ДИВАН

 

ДИВАН
 
ДИВАН 10.
ПРВО ПИСМО ИЗ ДАЉИНЕ
 
Драги оче Рапајићу,
Примио сам Ваше писмо овде на нашем светом острву Ајони, врло удаљеном не само од Србије него и од моје домовине Шкотске.
Тражио сам самоће и мира. И то сам у пуној мери нашао овде на рушевинама старих шкотских манастира и светиња. Кажем свето острво, јер ми Шкоти иако смо по историјској судби постали протестанти, ипак с побожношћу и искреношћу говоримо о Ајони као светој земљи нашој. На овоме острву у старо време мноштво монаха славило је Христа Бога истоветно онако како се Он и данас слави на Истоку. Сада је Ајона света прашина и света успомена. Она је и наша и није наша: физичка Ајона припада протестантској Шкотској, али духовна, монашка, света Ајона припада Православљу. У оно време – најсевернија монашка станица Православља. Она је колевка шкотских светаца и светица. Ми се поносимо њима, али их више не подражавамо. С гордошћу изговарамо имена: света Брајд, свети Коломбо, свети Колумбијан; хвалимо се Ајонским испосницима и чудотворцима, али смо избрисали пост из нашег календара и одагнали чудеса из нашег живота. Величамо их, али не идемо за њима него за Лутером и Калвином. Имамо веру, али веру без поста и подвига, без светаца и чудеса. Где је то икад било? Уверен сам да су Ајонски светитељи ближи српским светитељима него ми шкотским докторима теологије.
Цео један миленијум моја Шкотска била је православна земља. И кад би се, рецимо, она сад повратила Православљу, не би се повратила ни Грчкој, ни Србији, ни Русији, него старој правосланој Шкотској, вери својих православних предака, вери Ајонских подвижника и великих духовних атлета. Тиме наше национално самољубље не би било повређено него у пуној мери оправдано. Ето на таква размишљања навело ме је Ваше писмо и извештај Ваших српских богомољаца о чудесима Христовим. Овде међу зидинама наше славне духовне прошлости ја сам осетио и схватио да је само чудотворни Христос прави Христос. Само такав Христос могао је произвести ону темељиту, небивалу и неслућену промену у свету. Само један свемоћни Чудотворац, Господар природе и Победиоц пакла могао је бити прави Месија. Насупрот томе божанском Христу, херојски Христос нашег Карлајла и сентиментални Христос француског распоп Ренана заиста само су комичне карикатуре.
Чим се будем вратио из Ајоне у Единбург, ја ћу отићи до мога пријатеља пречасног Карингтона. Казаћу му своја осећања и мишљења поводом Вашег писма и чућу његова. Он је сада негде у бањи. Писао ми је, да је нешто болешљив и да су му лекари препоручили дужи одмор. После растанка с вама у Дивостину ја сам се с њим сретао више пута, и као стари пријатељи добро се изразговарали. Но будите уверени, да смо при сваком састанку увек говорили и о Дивостину и нашим доживљајима у том чудном месту, и на оном чудном богомољачком сабору. Карингтон је човек уздржљив, као сваки Енглез, али при спомену Дивостина он постаје расположенији и разговорнији. Зато сам ја уобичајио, да чим га видим туробног и забринутог, ја само викнем: Дивостин! и он се разведри и осмехне.
Спомените ме у Вашим светим молитвама, драги оче Јоване, и са свом Вашом братијом примите моју велику благодарност и срдачан поздрав.
 
Увек Вам одани
Џон Патерсон

Кључне речи:

Један коментар

  1. Симонида Чонкић

    Са радошћу бележим име сестре из Чуруга које и сам СвНиколај наводи са осталима на крају првог издања књиге“Диван“ – Чарна Чонкић.Касније је прешла у Нови Сад,па је назива душом богомољачког покрета града.Замонашена је под именом Херувима у манастиру Велика Ремета у време е.Андреја Фрушића и игумана Данила Здравковића.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *