ДОБРОТОЉУБЉЕ – TOM III

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
БЛАЖЕНИ АВА ТАЛАСИЈЕ

АВА ТАЛАСИЈЕ ПРЕЗВИТЕРУ ПАВЛУ,
О ЉУБАВИ, УЗДРЖАЊУ И ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

 

СТОСЛОВ ПРВИ

чији акростих гласи:
 

Духовном брату и љубљеноме гослодину Павлу, Таласије,
наизглед безмолвник, а у ствари делатељ сујете.

 
1. Љубав која је потпуно устремљена ка Богу везује оне који воле са Богом и једне са другима.
2. Ум који је стекао духовну љубав о ближњем не мисли ништа што не приличи љубави.
3. Онај ко устима благосиља, а срцем понижава под видом љубави скрива лицемерје.
4. Онај ко је стекао љубав без смућења подноси све скорбно и непријатно што му причињавају непријатељи.
5. Само љубав спаја твар са Богом и једну са другом у једномислију.
6. Истинску љубав је стекао онај ко против ближњега не допушта ни подозрење, ни [рђаву] реч.
7. Частан је пред Богом и људима онај ко не предузиманишта што би могло нашкодити љубави.
8. Нелицемерној љубави је својствена истинита реч од савести добре (1.Тим.1,5).
9. Онај ко брату преноси прекоре које су други изрекли,под видом добронамерности у ствари крије завист.
10. Телесне врлине привлаче славу од људи, а духовне – од Бога.
11. Љубав и уздржавање чисте душу, док ум обасјава чиста молитва.
12. Силан је човек који делом и знањем одгони зло.
13. Онај ко је стекао бестрашће и духовно разумевање, нашао је благодат код Бога.
14. Ако хоћеш да се избавиш од страсних помисли, стекни уздржање и љубав према ближњем.
15. Сачувај се од неуздржања и мржње, па нећеш наилазити на препреке за време молитве.
16. Као што се у гнојној јами не могу наћи аромати (мириси), тако се ни у души која пати од злопамћења не може наћи миомирис љубави.
17. Смело обуздавај гнев и похоту, па ћеш се ускоро избавити од рђавих помисли.
18. Таштина се истребљује скривањем добрих дела, а гордост се прогони уколико никога не понижавамо.
19. Таштини су својствени лицемерје и лаж, а гордости – самомњење и завист.
20. Властелин је онај ко има власт над собом, тј. ко је душу и тело потчинио словесности.
21. Искреност пријатеља се познаје у искушењу, тј. уколико учествује у нашој невољи.
22. Затвори чула посредством безмолвног усамљивања и подвргавај строгом суду помисли које се рађају у срцу.
23. Помисли које се односе на болне увреде сусрећи без злопамћења, док се према сластољубивим односи непријатељски.
24. Безмолвно усамљивање, молитва, љубав и уздржање јесу четворопрег који ум узноси на небеса.
25. Изнури своје тело пошћењем и бдењем, па ћеш прогнати мучну сластољубиву помисао.
26. Нечисте помисли нестају од страха Божијег као што се топи восак пред лицем огња (Пс.67,3).
27. За разумну душу је велико зло кад дуго пребива у срамној страсти.
28. Стрпљиво подноси ударце жалосних и поразних случајности. Њима Божији промисао хоће да те очисти.
29. Напустивши имовину и одрекавши се света, одрекни се, на крају, и злих помисли.
30. Уму приличи да се увек поучава у Речима Божијим.
31. Божије је дело да управља васељеном, а душино – да управља телом.
32. Са каквом надом ћемо срести Христа све до сада робујемо телесним уживањима?
33. Патња и туга (било да су добровољни, било да их шаље промисао) изгоне уживање.
34. Среброљубље је храна страсти, будући да подржава и ђубри свеобухватно самољубиво уживање.
35. Неуспелост уживања рађа тугу, а уживање је повезано са сваком страшћу.
36. Бог ће ти мерити мером коју ти употребљаваш према свом телу (Мт.7,2).
37. Божански судови су награда за дела која су учињена посредством тела.
38. Врлина и познање рађају бесмртност. Њихов недостатак је мајка смрти.
39. Туга по Богу уклања уживање, а уклањање уживања јесте васкрсење душе.
40. Бестрашће је непокретност душе на зло. Оно се не може стећи без благодати Христове.
41. Христос је Спаситељ душе и тела. Онај ко иде Његовим стопама ослобађа се сваког зла.
42. Уколико желиш да обретеш спасење, одрекни се уживања и усвој уздржање, љубав и молитву.
43. Бестрашћу је својствено истинско расуђивање, којим се све чини са правом мером.
44. Господ наш и Бог јесте Исус Христос. Ум који иде за Њим неће остати у тами.
45. Сабери свој ум и прати помисли. Ако нађеш да су неке страсне, постарај се да их савладаш.
46. Постоје три извора из којих долазе помисли: чула, сећање и изобиље сокова у телу. Најупорније су оне које долазе из сећања.
47. Онај коме је дарована мудрост познаје смисао бестелесних, те зна какав је почетак и крај света.
48. Немој бити лењ у делу које ти приличи, те ће се просветити твој ум. Јер, таквима је обећано: Даћу ти благо тајно и богатство сакривено (Ис.45,3)
49. Онај ко се ослободио страсти добио је благодат од Бога.Онај ко је удостојен познања стекао је велику милост.
50. Ум који се ослободио од страсти постаје светловидан, будући да се непрестано обасјава сагледавањем свега постојећег.
51. Светлост душе је познање. Лишен ње, неразумни корача у тами.
52. Неразумни проводи живот у тами, обухваћен мраком незнања.
53. Онај ко воли Исуса, избавиће се од зла. Онај ко га следи, видеће истинску светлост.
54. Ослободивши се страсти, ум види истанчане помисли икада је тело у будном стању и када се погружава у сан.
55. Достигавши виши степен чистоте, ум се осећа притешњен творевином и жели да буде далеко од свега створеног,
56. Блажен онај ко је достигао безграничну безграничност. Њу може да достигне само онај ко је прешао све ограничено.
57. Онај ко поштује Бога испитује Његове речи, а онај кога истински љуби проналази [њихов смисао].
58. Ум који се исправно креће налази истину. Онај ко је покретан било каквом страшћу неће је видети.
59. Бог је несазнатљив у својој суштини и неизмерив у својој величини.
60. Бићу које нема ни почетак ни крај не можемо определити ни природу.
61. Спасење сваке твари јесте свеблаги промисао њеног Саздатеља.
62. Господ по свом милосрђу подржава све који падају и подиже све који су нагнути.
63. Христос је Судија живих и мртвих и праведно узвраћа за свако дело (Дап. 10,42; Пс.61,13).
64. Уколико хоћеш да заповедаш својој души и телу, постарај се да најпре уклониш узроке страсти.
65. Спој душевне силе са врлинама, те ће се свако страсно стремљење од њих одвезати.
66. Стремљења похоте обуздавај уздржањем, а стремљења гнева – духовном љубављу.
67. Безмолвно усамљивање и молитва су најјача оруђа врлине. Чистећи ум, они га чине прозорљивим.
68. Користан је само духован разговор. Сваком другом треба претпоставити ћутање.
69. Од пет врста разговора, три упражњавај, у четвртој немој учествовати, а од пете се уздржи.
 
