Црква и секте

СЕКТЕ (ЈЕРЕС)

Видели смо шта је и каква је Црква Христова – Православна Црква од Истока. А сада да објаснимо и шта није Црква, односно, шта је то јерес – или данашњим речником речено, шта су то секте?! Шта то оне траже међу нама, и какву то нову “ науку “ мећу у наше уши? Какво нам оне то “ изворно “ хришћанство нуде, кад је извор (Христос) вековима удаљен од њих?!
Не дајмо се преварити браћо! То није “ наука “ – то није хришћанство; То није Јеванђеље Христово коме су нас свети апостоли научили. То није вера због које су ти исти апостоли, а затим и сви каснији великомученици прогањани и убијани. То је лаж и измишљотина изопачених и болесних људских душа лишених Заједнице Светих. Душа које су тако далеко од светлости Истине Христове.
Узалуд они вичу: ми смо Христови, ми верујемо, ми смо спашени, ми смо с Христом! А да ли су се запитали – да ли је и Христ с њима? Зар Он није рекао: “ Неће свако ко ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; него ко чини вољу Оца Мога који је на Небесима “ (Мт. 7.21); “ Јер Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу Његову чини, тога слуша “ (Јн. 9.31); “ А, ако се који бори, не добија венац ако се не бори по правилу “ (2Тим. 2.5).
Чините ли ви вољу Божију тиме што сте отпали од Њега, па још разарате и Цркву (Тело) Његову? Сами сте, својом вољом отпали, па још и друге људске душе отимате од Њега. Не знате ли да је човек Храм Божији, и да Дух Божији обитава у њему? Ако неко разара Храм Божији, разориће њега Бог (1Кор. 3.16-17).
Сви ви машете Св. Писмом и позивате се на њега. Када би сте бар поступали по њему. Ви лажете када тврдите да верујете само Св. Писму. Верујете ви и вашим “ пророцима “ и њиховим списима. Ви у ствари верујете у “ тумачења “ Св. Писма ваших “ пророка “ и “ пророчица „. Апостол је једном Етиопљанину поставио питање: “ Да ли разумеш то што читаш? а он рече: Како бих могао ако ме неко не упути? “ (Д. ап. 8.30-31).
И ми постављамо исто то питање свима онима који су отпали од Цркве Христове: Да ли разумете то што читате? На жалост њихов одговор је њихова осуда. Јер кад кажу да разумеју, а ипак не чине тако, грех им је (Јн. 9.41 ; 15.22). Још жалосније је то што сви они, уз бојни поклич, вичу да само они тумаче Св. Писмо на “ изворан “ начин, и да су баш они сачували “ изворно “ хришћанство – а да сви остали греше.
Е, па браћо секташи, баш због те ваше тврдоглавости и гордости то Св. Писмо којим тако смело и упорно данас машете оптужиће вас у Дан Страшнога Суда. Данас, ваш највећи “ аргумент „, а тада ваш најстрашнији оптужитељ. Јер ап. Павле каже да Јеванђеље које нам је проповедао и које смо примили спашава само ако држимо онако како нам је проповедао (1Кор. 15.1-2). А он није препоручио да се разара Тело Христово (1Кор. 12.25).
Браћо, лично Господ наш Исус Христос нас је упозорио на ове лажне христосе и лажне пророке који изврћу Његову науку (Мк. 13.22) – а потом и његови апостоли:
„… Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити него ће по својим жељама скупити себи учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од Истине, а окренути се бајкама (2Тим. 4.3-4); … по предању људском, по науци света, а не по Христу (Кол. 2.8); … такав се погордио ништа не знајући (1Тим. 6.4); … и зато ће им Бог послати силу обмане, да верују у лажи, да буду осуђени сви који не вероваше Истини (2Сол. 2.11); … желећи да буду учитељи закона, а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде (1Тим. 1.7);… Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати отпадосте (Гал. 5.4); … А свако ко преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема “ (2Јн. 9).
Ап. Павле је још у своје време опомињао пастире Цркве на опасност од раскола (расцепа) и јереси – што важи и данас за све нас: “ Пазите, дакла, на себе и на сво стадо у коме вас Дух Свети постави за епископе да напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом. Јер ја знам то да ће по одласку моме ући међу вас грабљиви вуци који не штеде стада. И између вас самих устаће људи који ће говорити наопако да одвлаче ученике за собом “ (Д. ап. 20.28-30). За које ап. Јован каже: “ Од нас изиђоше, али не бијаху од нас; јер да бијаху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас “ (1Јн. 2. 19).
