šta još nije. I za prvo neka uznese blagodarnost Onome koji mu je dao silu da sve podnese, a na drugo neka upotrebi svoje usrđe kako bi ono što nedostaje ostvario na delu. Na taj način ćete vi dostojno biti ukrašeni mučeničkim vencem, budući da Gospod govori: Moj verni sluga nije onaj koji mi govori: Gospode, Gospode, nego onaj koji tvori volju moju (up. Mt. 7, 21).
 

130.
1) Mi smo ostavili sve da bismo ugađali Bogu; rečeno i činimo podražavajući svete i idući carskim putem na kome se umnožavaju sve vrline i progone sve strasti; 2) ukoliko ste takvi, Bog je u vama, a sa Njim svako dobro i svaka pomoć i zaštita (2, 58)
1) (Pismo iz zatočenja). Budite zdravi u Gospodu i svoj dobar život produžite na uobičajeni način, ispunjavajući zapovesti Gospodnje i hodeći u savetima Njegovim. Jedino imajte u vidu i jedino želite da ugodite Bogu kroz umrtvljivanje strasti i prihvatanje vrlina. Vi ste stoga i izašli iz sveta i stupili u manastir, ostavili žitejsku sujetu i svako pristrašće, svako druženje i ljubav (i roditeljsku, i bratsku, i sinovsku, i srodničku), kao i sve telesne slasti, žitejsku slavu i sve drugo prolazno i sujetno. Mi treba, dakle, i da dejstvujemo u skladu sa našim rešenjem i željom da tako živimo, tj. u skladu sa ciljem, idući tragom žitija svetih, sledeći njihove pouke i saobražavajući se njihovim primerima. Mi ne treba da se obaziremo levo-desno, već da hodimo carskim putem koji odlikuje poslušanje bez rasuđivanja, bogopodražavajuće smirenje, nebesko bespristrašće, božanstvena čistota, ravnoanđelsko bestrašće, krotost, ispravnost, ljubav, mir, revnost, trpljenje, trudoljublje i svako drugo bogougodno raspoloženje i delo. Nasuprot navedenih vrlina stoje neposlušnost, roptanje, gordost, taština, nerad, drskost, pristrašće, teloljublje i druga zla dela.
2) Vrline se rađaju od Boga, a strasti i gresi od satane. I nema nikakvog opštenja između svetlosti i tame i nikakve saglasnosti Hrista sa velijarom. Budite sinovi Božiji, sinovi blagopokornosti i poslušnosti, a ne sinovi gneva, protivljenja i pogibli. Neka se niko ne odvaja od drugih željama i mislima, neka niko ne voli lenjost, neka niko ne ropće, neka niko ne bude licemeran. Naprotiv, svi budite brzi na dobro, blagodarni, brzopokretni, skrušeni, dostupni, saradosni, druželjubivi, nezavidni i miroljubivi kako bi Gospod mogao da se smatra prisutnim među vama. Jer, On je među dvojicom ili trojicom koji su sabrani u Njegovo ime (Mt. 18, 23). Utoliko pre će biti među vama mnogima ukoliko neodstupno revnujete i svagda ispunjavate zapovesti Njegove. I šta će vas ožalostiti, ili pritesniti, ili obeshrabriti ukoliko je Bog u vama? Ništa. Sve će biti podnošljivo, makar se i radilo o nečem teškom duševno ili telesno. Jer, ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). I ako On. . . svoga Sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako da s Njim i sve ne daruje (Rim. 8, 32). Stoga stojte ne kolebajući se u uverenosti da ćete biti naslednici Carstva nebeskog ukoliko sačuvate neizmenjen vaš dobri život. Da, čeda, usrdno vas molim i preklinjem da u sebi zapalite oganj božanstvene ljubavi, da se ispunite revnosti, da se ukrepite hrabrošću, da se učvrstite u čistoti i neporočnosti, da se osvetite molitvama, moljenjima, psalmopojanjima, bdenjima, skrušenošću, ispovedanjima, suzama i uzdasima.
 

131.
1) On na putu u obitelj traži njihove molitve, a njima – Božiju pomoć u njihovim trudovima, budući da je žetva; 2) Atanasiju i Filipu napominje da dobro rukovode bratijom, saobražavajući se sa naravi i nemoći svakog; 3) svima savetuje da verno idu za svojim ciljem; 4) čuvajmo otačke zapovesti podstičući se strahom od suda i smrti; on priča o smrti nekog pisara i izvodi poučne zaključke (2, 59)
1) (Pismo iz zatočenja). Ja idem ka vama i žurim u obitelj. Ponajpre ištem molitve vaše da nam Gospod pomaže u putu na kopnu i na moru i da učini da se javimo blagougodni pred Njim i dušom i telom. Potom vam napominjem da nismo bili bez brige za vas, niti ravnodušni za vaš položaj, već smo vas sve vreme imali u svojoj smirenoj duši sa dobrim željama, naročito sada kada ste, zbog žetve, u velikom kretanju i trudu. Neka vas ukrepi Gospod Bog i u unutrašnjem i u spoljašnjem čoveku i neka vam da silu da hrabro podnesete i spoljašnje i unutrašnje teškoće. Osim toga, ko će razumeti zamke đavolje, zasede i sablazni?
