Црква и секте

„ЧИСТА И НЕЧИСТА“ ХРАНА И ВИНО

Има секташа код којих је задржана старозаветна подела јела на “ чиста “ и “ нечиста “ ; као и забрана употребе алкохола, укључујући ту и црно вино. Ко од њихових чланова прекрши ову забрану, сматра се грешником, па чак бива и избачен из заједнице. Јер, по њиховом учењу, Бог ће уништити све грешнике – Дакле, и оне који једу “ нечисту “ храну, и оне који су попушили по коју цигарету, и оне који су попили коју чашицу алкохола, … , и тако у недоглед.
Деоба јела на “ чиста “ и “ нечиста “ има свој основ у старозаветној Библији (3Мој. 11. 1-30). Јевреји су се тога строго држали, чак и у Новом Завету (Д. ап. 10.10-15 ; 15.1) – иако је Апостолски Сабор руковођен Духом Светим донео разрешење од тог старозаветног прописа (Д. ап. 15.24-29).
Исто тако Господ Исус Христос је својим личним примером и животом укинуо ову старозаветну заповест, јер за Њега није постојало “ чисто “ и “ нечисто „; оно шта треба јести, и оно шта не треба јести. На основу Св. Писма ми знамо:

  • Да је Христос јео пасхално јагње са својим апостолима; да је одлазио међу грешнике и с њима заједно јео, и пио вино (адвентисти тврде да је то био сок, што је доста сумњиво) (Мт. 9.9-11 ; 11.19 ; Мк. 7.15-23 ; 14.12-18 ; Лк. 22.7-16).
  • Знамо да је заповедио својим апостолима да једу и пију све чиме их домаћин куће послужи (Лк. 10.5-7).
  • Знамо да је Бог, да би уверио ап. Петра да треба да уђе у кућу многобошца Корнелија, дао Петру визију где су на платну биле многе животиње – чисте и нечисте (према старозаветним прописима), и рекао му да их покоље и једе. На устезање Петрово Бог му је одговорио: “ што је Бог учинио чистим не називај поганим “ (Д. ап. 10.9-16).
  • А видимо сада шта о “ чистој “ и “ нечистој “ храни мисли ап. Павле: “ А Дух изричито говори да ће у последња времена одступити неки од вере, … , и тражиће уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају верни и они који су познали истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу; Јер се освећује речју Божијом и молитвом “ (1Тим. 4.1-6); … , “ све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савести ради; Јер је Господња земља и све што је на њој. Ако ли вас неко од неверника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савести ради, … Јер зашто да моју слободу суди савест другога? Ако ја с благодарношћу једем, зашто да ме руже за оно за што ја благодарим? Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чинит(1Кор. 10.25-31); … , “ Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечист … Не руши дело Божије због јела, јер је све чисто(Рим. 14.14-20); … , “ Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест “ (Тит. 1. 15).
  • Ево још једног примера – “ Кад Кифа (ап. Петар) дође у Антиохију – вели ап. Павле – успротивио сам му се у лице, јер је заслужио осуду. Јер пре но што су дошли неки од Јакова он је јео с бившим многобошцима, а кад они дођоше, устукну и одвајаше се бојећи се оних из обрезања “ (Гал. 2.11-12). Ако је Петар “ заслужио осуду “ што се при јелу одвајао од бивших многобожаца, тј. враћао се на стерозаветни пропис од којег је апостолски сабор разрешио хришћане, онда та осуда пада и на адвентисте који исто тако поступају.

Дакле, питање јела може бити само ствар укуса, економских могућности, и евентуално дијете, а никако моралног закона и спасења.
Што се тиче апсолутне забране за употребу алкохолних пића (укључујући и вино) – ни ова њихова одредба није заснована на Св. Писму, него изгледа, више почива на некадашњем америчком закону о прохибицији.
Разуме се да је грех опијати се. Пијанство је грех и по природном, и по моралном закону, а и само Св. Писмо га забрањује. Оно је грех и само за себе, а и извор многих других грехова (Еф. 5.18). Пијанство понижава човеково достојанство и удаљује човека од Бога, као у осталом и сви други грехови (Лк. 21.34).
Дакле, грех је опијати се, а не конзумирати пиће у разумним границама. Али, ако Библија забрањује пијанство, нигде није изречена забрана да се вино не сме ни окусити! Напротив: (1Мој. 14.18 ; 2Мој. 29.40-41 ; Псл. 104.14-15).
Напоменимо, да цела Старозаветна Библија под вином подразумева алкохолно пиће: (5Мој. 14.26 ; 1Мој. 9.20-21 ; Иса. 27.2-3 ; 28.7 ; 29.9 ; итд.). Исти је случај и са Новим Заветом: (Мт. 11.19 ; Лк. 22.18 ; Јн. 2.1-11 ; 1Тим. 3.8 ; Тит. 2.3 ; 1Кор. 11.21). Стога тврдње адвентиста да се на Тајној вечери пило слатко вино (шира – сок) никако не стоје. Апостоли који су писали Св. Писмо Новога Завета сигурно би то напоменули, јер таква новина не би могла остати неспоменута. А о томе у Св. Писму нема ни трага – чак шта више: то се неда ни наслутити!
Али, ако то не може, може нешто друго – Из апостолских посланица се види да су апостоли под вином подразумевали алкохолно пиће, а не сок (Тит. 2.3 ; 1Тим. 3.8).
Ап. Павле – у првој посланици коринћанима, тврди да је вино којим је Господ причестио апостоле – алкохолно пиће; јер се од тог вина човек може опити – то се јасно види из контекста беседе о св. Евхаристији (1Кор. 11.21).
Дакле, сигурно је грех опијати се вином, али да га је Господ забранио никако не би Он сам, на свадби у Кани Галилејској, претворио воду у вино (Јн. 2.1-11); нити би ап. Павле саветовао Тимотеја да, ради свога здравља, пије помало вина (1Тим. 5.23).

Кључне речи:

2 коментар(а)

  1. Zakon nikada neće biti ukinut, to Hristos govori i u Starom Zavetu i u Novom, zakon je samo dopunjen jer nije bio perfektan, odnosno redefinisan je na one tri osnovne zapovesti: 1. Voli Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom i svom snagom svojom; 2. Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga; 3. Ljubite neprijatelje svoje. Dakle, ukoliko poštujemo prvu zapovest, poštovaćemo i Boga, a ako poštujemo Boga poštovaćemo njegov zakon koji je ranije dat. Druga je veoma jasna pa i nema potrebe da se objašnjava. Treća kaže „Ljubite neprijatelje svoje“, ako neprijatelj ljubi neprijatelja, oni više neće biti neprijatelji.

    • Druze, vidis i sam koliko izvrcu, pa svi smo i nastali od naroda Izraela, naravno da se ovo odnosi na sve narode, da Zakon nije uoste izmenjen nego je samo dopunjen i upotpunjen (kako ti rece redefinisan) to je vise nego jasno. Nije ukinuto nista u Zakonu a oni sto izvrcu to je njihov problem, vrlo je jasno da je smesno ovo sto je tekstopisac gore pomenutog teksta pokusao da uradi, da napravi nakaradan Stari Zavet samo da bi nekako uklopio sa njegovom tradicijom i tako ispao „ispravan“. Ok. Neka oni to postuju, super, nemam problem sa time, samo ne bih voleo da ljudi koji su neupuceni razmisljaju na takav nacin nego nega izucavaju Sveto Pismo i sami ce shvatiti. Ovo je kako bih rekao,nacin razmisljanja tradicionalnog jednoumlja bez pokrica i logike. Pozdrav i Mir Boziji svima!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.