„… Браћо, не дајте се завести различитим и туђим учењима (Јев. 13.9); … нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видео, и узалуд надимајући се телесним умом својим, а не држећи се главе (Христа) из које је сво тело (Црква) помоћу зглавака и свеза састављено да расте растом Божијим (Кол. 2.18-19);… јер ми нисмо као они многи који тргују речју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо (2Кор. 2.17); … јер наша проповед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству; већ као што нас је Бог проверио да смо способни да нам се повери Јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша “ (1Сол. 2.3-4).
И док само Бог може судити ко је спашен а ко не, ми можемо ваљано просудити шта је Црква а шта није. Не дајмо се преварити: “ јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну веру до краја чврсто очувамо (Јев. 3.14); … и дом Христов, ако смело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебљиво одржимо (Јев. 3.6); … због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо (Јев. 2.1); … зато браћо, да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду “ (Еф. 4.14). “ Како дакле примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите, укорењени и назидани у Њему, и утврђени у вери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу (Кол. 2.6); … јер темеља другог нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос (1Кор. 3.11); … а Он је исти и јуче и данас и у векове “ (Јев. 13.8). Апостол Павле даље упозорава: “ Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда Јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, проклет да буде! … јер Јеванђеље које сам ја благовестио, није од човека; нити га ја примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа “ (Гал. 1.8-12).
Да браћо, то је Јеванђеље које смо ми примили, у коме и данас стојимо. Зато, поновимо им већ постављено питање: Шта то тражите међу нама? Шта хоћете од народа чију је најранију историју крвљу исписало Јеванђеље Христово. Зар не тврдите како само ви непогрешиво тумачите Св. Писмо?! Па, зашто онда не слушате шта ап. Павле саветује: „… и тако се старах да ширим Јеванђеље, не тамо где име Христово беше познато, да не зидам на туђем темељу(Рим. 15.20). А шта ви радите? Зар не чините баш оно што сам ап. Павле није чинио?! Зар је ваш ауторитет изнад његовог?! Зар ви знате боље од њега шта ваља чинити?!
Не – ви нисте Христови! Узалуд се напрежете вашим телесним умом. Узалуд ви Њему упућујете ваше сладуњаве речи: мили и слатки наш Исусе; јер знамо да Господ не слуша грешнике (Јн. 9.31). Узалуд вичете “ ми верујемо, ми смо спашени „. Упамтите да и ђаволи верују, али и дрхте (Јак. 2.19); па чак и исповедају Христа као Сина Божијег (Мт. 8.29 ; Лк. 4.41). Да нису и они можда спашени?!
Узалуд се позивате на речи из Св. Писма: “ где су два или три сабрана у Име Моје, онде сам и Ја међу њима “ (Мт. 18.20); нас је више од троје, значи ми смо црква Христова и Господ је с нама. Сами показујете, не само да не познајете Св. Писмо, него и лажете, и друге у заблуду уводите; а знамо ко је лажа и отац лажи (Јн. 8.44).
У речима на које се позивате уопште се о томе не говори. Прочитајмо исто то, али почевши од 19- ог стиха: “ Заиста вам кажем: Ако се два од вас сложе на Земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац Мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрана у Име моје, онде сам и Ја међу њима “ (Мт. 18.19-20).
Као што видимо, овде уопште није реч о Цркви, него о молитви; и то о молитви оних који се већ налазе у Цркви. Приметимо да је Господ ове речи упутио директно својим апостолима – на које се конкретно и односе речи “ од вас „, што се и види из контекста 18- те главе. А као што нам је познато, апостоли представљају 12 темеља цркве Христове (Отк. 21.14), и прве утемељиваче Црквене организованости и њеног даљег живота. Дакле, наведени цитати значе – ако се од вас, тј. од оних који се већ налазе у Цркви, двоје или троје моле за исту ствар, Господ ће их услишити. Јер иначе, ако свуда где се двоје или троје саберу у име Христово буде Црква, колико ће онда бити Цркви Христових? А као што смо већ видели, Христос је основао само једну Цркву; тој Једној и треба припадати. А по секташима – није једна, него на хиљаде, као што и говори њихова теза “ где је двоје или троје, тамо је и Црква „.