2) Pazite bodro, čeda moja, Atanasije i Jefreme, i bogougodno upravljajte bratijom. Svima pružajte neophodno – i duhovno i telesno. U obraćanju se prilagođavajte karakteru i naravi svakoga, budući da nije svima isto potrebno. Jednome je neophodna bodlja, drugome uzda, jednome epitimija, drugome oproštaj, jednome izobličenje, drugome savet. Svako ima svoju strast i svoju naviku, sa čime treba usaglasiti i način lečenja.
3) Svi vi ostali, bratijo, jeste čeda Božija. Radi Njega ste ostavili svet i došli ovamo, radi Njega ste raskinuli svako opštenje sa telom i krvlju, radi Njega ste na ramena svoja uzeli krst Njegov, iz ljubavi prema Njemu sve smatrate za trice i ništa vremensko niste pretpostavili dobrima u budućem veku, koja je obećao. Vi ste u obitelj došli kao stranci i došljaci i primili obraz monaškog života. Blagosloven je izbor vaš i sveto rešenje vaše. Ipak, bratijo, molim i preklinjem da vodite život koji je dostojan velikog čina kako se ne bi desilo da, nalazeći se van sveta, delujete kao da ste u svetu i kako ne biste, pobegavši od tela, živeli po telu. I vi znate da se rečeno dešava čak i da vam ne kažem. Jer, zar mi nismo telesni ukoliko smo strastoljubivi, ukoliko nastojimo na svojim željama, ukoliko se otimamo oko prvenstva, ukoliko se sporimo oko mantija i druge odeće, oko mesta stojanja, oko olovke i drugih ništavnih stvari? Nije li naša borba svetska? Nemojmo dozvoliti, bratijo, da naše najsvetije zvanje spadne do smešnih detinjastih sporova. Slava monaha je kad [trpi] beščašće, uvrede i klevete Boga radi, ne čineći ništa dostojno osude i prekora. Ukras monaha se da se odeva u najružniju odeću. Neću više govoriti o sličnome.
4) Čuvajte otačke zapovesti, slušajte reči svetih i radi trenutne slasti nemojte prezirati večno blaženstvo. Doći će najzad i neće zakasniti Onaj ko će suditi svima. Može se, pak, desiti da pre Njegovog dolaska dođe strašni anđeo koji odvaja dušu od tela, tj. vreme nemoći i poslednjeg izdisaja. A rečeno je strašno i potresno, usled čega i umiremo nemajući snage da izdržimo. A šta će biti po ishodu duše, tj. kada po nju dođu anđeli? Koja strana će pobediti i uzeti nas? Ispričaću vam jedan slučaj koji se, doduše, nije desio sa licem iz našeg čina, ali je veoma koristan. Kažu da je čuveni pisar Stavrikije pri svom zadnjem času i poslednjem izdisaju počeo da se znoji, trese, škrguće zubima i uzvikuje silnim glasom: „Pomozite. Spasite. Gospode pomiluj. Gomila crnih i ružnih demona izlazi iz mora i ide ka meni“. On je živeo na morskoj obali. Niko od prisutnih nije ništa video. No, on je video i gorko žalio, i sam budući prema mnogima neosetljivi pisar. Ko će, dakle, pobediti i pri našoj smrti – anđelski ili demonski hor? Tada će nas odmah zagrliti oni koje smo ovde voleli. Ukoliko smo voleli čistotu, poslušanje, smirenje i druge vrline, [prići će nam] anđeli, a ako smo voleli taštinu, nepokornost, protivrečenje, raskoš, smeh, gledališta, [prići će nam] demoni. Jer, strasti su demoni, a vrline anđeli. Ko će, dakle, pobediti? Ko će uzeti dušu moju? Pomilujte me, bratijo moja. Međutim, svi zavolimo vrline kako bi pobedili anđeli i uzeli nas, a ne strasti, tj. demoni. Avaj, tada bi bolje bilo da se nismo rodili. Jer, silniji će silnije biti ispitani (Mud. 6, 6), naročito oni koji su u našoj shimi, jereji, igumani i ostale starešine među nama. Nemojte se ljutiti zbog mojih reči. Ja ih ne govorim da bih vas nepravedno zaplašio. Naprotiv, ja govorim ono što sam dužan, ispunjavajući svoju obavezu, ljubeći vas i želeći vam dobro.
 

132.
1) On Sofroniju savetuje da prati ispunjavanje otačkih ustava, od čega dolazi svako dobro, dok od suprotnog [dolazi] svako zlo; 2) treba se držati srednje mere u duševnim i telesnim naporima; 3) ne treba ostavljati bez kazne nikakvu neispravnost; 4) ta strogost je delo ljubavi, a ne gneva (2, 60)
1) (Pismo iz zatočenja). Čedo i brate Sofronije. Lati se svoj služenja brižljivo, sa marljivošću i usrđem. Ja nalazim neophodnim da ti uvek pišem o istom kako bih pobuđivao tvoje usrđe. Pazi bodro i u svemu rukovodi bratiju svoju, imajući kao pomoćnika i savetnika avu Akakija, čedo moje. Posmatraj i prati izlazak svakog, tj. kako opšte, kako dejstvuju, kako prebivaju, kako bi se sve okretalo u slavu Božiju i kako bi se život vaš ustrojavao u granicama i pravilima svetih otaca naših i po zapovestima mog smirenja. Jer, [na mestu] na kome žive i dejstvuju slično ugađa se Bogu, sija svetlost, vlada mir i satana nema mesta s obzirom da strasti stoje daleko. [Na mestu], pak, gde ne mare o rečenom i ne dejstvuju u istom duhu gnezdi se sve suprotno, tj. umesto dobra – zlo, umesto svetlosti – tama, umesto Hrista – velijar. Stoga budi bodar i pazi posmatrajući srca bratije posredstvom ispovedanja i upućujući ih na svako dobro delo.
2) Drži se sredine. Ni bezmetežju, molitvi i čitanju nemoj dopuštati da rastroje dela telesnog života, ni opet prekomernim trudom u [telesnoj] oblasti nemoj spuštati um dole od sećanja na Boga i od zrenja Božanstvenih stvari, pogružavajući ga u veštastveno. Eto zakona istinskog blagočašća. I ukoliko sam živiš na rečeni način, i bratija će, sledeći te, prihvatiti isto i početi slično da deluje. Jer, mi nismo ostavili svet da bismo ovde spokojno jeli, pili i odevali se. I zar je u rečenome naše spasenje? Sa druge strane, mi se nismo obukli u shimu ni radi sedenja bez dela i pokreta, bez hrane i odeće. Mi treba i jedno i drugo u svoje vreme razumno da vršimo, po apostolskoj reči: A sve neka biva bdagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40). Stoga veliki apostol o sebi govori da nikada nije zabadava jeo hleb, već da je njegovim potrebama i potrebama onih koji su bili sa njim bilo dovoljno ono što se sticalo naporom njegovih svetih ruku (2. Sol. 3, 8; Dap. 20, 34). To čini i u tome prebivaj. Niko da ne prezire tvoju mladost (1. Tim. 4, 12).
3) Nemoj ostavljati bez pažnje ono što zahteva ispitivanje kako kroz navodnu dobrotu neki mali propust, ostajući nedirnut, ne bi bratiju doveo do velike neipravnosti. Ukoliko neko tajno jede neka dobije epitimiju. I onaj ko ima nešto lično bez blagoslova, pa čak i najbeznačajniju stvar, neka takođe dobije epitimiju. I onome ko drugome daje nešto za jelo, ko se sa drugim menja za neku stvar ili nešto slično radi takođe treba dati epitimiju. Ako ropće – takođe. Ako pokaže neposlušnost takođe. Ako neće da radi, neka i ne jede (2. Sol. 3, 10). Onoga ko deli bratiju ili krade treba odlučiti, i ostalo, kao što je ustanovljeno u epitimijama.
4) Slušajući moje reči, bratijo i čeda moja, nemojte ih smatrati teškim i nemojte misliti da se rečeno ustanovljuje iz bezosećajnosti. Naprotiv, rečeno se čini iz očinske ljubavi i od bola za duše vaše za koje mi treba da damo odgovor. Na nama leži težak sud ukoliko vam ne saopštavamo ono što smo dužni, ukoliko vas ne odvraćamo od nepriličnog i ne utvrđujemo u dobru. Osim toga, delo dobrog oca je da svoju decu ne ostavlja bez karanja, već da im malim pretnjama i udarcima taba put ka dobijanju večnog života. Ilije je bio otac dostojan osude i prekora stoga što nije izobličavao i kažnjavao svoje sinove koji su narušavali zakon, usled čega je zajedno sa njima bio lišen života.
 

133.
