Црква и секте

(7) О ЂАВОЛУ И ПАКЛУ

Секташко учење да ће након свеопштег васкресења пакао, ђаво, и сви грешници заувек бити уништени представља још једну, у низу заблуда и лажи.
Као што смо видели, Св. Писмо не само што тврди да душе покојника живе после смрти свесним животом, него такође отворено и недвосмислено тврди да тај живот одговара њиховим моралним особинама које су стекли у току овоземаљског живота. Наиме, праведне душе одлазе у рај – у привремено блаженство, а грешници у пакао – привремене муке, где обитавају све до Страшнога Суда и свеопштег васкресења (Лк. 16.19-31 ; 1Пт. 3.18-20).
Какве су те муке ми то не знамо, али их Библија веома сликовито описује, упоређујући их са “ огњем неугасивим “, и “ црвом који не умире “ (Иса. 66.24 ; Мт. 3.12 ; Мк. 9.43-48); и тамом најцрњом (крајњом) где је “ плач и шкргут зуба “ (Мт. 8.12 ; 13.42,50 ; 22.13). Разуме се, пошто је овде реч о души, сви описи пакла и мука морају се схватити у духовном, пренесеном смислу, а не у материјално – физичком!
Дакле Св. Писмо недвосмислено тврди да пакао постоји! А, да ли тврди и то да ће после свеопштег васкресења ђаво и пакао заувек бити уништени ? – Чујмо:
Господ је јасно рекао какав крај очекује непокајане грешнике: “ Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим, … , и ови ће отићи у муку вечну “ (Мт. 25.41,46); … , “ у огањ вечни и пакао огњени “ (Мт. 18.8-9); … , “ који се неће гасити ни ноћу ни дању, до вијека ће се дизати дим њезин, пророкује пророк Исаија “ (Иса. 34.1-10). Дакле, за такве непокајане грешнике чува се мрак таме занавијек (2Пт. 2.17 ; Јуд. 1.13); и: “ Такви ће бити осуђени на вечну погибао од лица Господњег … “ (2Сол. 1.9).
Најупечатљивији доказ нам даје ап. Јован који овако описује стање грешника: “ Дим њиховог мучења дизаће се у све векове, и неће имати покоја дању ни ноћу “ (Отк. 14.11); … “А ђаво, који их је довео у заблуду, би бачен у ватрено и сумпорно језеро, где је звер и лажни пророк, и биће мучени дању и ноћу у све векове “ (Отк. 20.10 ; 19.3).
Секташи се овде веома често позивају на милосрђе Божије, и љубав Његову, па констатују да би постојање некаквог пакла, у коме ће се људи вечно мучити, било у супротности са том љубављу. Бог јесте милостив, али према коме!? Сигурно не према окорелим и непокајаним грешницима који за живота свога нису ни хтели да чују за Бога, а камоли да извршавају Његове заповести! “ Милост Господња остаје од вијека до вијека на онима који га се боје, који држе завет Његов, и памте заповести Његове да их извршавају … , колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који га се боје ” (Псл. 103.8-18). Ето према коме је Господ милостив!