Тешко вама лажним апостолима Христовог Јеванђеља, јер осим што сте сами себе осудили, увлачите и друге у своју отровну мрежу. Зар у вама ни мало страха нема? Зар до ваших ушију не допиру речи Божије и Његове клетве: “ Ловите душе мојега народа, а своје ли ће те сачувати, … убијате душе које не треба да умру “ (Јез. 13.18-19); „… прелашћују неутврђене душе, имају срце извежбано у лакомству. Деца проклетства “ (2 Пет. 2.14).
Њихов крај је већ унапред познат. За њих је Господ рекао: “ Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим “ (Мт. 25.41).
Свима вама, за које још има наде, који сте због своје наивности или незнања, преваром врбовани, понављамо апостолове речи: “ Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да њима ревнујете “ (Гал. 4.17). Пазите се браћо, јер: “ ако слепац слепца води, обоје ће у јаму пасти “ (Мт. 15.14).
Заиста је жалосно што људи (претходно неупућени у Православље) тако олако одбацују Цркву Христову, и придружују се разним сектама у нади да ће тамо наћи своје уточиште, дом и пут ка “ спасењу „. Они заиста тамо могу добити скоро све! Могу да фантазирају, говоре о својим верским доживљајима, могу да читају, критикују, плачу, уздишу, певају алелуја, падају на колена, … – Односно, могу да се изживе и избесне под привидом божанске правде и уз религиозни занос. Али све то је недовољно за спасење и будући живот вечни. Они тамо могу добити заиста “ све “ осим оног најважнијег: Истину – а без ње нема Пута у вечност; Нема тако жељене награде, јер: “ ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу “ (2Тим. 2.5).
Руку на срце, морамо признати да већина чланова секти није злонамерна. То су болесни и духовно осакаћени људи, у највећем броју случајева жртве нечије манипулације , који су кренули за Светлошћу а обрели се у таму. Они су наша бол, наша рана, па и наша кривица. И зато им морамо приступити као нашој, од Оца одељеној браћи, трудећи се да их не повредимо, али неодступно сведочећи Истину и штитећи оне који нису заражени отровом секташтва.
За све њих који су напустили веру отаца својих, и себе поробили људским измишљотинама прошлог и овог столећа, које нам долазе из земље са најсиромашнијом духовном традицијом (САД), треба се молити Богу да их Господ уразими и приведе познању Истине.
Иако ап. Павле каже да: “ није могуће оне који су једном просветљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога; и окусили добру реч Божију, и силе будућег века; па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже великог Сина Божијег “ (Јев. 6.4-6) – Ипак, љубав према ближњему нас нагони да се надамо и верујемо у милост Божију. Ту нашу наду још више поткрепљују речи: “ Слуга пак Господњи не треба да се свађа, него да буде тих према свима, поучан, незлобив; који са кротошћу кара оне који се противе, е да би им како Бог дао покајање за познање Истине; и да се избаве из замке ђавола који их је живе уловио да врше вољу његову “ (2Тим. 2.24-26).
На крају једна порука свима онима који се труде око залуталих оваца Христовог стада: “ Браћо, ако ко од вас залута са пута Истине, па га неко врати; Нека зна да ће онај који обрати грешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво грехова “ (Јак. 5.19-20).
Зakључак :
Свака она верска заједница која:

  • не поседује апостолско прејемство,
  • нема јерархијско (свештеничко) устројство, већ тзв. “ свеопште свештенство „,
  • одбацује Свето Предање, и назива га људском измишљотином,
  • не поштује Недељу као Дан Господа нашег Исуса Христа,
  • Литургију сматра као “ симбол „, а не као истинску жртву Господњу,
  • нема Свете тајне које је установио сам Господ, и његови апостоли,
  • не поштује светитеље, св.иконе, св.мошти, св.крст, и назива их идолопоклонством,
  • пориче бесмртност душе,
  • забрањује крштење деце, и сматра га неважећим,
  • која се усуђивала да пророкује дан другог Христовог доласка и поред његове опомене: “ … Није ваше да знате времена и лета које Отац задржава у својој власти “ (Д. ап. 1.7), и даље: “ О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац Мој сам “ (Мт. 24.36),
  • коју је основао “ тамо неко „, а не Господ лично, и
  • која је настала у каснијем добу хришћанске цивилизације

..може се назвати било којим другим именом, само не Црквом Христовом. А такви “ проповедници “ и “ пастири “ могу бити само лажни проповедници Јеванђеља Христовог (Мк. 13.22), на које нас упозорава ап. Павле (Д. ап. 20.28-30).