Naši napori nisu veliki, a nagrade su bezmerne; stoga revnujmo, pobuđujući sebe sećanjem na smrt i na sve što je prati (2, 61)
(Pismo iz zatočenja). Blaženi smo mi, čeda, što dobro čineći i dobro živeći neznatnim i ništavnim zlopaćenjem stičemo utehe Carstva nebeskog. Jer, po rečima otaca, čitav monaški trud je lagan i nije dostojan da se pomene pred beskonačnim blaženim radovanjem. I vi treba da se radujete ukoliko trpite napore s obzirom da je velika vaša nagrada na nebesima. Ipak, neophodna je pažnja i neprestano pomišljanje uma na [mesto] našeg preseljenja, na ishod iz ovog sveta, na sretanje anđela, na stajanje pred Bogom, na presudu Sudije i slanje na desnu ili levu stranu. Eto u čemu da osvanjujete, o čemu da razmišljate, čime da se bavite. Pred licem Boga i Njegovih izabranih anđela ja vam svedočim da hodite dostojno svoga zvanja, da ne skrećete na levo, da se ne povodite za grehom, da ne padate u zamku drskosti, Ja vas opominjem i neću prestati da vas opominjem. Otvorite vaše uši, razgorite se srcem i shvatite šta govorim, te ostanite neporočni kako biste, kao delatelji vinograda Božijeg, dobili veliku i bezmernu nagradu.
 

134.
Budite u svemu ispravni kako biste bili dobri kvasac za one koji će tek stupiti u obitelj; pred očima imajte Boga, smrt i rešenje suda Božijeg; idite ili priđite; pred [odlukom suda Božijeg] sve je ništa (2, 64)
(Pismo iz zatočenja). Strogo ispunjavajte zavete moje, koje ste primili pri stupanju u monaštvo. Vi ste obećali da ćete ih čuvati dok ste živi, te upotrebite svo staranje da pod rukovodstvom igumana stvorite blagoustrojstvo kako biste postali zakvaska za bratiju koji će tek stupiti ka vama. Svojim ustrojstvom vi ćete ih zakvasiti i ispeći ognjem ljubavi, predstavljajući ih Bogu na nebeskoj trpezi kao blagougodni hleb. Nemojte trošiti vreme na telesni pokoj i ispunjavanje svoje volje, već ištite nebesku utehu i duševno spokojstvo, nakon čega je umesna i umerena telesna uteha. Jer, ukoliko prethodi duhovna uteha, ni telesna potom nije za prekor. Hodite u prepodobiju i pravdi, imajući mir među sobom. Imajući uvek Boga pred svojim očima, sećajte se neprestano i smrti, i skidanja odeće tela, i izlaska iz sveta, i stajanja pred Bogom i slušanja konačne presude suda Božijeg, tj. ili: Idite od mene prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25, 41), ili: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Pred rečenim su ništa i svet, i zemaljska blaga, i ljudska slava, i lepo odelo, i miris ulja, i gozbe, i šetnje, i utehe i sve. Vi se nasićavajte Bogom i Božanstvenim stvarima, opijajući se blagodaću Duga Svetog, naslađujući se rečima Pisma, koje su slađe od meda i saća, ukrašavajući se odećom zdravoumlja [tj. čistote], pravde i uzdržanja, bogateći se dobri delima, slaveći se smirenoumljem, ushodeći na nebo bestrašćem, veličajući Boga sa anđelima i ustreljujući protivnika strahom Božijim i svetom molitvom. Sve se više prosvećujte, čistite i postajte nebeski da bi se i za vas kao iz usta Goslodnjih reklo: Niste od sveta (Jn. 15, 19).
 

135.
Podvizavajte se, sećajući se izlaska [iz tela] i suda; ukazuju se neophodna delanja i naročito ono što je neophodno za borbu sa telesnom pohotom (2, 65)
(Pismo iz zatočenja). Podvizavajte se, čeda moja, i tecite duhovnim putem, gore podižući oči uma, gledajući na nebesko i motreći na večno. Motrite kada će i kako, tj. da li u zimu ili u [vreme] žetve, danju ili noću, sada ili pod starost, ove ili iduće godine, ovog dana ili časa doći moj poslednji izdisaj. Jer, smrt će svakako doći, doći će i suparnik-neprijatelj i odrediće se pobeda ili gubitak svega. Podstičući se sličnim pomislima vi nećete biti brzi na greh i nećete pasti u bezdan zla, već ćete najzad ugledati dobra gornjeg Jerusalima. I njih ćete gledati u sve dane večnog života. Obavljajte i telesna dela. Starajte se i o jednom [telesnom] i o drugom [duhovnom], ustima hvalite Boga, jezikom govorite istinu, rukama radite po sili svojoj i nogama hodite putem mira. Sve vaše telo je sveto i svi vaši udovi jesu Hristovi udovi. Apostol govori: Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih načiniti udove bludnice? Nikako (1. Kor. 6, 15). Udaljujte se od drskosti. Neka niko nikoga ne ranjava i niko nikome ne govori rđavo. Od Boga se niko ne može sakriti, budući da su oči Gospodnje hiljade puta svetlije od sunca, te proziru sve puteve ljudske i razmatraju tajna mesta (Sir. 22, 2228). Nemojte se smejati neumesno. Nemojte sedeti blizu jedan drugog kad razgovarate. Nemojte raspaljivati krv presićavanjem stomaka. Kao dobar savet zdravima predlažem da ne pijete vina. Dovoljna su za nas unutrašnja uznemirenja i dovoljan je prirodni oganj. Ukoliko se spolja doda oganj od vina, zapaliće se nesretni požar, te telo neće izdržati, već će uskipeti i poželeti svoje. Ja vas predupređujem, ukazujući vam na pogubne posledice. Bog je ustanovio dan za ispitivanje, kada će osuditi i predati nezamislivim mukama sa demonima one koji čine slična dela. Predupredite Gospoda u ispovedanju, otkrivajući nagovaranja koja podmeće đavo. Sve činite blagoobrazno i umereno prihvatajte san. Brzo se probudivši, vršite ustanovljeni čin bdenja. I bićete blaženi ukoliko vas Gospod nađe da činite kao što rekosmo.
 

136.
1) Pitanjima o stepenu poretka kod njih i o uklanjanju ka nepriličnom, on podseća na čitavo ustrojstvo obaveznog života; 2) potom savetuje: „Ako ste se trudili trudite se još, ako ste se borili – borite se još i nemojte dopustiti da uzalud propadnu vaši napori“; on ih podstiče obećanjem dobrog roda i Božijeg odobravanja na sudu (2, 66)
1) (Pismo iz zatočenja). Pozdravljam vas sve pismeno i pitam kako idu vaša dela. Kako vas ograđuje mir Božiji? Kako vas čisti strah Božiji? Kako se saveti Njegovi useljavaju u srca vaša? Kako vas sjedinjuje strojnost poretka? Kako vas utvrđuje iskrena vera? Kako vas vezuje utvrđeni zavet potčinjavanja? Kako vas uzvišava nelicemerno poslušanje? Kakvo je vaše hristopodražavajuće smirenje? Kakvo je ulaženje i izlaženje vaše? I kako ide ispovedanje skrivenosti? Zatim, kako idu dela ruku vaših? Da li je započela žetva?. . . Obavestite nas i o svemu ostalom i obradujte nas. Me se nadamo u vas, ali se i bojimo. I u nespokojstvu ponekad razmišljamo da li neko među vama ne čini nered, ili možda ropće, ili ugađa telu, ili upada u drskost, ili se udružuje sa đavolom i zamišlja isto što i oni koji su se sabrali na Gospoda i na Hrista Njegovog, govoreći: Raskinimo okove njihove, zbacimo sa sebe jaram njihov. Onaj koji živi na nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se podrugnuti. Tada će im odgovoriti u gnevu svome, i ujarosti svojoj potrešće ih (Ps. 2, 35). Jer, ja sam postavljen nad vama po vašoj slobodnoj saglasnosti i vi ste mi se sami predali u poslušanje. Stoga vam i govorim slično, saopštavajući vam naredbe Gospodnje.
2) Vi ste se potrudili i još se trudite, borili ste se i još se borite. Vi čekate Gospoda u svom podvižništvu, u svojoj poslušnosti, u odsecanju volje, u pritešnjivanju prohteva svojih. Nemojte gubiti ono što ste već učinili. Pošto ste sejali i sejete u suzama, uzdisanjima i svakakvim lišavanjima, vi ćete požnjeti u radosti kada Sudija svih bude svakome davao po delima njegovim. Čuj nebo i pazi zemljo jer Gospod progovori. Neka, bratijo, nama ne bude upućena slična reč: Rodih sinove i uzvisih ih i odvojiše se od mene. Vo pozna svoga gospodara i magarac jasle gospodara svoga, a Izrailj me ne pozna i ljudi moji me ne razumeše (Is. 1, 23). Neka, naprotiv, reč bude [drugačija]: Sinovi tvoji su kao mladice maslinove oko trpeze tvoje (u duhovnom smislu). Eto tako će se blagosloviti čovek koji se boji Gospoda. (Ps. 127, 34). Slušajte, molim vas. Isto mislite i u svemu se saglašavajte, sledeći rukovođenje svoga igumana. Živite kao oni koji svakodnevno umiru. Zbog hrane i pića se nemojte smućivati, ogorčavati ili roptati. Šta govori apostol? Ako jelo sablažnjava brata moga, neću jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1. Kor. 8, 13). Nemojte biti sinovi protivljenja, ni sinovi bluda, ni čeda gneva i greha, gneveći Boga sramnim delima. Neka budu gore srca vaša. Neka oko uma vašeg bude gore. Bog pravednog sudije Gospod (Ps. 93, 1). I nema tvari sakrivene pred Njim, negoje sve obnaženo i otkriveno pred očima Njegovim (Jev. 4, 13). Ko se neće užasnuti? Ko neće ustreptati? Ko se neće predati na ugađanje Bogu do prolivanja krvi?
 

137.
Pouke o vršenju službi, o potkrepljivanju hranom i odmoru, o provođenju noći i uopšte o ponašanju za vreme žetve (2, 67)
(Pismo iz zatočenja). Ja znam da se sada vi nalazite u velikim naporima opaljivani sunčevim zracima i oblivani znojem zbog žetve i berbe grožđa. Stoga sam smatrao da je blagovremeno da vam nešto prilično kažem baš o vašim naporima. Neka blagoslov Gospodnji bude na vama, čeda moja, i neka vas blagoslovi Gospod Bog vaš sa visine slave svoje, oživljujući vas i krepeći duše vaše i tela vaša kako biste imalo dovoljno sile i za duhovna služenja i za telesne poslove i vršili ih bez krajnjeg zamaranja. Ja znam koliko su vreli letnji dani na žetvi i koliko zamaraju. I kad naročito usrđe trudbenika ne bi dodavalo silu, jedva bi ko mogao da ih podnese. Molim vas radi ljubavi Hristove da stojite u jednom i u drugom podvigu. Blagoobrazno i sa dobrim nastrojenjem završivši rano izjutra obično psalmopojanje i molitvu Bogu, vi pristupajte predstojećem delu i radite, misleno čitajući Psalme sve dok ne nastupi treći čas. Potom prekinite posao i zapevajte Gospodu sa razumom treći čas, podižući ruke svoje k nebu i ištući blagodat Duha Svetog na ukrepljenje duša i tela vaših, Zatim načinite tri i četiri, ili više kolenopreklonjenja sa pažljivom molitvom, te pojedite ono što je Gospod poslao, izuzev u sredu i petak, kao što je kod nas ustanovljeno. Pazite samo da u vreme jela ne bude buke i gurnjave. Ni u vreme rada na žetvi ne treba da bude sporova ili samovolje, od koje nastaju borbe i vika, a ni razgovora, smeha i prepiranja. Ništa slično ne treba da bude među vama. Naprotiv, vaše delo treba da bude blagosloveno, kao da se vrši pred licem Božijim. Pomažite jedni drugima. Ukoliko onaj ko radi pored tebe zaostane zbog odsustva snage ili neke teškoće, ti mu pomogni kako bi žetva tekla ravno i kako biste se svi držali jedne revnosti. Kada po nalogu nadzornika posla budete odmarali u podne ili noću spavali pod drvećem ili nastrešnicom, pazite da vaša tela ne budu blizu među sobom ili da se ne dodiruju, kao i da se neka dvojica ne odvoje od drugih u skrovito mesto. O rečenom moraju da paze nadzornici posla. Jer, sejač pleve je nevidljivo prisutan. [Treba paziti] da se on skriveno ne potkrade i ne stavi svoj otrov u nekoga, čime bi se prognevio Bog, naš Vladika. Stoga bdite. Na službi treba da pazite da se ne žurite i ne zbunjujete s obzirom da je psalmopojanje kratko. Naprotiv, [služba] treba da je pažljiva kako bismo mogli steći nastrojenost za svako dobro delo. I neka na njoj budu svi, tj. neka niko nije odsutan. I makar radio za deset ruku, odsutni nije dostojan da jede toga dana. I ja govorim zbog staranja o spasenju vašem, napominjući vam da neko ne bi skrenuo sa puta Božijeg. Onaj ko ima izvesnu žalost ne treba da je skriva, već da je objavi starešinama, koji će rasuditi i isceliti ono što zahteva iscelenje. Niko ne treba da ostaje bez posla. Jer, takav nema udela sa bratijom i nije među onima koji ištu Gospoda. Ukoliko ne možeš ili ne umeš da sečeš drva, skupljaj snopove. Ukoliko ne možeš da sakupljaš snopove, beri vinograd, nosi vodu ili čini nešto drugo neophodno na otvorenom vazduhu ili u domu. I Bog će primiti tvoje usrđe kao dve lepte.
 

138.