70. Безмолвије воли онај ко је слободан од пристрашћа према било чему светском. Све људе воли онај ко не воли ништа људско.
71. Учитељ истине је савест. Онај ко је слуша избегава саплитање.
72. Савест не окривљује само оне који су достигли врхунац врлине и оне који су пали до самог дна зла.
73. Савршено бестрашће рађа чисте помисли. Савршено познање нас, пак, поставља пред лице Недостижног.
74. Жалошћу која се не може похвалити жалости се онај ко није успео да постигне уживање. Онај, пак, ко га је презрео пребива изван сваке жалости.
75. Туга је, уопште, недостатак уживања – било по Богу,било по свету.
76. Царство Божије су доброта и мудрост. Онај ко их је стекао живи на небесима.
77. Окајан је човек који души претпоставља тело, а Богу – свет.
78. Подједнаку љубав према свима стекао је онај ко не завиди онима који успевају у добру и жали оне који су немарни за њега.
79. Управљање [другима] уистину приличи ономе ко је као закон души и телу поставио захтеве врлине.
80. Добри духовни трговац је онај ко се ради будућег подједнако одрекао и од утеха и од жалости овог живота.
81. Душу крепе љубав и уздржање, а ум – чиста молитва и духовно сагледавање.
82. Слушајући корисно слово, немој судити онога ко говорикако се не би лишио душекорисне поуке.
83. Зло срце помишља зло. Кривим тумачењем поступака ближњега оно и његових добре стране претвара у лоше.
84. Немој веровати помисли која осуђује ближњега, будући да онај ко има злу ризницу помишља зло.
85. Добро срце из себе износи добре помисли. Јер, његове помисли су саобразне са његовом ризницом.
86. Пази на своје помисли и бежи од зла како ти се ум неби помрачио и како не би стао да гледа на ствари на изопачен начин.
87. Размишљај о Јудејцима и чувај се од њихових дела. Будући ослепљени завишћу, они су Господа и Бога хулно називали Веелзевулом.
88. Зла подозривост помрачује разум и чини да исправно види као наопако.
89. Близу свих врлина извире и злоба. Стога лукави људи имају склоност да врлине тумаче као злоћу.
90. Уколико ум дуго остаје у стању уживања или туге, брзо ће упасти у страст унинија.
91. Чиста савест одушевљава душу, а нечиста савест је баца на дно ада.
92. Покренувши се, страсти прогоне таштину. Када, пак, буду прогнане, она се поново враћа.
93. Уколико хоћеш да се избавиш од свих страсти заједно, усвоји уздржање, љубав и молитву.
94. Ум који молитвено пребива у Богу чак и страдални [део]душе ослобађа од страсти.
95. Давши постојање тварима, Бог их својим промислом обухвата све заједно.
96. Иако Владика свега, Он је благоизволео да постане слуга, показавши највиши степен свог промисла о творевини (Фил.2,7).
97. Непромењиво се оваплотивши, Бог Слово се телом сјединио са целокупном творевином.
98. Дивно је чудо на небу и на земљи [чињеница] да је Бог на земљи и човек на небу.
99. [Циљ тог догађаја] јесте сједињење човека са анђелима и уједно даривање обожења целокупној творевини.
100. Освећење и обожење анђела и људи јесте познање Свете и Јединосушне Тројице.
101. Опроштај грехова јесте ослобођење од страсти. Онај ко их се уз благодат није избавио, још није добио опроштај.
 

   

Коментарисање није више омогућено.