Свима њима смело можемо казати да свет заиста не почиње с њима – као ни Црква Христова. А свима онима који нису заражени овом болешћу један савет – ОПРЕЗ !! Кад год вас пресретну на улици, или вам закуцају на врата, или приђу на послу, немојте пасти на њихове “ слатке и пријатне “ доскочице; немојте продавати веру за вечеру, и душу зарад лажних и привидних задовољстава. Нека су вам увек на памети речи из Св. Писма: “ Не слах те пророке, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. Лаж пророкују ти пророци у Моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују “ (Јер. 23.21 ; 14.14)
“ Чувајте се паса, чувајте се злих посланика “ (Флпљ. 3.2)
“ Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви “ (Мт. 7.15)
Јерес је ђавољи коров, изнико око сваког чокота који даје плодове Вере и Истине. Она је болест; грех јој је извор, а зло, пут којим ходи. Она је грех против Христа, јер разара Тело (Цркву) Његово (Јуда. 19 ; 1Кор. 1.10 ; 12.25); Грех против човекове личности јер га одваја од Цркве, па самим тим и од Христа и од вечног спасења (1Кор. 3.16-17 ; Мт. 18.17 ; Лк. 10.16); Јер га духовно, па и физички осакаћује (споменимо само психичку штету коју људима наноси очекивање “ смака света „, који “ само што није „). Она је грех против саме породице, јер у њу уноси раздор и немир. На крају, јерес – секташтво је грех и против свог сопственог народа, јер човека одваја од његове средине, и пријатеља. Секташ није спреман да се жртвује за свој народ, за своју отаџбину иако је сам Христос рекао: “ Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје “ (Јн. 15.13 ; 1Јн . 3.16). Не, он каже да је то национализам. Да, то јесте хришћански национализам; то јесте родољубље о коме и ап. Павле говори: “ Да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка. Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа – за своју браћу и своје сроднике по телу који су Израиљци, … “ (Рим. 9.1-4).
На даље ћемо навести само неке од заблуда и лажи секташког учења заснованих на њиховој познатој поруци: да оно чега нема у Светом Писму, то за њих и није Христово Јеванђеље и Истина, већ сотонина лаж, и људска измишљотина.

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Zakon nikada neće biti ukinut, to Hristos govori i u Starom Zavetu i u Novom, zakon je samo dopunjen jer nije bio perfektan, odnosno redefinisan je na one tri osnovne zapovesti: 1. Voli Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom i svom snagom svojom; 2. Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga; 3. Ljubite neprijatelje svoje. Dakle, ukoliko poštujemo prvu zapovest, poštovaćemo i Boga, a ako poštujemo Boga poštovaćemo njegov zakon koji je ranije dat. Druga je veoma jasna pa i nema potrebe da se objašnjava. Treća kaže „Ljubite neprijatelje svoje“, ako neprijatelj ljubi neprijatelja, oni više neće biti neprijatelji.

    • Druze, vidis i sam koliko izvrcu, pa svi smo i nastali od naroda Izraela, naravno da se ovo odnosi na sve narode, da Zakon nije uoste izmenjen nego je samo dopunjen i upotpunjen (kako ti rece redefinisan) to je vise nego jasno. Nije ukinuto nista u Zakonu a oni sto izvrcu to je njihov problem, vrlo je jasno da je smesno ovo sto je tekstopisac gore pomenutog teksta pokusao da uradi, da napravi nakaradan Stari Zavet samo da bi nekako uklopio sa njegovom tradicijom i tako ispao „ispravan“. Ok. Neka oni to postuju, super, nemam problem sa time, samo ne bih voleo da ljudi koji su neupuceni razmisljaju na takav nacin nego nega izucavaju Sveto Pismo i sami ce shvatiti. Ovo je kako bih rekao,nacin razmisljanja tradicionalnog jednoumlja bez pokrica i logike. Pozdrav i Mir Boziji svima!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.