Čuvši dobre vesti o bratiji on se raduje i savetuje da još više napreduju, izobražavajući kako treba da čine početnici i kakvi da budu sva bratija (2, 68)
(Pismo iz zatočenja). Došli su bratija i rekli mi kako su stvari kod vas, čime su me neiskazano obradovali. Jer, za mene je velika radost da čujem da se svi blagodaću Hristovom spasavate, zadržavajući svoje dobro nastrojenje i ispunjavajući Božanstvene zapovesti, kojima se prosvećujete, postajete sinovi svetlosti i naslednici Carstva nebeskog. Da, čeda moja. Tako mislite, tako ograđujte sebe, tako provodite dan za danom, budući zagrevani Božanstvenom ljubavlju i obnavljani Duhom Svetim koji obitava u vama. Umrtvljujte svaku slast i svaku pohotu razvratnog tela i umesto njih, kao raj Božiji, nasađujte i uzrastajte uvekžive vrline. Sve pokrivajte, sve trpite u potčinjavanju, u poslušanju, u dobročinstvu, u ljubavi, u saosećanju, jedni prema drugima budući blagi, radujući se jedni drugima i noseći teret jedni drugih. Ponajpre, ti čedo Varsanufije, čuvaj besprekornim služenje koje sam ti predao pred licem sveoživljavajućeg Boga. Nemoj dejstvovati po pristrašću, ni po drskosti, ni po negodovanju, ni po nerazumnom smiravanju, ni po nadmenosti uma, već mudro i blago, kao dojilja koja greje čeda svoja. Budi spreman i dušu svoju da predaš za bratiju svoju i čeda moja. Veliko je delo pasti stado Hristovo. Šta je Gospod rekao apostolu Petru? Ako me ljubiš, pasi ovce moje. I ti, čedo moje, ako ljubiš Hrista Gospoda i mene grešnog dobro pasi čeda moja, ili bolje – jaganjce Hristove. Ukoliko neki od njih skaču kao koze (jer, čujem da ima i takih), ti ih ukroćuj i objasni da će u dan suda, ukoliko ostanu koze, biti postavljeni sa leve strane Hrista Gospoda, na stranu onih koji ginu, u sataninom udelu. Uplaši srca njihova i porazi ih groznom rečju kako bi postali jaganjci. Jer, jagnjad su krotka, nezlobiva, smirena, poslušna, tiha, a koze brze, neukrotive, svadljive i zlonaravne. Teško takvima, s obzirom da ih očekuje osuda na večni oganj. Neka niko od vas, čeda moja, ne bude takav, molim vas. U suprotnom, pastir je primoran da ih mori glađu ili da ih odluči od svoga stada. Shvatite šta govorim i tvorite volju Božiju. I ti, čedo moje Danilo, shvati kako treba da se ponašaš među bratijom svojom. Prosvećuj ih, osoljavaj, urazumljuj. Nemoj dopuštati nered, nove stvari, viku. Voli blagonaravne, pobožne, krotke, umerene, trudoljubive, poslušne, smirene, one koji ne ropću i ne smeju se. One koji su drugačiji mrzi bez mržnje i ispravljaj, ukazujući im na dobar primer. Neka niko među vama ne bude tuđ Bogu i neugodan Njemu. Tuđ i neugodan Bogu jeste onaj ko pravi nered, ko šapuće, ropće, izaziva smeh i tajno jede. Niko takav neka ne bude među vama. Naprotiv, svi budite bogoliki, bogopokretni i bogohodni. Gospod neka vas čuva, čeda moja.
 

139.
1) Strah Božiji i ljubav rasplamsavaju revnost i održavaju na dobrom putu; oni koji ih nemaju predaju se nemaru i padaju; 2) treba se brinuti o njihovom povratku na pravi put i moliti se za njih, a sebe držati još strožije (2, 69)
1) (Pismo iz zatočenja). Blagodat vam i mir u dobrom vašem ustrojstvu, u poslušnosti, smirenoumlju, pobožnosti, blagosti, u danonoćnim pesmama vašim i stihoslovljima. Pazite da kod vas sve prebiva bez izmene kao što je rečeno, što će i biti jedino ukoliko budete imali strah Božiji i ukoliko se oganj Njegove ljubavi ne ugasi u srcima vašim. Jer, kada se on ugasi u nekoj duši, počinju da se pojavljuju malodušnost i lenjost, kao i drugo trnje i korov strasti, tj. raslabljenost i raspuštenost tela, lenjost i mrzovolja, neumereni san, nenasito jedenje i svaki drugi vid greha, naročito vatra pohote, pomračujuće pomisli, raspoloženja i dela pogubnog života. Znak da sveti i neveštastveni oganj nije ugašen jeste svagdašnje revnovanje duše za dobro i usrdno vršenje svega doličnog bez slabljenja i malodušnosti, naime, potčinjavanja, poslova, stihoslovlja, ispovedanja, rukodelja, molitve, utvrđenih uzdržanja i svih ostalih dela koja se podrazumevaju pod blaženim poslušanjem. Takav je blažen, Bogu ugodan i svima mio, iz dobre skrivnice svog srca kao sveće iznoseći projavu Božanstvene blagodati, koja se odražava i na njegovom bogolikom licu i u svim pokretima i rečima. Oni, pak, koje savladaju neumesne pomisli postepeno skreću od doličnog, da bi potom potpuno otpali od svog ispovedanja (zaveta), postajući plen đavola.
2) Molimo se, međutim, da Onaj ko svakodnevno priziva sve koji su skrenuli sa pravog puta i njih vrati u njihovo stado kako ih greh ne bi satro do kraja. Ipak, ni sami nemojte zanemariti pokušaj da pomognete onome koji gine. Teško se podnosi gubitak beslovesne životinje. Utoliko pre oni kojima je povereno da napasaju slovesne ovce treba sveusrdno da se staraju o pomoći onima koji ginu među njima. Oni su se podvrgli padu, ali ostali treba utoliko snažnije da se drže doličnog, kao što je napisano: Pravednici se straše kada padaju nečastivi (Prič. 29, 16). Prihvatite strah i pažljivije nastavite hođenje s obzirom da vam đavo sa obe strane priprema provaliju. Stoga niko ne treba da ostaje sa neispoveđenim pomislima, niti da dejstvuje po svojoj volji. Neka niko nije slastoljubiv, ni samoljubiv, inače će se, savladan rđavim raspoloženjem, okliznuti u rov pogibli i pobeći. Slični i sada u žalosnom stanju lutaju kao zabludele ovce. Molitva je odstupila od njih. Jer, kome će oni uzdizati ruke kad su pobegli od Boga. Psalmi i pesme zamiru na ustima njihovim. Kako će oni zapevati: Trpeći potrpeh Gospoda (Ps. 39, 2), kad su se pogubili malodušnošću? Stoga se vi molite za njihov povratak. Ipak, istovremeno se molite i za svoju čvrstinu: Ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati (Ps. 26, 3). Mnogo puta napadahu me od mladosti moje, i ne nadjačaše me (Ps. 128, 2). On je počivalište moje u vek veka, ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Boreći se kao vojnici Hristovi i ne padajući, vi ćete se udostojiti da dobijete vence pravde.
 

140.
On tuguje zbog onih koji narušavaju zavete i napuštaju obitelj, na svaki način ih ubeđujući da se vrate na dobri put i da budu postojani u monaštvu (2, 70)
Saznavši sada šta se čini kod vas ja sam se poradovao i oskorbio: poradovao sam se zbog zdravlja i blagostanja vaših proigumana i zbog bratije koja dobro hodi i koja je dobro hodila, zbog blagočastive pokornosti, dobrog trpljenja i bogougodnog života, a oskorbio sam se zbog onih koji su skrenuli sa puta i pobegli, premda su i opet prizvani. Neka vas Gospod čuva i utvrđuje u ispunjavanju vašeg istinskog života. A onima koji skreću sa puta obratiću se rečima proroka: Sinovi ljudski. . . zašto ljubite sujetu, i tražite laž (Ps. 4, 3). Zašto ištete ispunjavanje svoje volje po pobuđivanju strasti i ne postavljate pred oči strah Božiji, ni sud neumitni, ni oganj neugasivi, ni tamu najkrajnju, ni škrgut zuba, ni neizobrazivo strašni tartar? Zašto bez straha i drsko, lažljivo i lakomisleno sudite o Bogu u svojim besputnim poduhvatima? Dokle ćete zaboravljati sudove Božije? Dokle ćete izbegavati osećanje pokajanja? Dokle ćete polagati lukave savete u duše svoje, izmišljajući izvinjenja za grehe i predajući se sujetnim očekivanjima? Podignite se, najzad, od pada, prognajte tamu koja vas okružuje i presecite bezumna stremljenja duše. Od koga vi bežite? Od koga se odričete? Zar ne od Duha Svetoga, koga ste primili u dan izbavljenja? Ipak, dovoljno je sada. Nemojte više dodavati, nemojte davati da se đavo raduje zbog vas i prestanite da ugađate svom neprijatelju. Zavolite Gospoda koji vas je zavoleo i primite u sebe dobrog Vladiku. I došavši kao svedobar, On će vam oprostiti radi vašeg smirenja. Ispravite, molim vas i preklinjem, neispravnosti duša vaših, utvrdite osnove srdaca vaših i saberite rasejanost misli vaših. Setite se zaveta vaših. Čak i kad bi vam pretio oganj i mač, čak kad bi vam predstojale muke i zlostavljanja, vi nikako ne treba da se uklanjate. Vi ste, pak, zbog ništavne stvari zle želje svoje zgazili božanstveni zavet i sveštena obećanja, skočivši kao ujedeni teoci, ustremivši se u bezvodna i neprohodna mesta, naselivši se u selu, opšteći sa ženama i muškarcima i jedući i pijući kao [stoka] za zaklanje. Kakvi se plodovi dobijaju iz sličnog semenja? Teško meni nesretnome. Bolje da me je progutala zemlja. Vreme je da grešan i bezakon kažem sa prorokom: Padnite na mene gore i pokrijte me brda (Os. 10, 8). Jer, oni koje sam rodio ostaviše zakon Božiji, oskvrniše plot svoju, izdaše devstvenost i odbiše poslušnost, postavši podsmeh demonima. Zar satana ne vodi tamo-amo one koji su mu poslušni, da bi ih potom progutao ustima greha? Ipak, otreznimo se najzad, opomenimo se, progledajmo, skrušimo se, pripadnimo sa ispovedanjem i postepeno prihvatimo raniji prekrasni život. Da, molim vas sve koji stojite u domu Gospodnjem, u dvorovima Boga našeg da stojite hrabro, da hodite neuklono, da budete pokorni vašem starešini i drugim načelnicima vašim. Oni koji se odvajaju od njih, od mene se odvajaju, a oni koji ih primaju mene primaju, ili još pre – Boga, radi koga ja jesam ono što jesam i vi ono što jeste.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *