NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA MAJ

ŽITIJA SVETIH ZA MAJ

 

ŽITIJA SVETIH
 
19. MAJ
 
STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA PATRIKIJA,
EPISKOPA BRUSKOG I SA NJIM TRI PREZVITERA:
AKAKIJA, MENANDRA I POLIENA
 
Episkopski presto svetog Patrikija beše u gradu Brusi (ili Prusi) u Vitiniji[1]. On javno propovedaše veru Hristovu a izobličavaše zabludu neznabožaca, i mnoge idolopoklonike obraćaše ka Hristu Bogu. Zbog toga bi uhvaćen od neznabožaca zajedno sa tri prezvitera: Akakijem, Menandrom i Polienom, i priveden na isleđenje pred vrlo revnosnog idolopoklonika, vitinijskog namesnika carskog Julija. Odlazeći na tople vode, Julije naredi da za njim povedu i hrišćanskog episkopa sa tri prezvitera, okovane u gvozdene lance. Došavši na tople vode i okupavši se u njima radi zdravlja, Julije prinese žrtvu svome poganom bogu Asklipiju[2] i gnusnoj boginji Sotiriji[3]. Zatim, sevši na sudištu, izvede preda se na sud episkopa Patrikija sa tri prezvitera, pa mu reče: Bezumniče, koji veruješ besmislenim basnama i prizivaš Hrista, pogledaj kolika je svemoć bogova naših! pogledaj kakvu lečilačku silu oni dadoše toplim vodama radi zdravlja našeg! A na prvom mestu poznaj, kolika je sila i kolika milost oca našeg Asklipija! Ako hoćeš da se spaseš okova i muka, i da spokojno živiš na postojbini svojoj, ti padni pred njim, pokloni mu se sa smirenom molitvom i prinesi mu žrtvu.
Sveti Patrikije mu odgovori: O, kako si mnogo zala izrekao kratkom rečju svojom, namesniče! Namesnik mu s gnevom reče: Kakva to zla ja govorim, zbog kojih me koriš, bedniče? Ti i sam treba da priznaš ono što je samo po sebi očigledno bez ikakve obmane i lukavstva: zar ti ne vidiš svojim očima iscelenja koja bivaju od ovih voda silom svemoćnih bogova naših? Sveti Patrikije odgovori: Presvetli namesniče, ako hoćeš da saznaš istinu o poreklu, tečenju i lečilačkoj sili ovih toplih voda, ja ću ti je kazati, ako pristaneš da me krotko saslušaš. Namesnik mu na to reče: Iako ne očekujem od tebe ništa drugo osim krasnorečivih basana, ipak govori, da čujem šta imaš da kažeš. Svetitelj odgovori: Ne basne, nego istinu ti imam kazati. Namesnik upita: Kakvo drugo poreklo toplih voda možeš ukazati osim sile bogova naših? Svetitelj odgovori: Ja sam hrišćanin, i svaki koji ispoveda ovu svetinju hrišćanstva i klanja se jedinom istinitom Bogu, umom svojim može znati tajne Božje. Stoga i ja, ma da sam grešan, ipak, ispovedajući sebe slugom Hristovim, znam da ti kažem istinu o ovim vodama. Namesnik ga upita: No ko će biti tako drzak i nerazuman, da smatra sebe mudrijim od naših filosofa? Svetitelj odgovori: Mudrost ovoga sveta – ludost je pred Bogom, jer je pisano: hvata mudre u njihovom lukavstvu (1 Kor. 3, 19). Hristos Gospod naš, proslavljajući svoga Oca, kaže: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a otkrio si prostima (Lk. 10, 21). I apostol veli: Ne poznaše istinu, jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli (1 Kor. 2, 8).
Namesnik reče na to svetitelju: Ti govoriš neke krupne stvari, ali nepojmljive. Bolje kaži ti meni, čijom silom i uređajem teku ove tople vode i imaju takvu vrelinu? Što se mene tiče, ja to odlučno pripisujem promišljanju bogova naših, koji hoće na taj način da pomažu ljudskom zdravlju.
Odgovarajući na ovo, svetitelj Hristov Patrikije reče namesniku: Pre no što stanem govoriti, naredi, namesniče, da uklone ovu ogradu[4], kako bi svi mogli čuti moje reči. – I namesnik naredi: ograda se ukloni, i narod ispuni mesto unaokolo. Onda svetitelj stade veleglasno govoriti ovo: Oganj i vodu stvori svojim Jedinorodnim Sinom iz ničega Onaj isti svemogući i večni Bog koji je Tvorac i roda ljudskog. Od ognja On rečju svojom stvori svetlost, sunce i ostala svetila, i dodeli jednima da obasjavaju noć, a drugima da svetle danju. Jer u stvaranju svekolike tvari Njegova se svemoćna sila rasprostre koliko je On hteo. Od vode On obrazova svod nebeski, i na vodi zasnova zemlju. Svojim svepredznajućim Promislom On ustroji na nebu i na zemlji sve bez čega je nemoguće živeti čoveku, koga On imade odmah stvoriti. Znajući pak unapred da će Njime stvoreni ljudi razgneviti Njega, Boga Tvorca svoga i, odbacivši poštovanje istinitog Boga, načiniti sebi bezdahne idole i klanjati im se, On zbog toga ugotovi dva mesta, kuda će se ljudi preseljavati po završetku svog zemaljskog života. Prvo mesto On obasja večnom svetlošću i ispuni izobilnim i neiskazanim dobrima; a drugo mesto ispuni neprozirnom tamom, neugasivim ognjem i večnim mukama; u prvo, svetlo mesto preseljavaće se oni koji Mu budu ugodili ispunjavajući zapovesti Njegove, a u drugo, tamno mesto bacaće se oni koji svojim rđavim životom budu gnevili Tvorca svog i zaslužili sebi kaznu. Oni koji budu u svetlom mestu, živeće besmrtni život u neprekidnoj i beskonačnoj radosti, a oni u tamnom mestu mučiće se neprestano kroz beskonačne vekove. Odvojivši oganj od vode i svetlost od tame, Tvorac obrazova posebno svako od njih i svakome odredi zasebno mesto. Oganj i voda nalaze se i nad svodom nebeskim i pod zemljom; ona voda koja se vidi na zemlji, sabrana u zbirišta svoja, naziva se more, a ona koja se nalazi pod zemljom zove se bezdna; iz te bezdne za potrebu ljudi i svakog živog bića, koji žive na zemlji, šalju se uvis vode kroz zemljina nedra kao kroz vodovodne cevi, koje, izbivši na površinu zemlje, obrazuju ili izvore, ili kladence, ili reke. One od tih voda, koje u svome toku pod zemljom prolaze blizu podzemnog ognja, zagrevaju se i izbijaju tople na površinu; a one koje protiču daleko od ognja izbijaju na površinu hladne. Ove tople vode su zato tople što se svojim tokom približuju ognju koji je pod zemljom; a na nekim mestima bezdne postoje vrlo hladne vode, koje se pretvaraju u led, pošto se nalaze na dalekom rastojanju od ognja. Podzemni oganj dakle određen je za mučenje nevaljalih duša; a voda preispodnja koja se pretvorila u led, naziva se tartar, u kome će bogovi vaši i njihovi poklonici dobiti beskonačne muke, kao što i jedan od vaših stihotvoraca peva, govoreći: „krajevi zemlje i mora nisu ništa drugo do najudaljeniji predeli, gde se Japet i Saturn[5] (to su imena vaših bogova) ne razonođuju ni blistanjem svetloga sunca ni prohladnim vetrovima“; drugim rečima: bogove vaše, koji obitavaju u tami i u tartaru, ne obasjava i ne greje sunčana svetlost; a one koji se nalaze u ognju, ne rashlađuje vetar. Tartar pod zemljom je smešten onoliko dublje od svih drugih bezdana, koliko je nebo više od svih visina zemljinih. A da je pod zemljom pripremljen oganj za bezbožnike, potvrđuje na izvestan način i onaj oganj koji na Siciliji izlazi iz zemlje[6].
Saslušavši ove reči svetiteljeve, namesnik ga upita: Znači, vaš Hristos je sazdatelj svih tih stvari o kojima govoriš? Sveti Patrikije odgovori: Zacelo, Hristos je sazdatelj svekolike tvari, a ne neko drugi: jer je pisano: Sve Njime postade, i bez Njega ništa ne postade što postade (Jn. 1, 3); i još: Bogovi mnogobožaca su demoni, a Gospod je nebesa stvorio (Ps. 95, 5). Namesnik ponova upita svetitelja: Hrista li nazivaš Tvorcem nebesa? Svetitelj odgovori: Da, Hrista nazivam, zato što je napisano: Da pogledam nebesa, delo prstiju tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio (Ps. 8, 4). Namesnik reče: A ako te bacim u ove vrele vode, čijim Tvorcem ti nazivaš Hrista a ne bogove naše, da li će te Hristos sačuvati nepovređenog od vreline njegove? Svetitelj odgovori: Znam silu Hrista moga; znam da me može, ako hoće sačuvati čitava i nepovređena i od ovih voda. No ja bih želeo da se pomoću ovih voda oslobodim ovog privremenog života, da bih večno živeo sa Hristom. Ipak, neka se vrši ne moja, nego Njegova sveta volja, bez koje ni jedna dlaka s glave čovekove ne otpada, ni ptica u mrežu ne upada. No neka svi koji sada slušaju ove moje reči, nasigurno znaju da one, koji se s tobom klanjaju mrtvom kamenu kao bogu, očekuju večne muke u podzemnom neugasivom ognju i u tartaru preispodnjem.
Čuvši to, namesnika Julija spopade silna jarost, i on odmah naredi da svetitelja svuku naga i bace u samo vrelo gde izbija vrela voda. Bacan u vodu, svetitelj uzviknu govoreći: Gospode Isuse Hriste, pomozi meni, sluzi Tvome! – I kada pade u vodu, to kaplje vode koje prsnuše iz vrela, behu vrelije od varnica ognjenih, i pavši na one što naokolo stajahu, silno ih opekoše. A sveti Patrikije stajaše nepovređen u vreloj vodi kao u mlakoj, i likovaše slaveći Hrista Boga.
To još jače razjari namesnika, i on naredi vojnicima da svetitelja izvade iz vode i da mu sekirom odrube glavu, kao i trojici prezvitera njegovih. Kad bi postavljen na mesto posečenja Hristov ispovednik i mučenik podiže ruke svoje k nebu i reče: Bože, Care i Gospodare svega, koji silom svojom držiš svu tvar vidljivu i nevidljivu, koji uslišavaš sve što Te istinski prizivaju, koji si i ove vrele vode stvorio na spasenje pravednima i na kaznu bezbožnicima, predstani sada meni koji umirem za ispovedanje vere Tvoje!
Završivši molitvu, svetitelj prekloni svoju svetu glavu pod sekiru, i skonča mučenički. Onda sekirom odrubiše glave i trojici svetih prezvitera njegovih: Akakiju, Menandru i Polienu, te svi zajedno predstadoše Hristu Bogu u slavi svetih. Sveti Patrikije sa služiteljima svojim postrada devetnaestog maja[7], i dobi venac pobedničkog odlikovanja od Hrista Isusa Gospoda našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
 
STRADANJE SVETOG MUČENIKA AKOLUTA (KOLUTA) EGIPĆANINA
 
Sveti mučenik Kolut postrada za carovanja Maksimijanova[8]. Rođen u egipatskom gradu Tivi[9], on za ispovedanje vere Hristove bi uhvaćen i izveden pred carskog namesnika. Namesnik naredi da mu o vrat privežu veliki kamen, pa glavački obese, i onda tuku. Mučen tako, sveti mučenik govoraše: Ja želim blaženstvo budućeg života, i radi toga trpeljivo podnosim batine i stradanja.
Posle toga svetog mučenika skinuše sa drveta, pa ga stadoše primoravati da prinese idolima žrtvu, ali on odbi da to učini. Onda ga baciše u oganj, gde on okonča svoj zemaljski život.
 
SPOMEN SVETOG KNEZA JOVANA UGLIČSKOG,
U MONAŠTVU IGNJATIJA VOLOGODSKOG ČUDOTVORCA
 
Sveti blagoverni knez Jovan bio je sin blagovernog i hristoljubivog kneza Andreja Vasiljeviča Ugličskog[10] i blagoverne kneginje Jelene. Sveto krštenje dobio u gradu Velike Luke i, kada odraste, izuči knjigu. Po naravi bio krotak i miran; nije voleo dečje igre; u svemu umeren, on prožive u domu oca svog do tridesete svoje godine. U to vreme dobromrzac, neprijatelj roda ljudskog uli velikom knezu Jovanu Vasiljeviču Moskovskom[11] mržnju prema rođenom bratu njegovom, blagovernom knezu Andreju Vasiljeviču Ugličskom i njegovim sinovima, ovome Jovanu i Dimitriju, te naredi da ih uhvate, okuju u teške okove, pa odvedu u grad Perejaslav[12], i tamo zatvore u tamnicu. Potom oni biše prevedeni najpre u Bjeloozero[13], pa onda u grad Vologdu[14], gde pod čvrstom stražom provedoše mnogo godina.
Blaženi knez Jovan Andrejevič, odlikujući se mudrošću, tešio je svoga brata, kneza Dimitrija, i govorio mu: Brate, ne tuguj što si zatvoren u tamnicu i patiš od tih okova. Bog je vnušio našem stricu, gospodaru velikom knezu Jovanu Vasiljeviču, da tako postupi s nama, da bi dušama našim učinio dobro, jer je na taj način Bog onemogućio nama da se brinemo o sujetnim stvarima ovoga sveta. Molimo se Gospodu Bogu, da nam pošalje milost svoju, kako bismo s radošću podnosili stradanja u ime Njegovo i izbavili se večnih muka.
Stekavši na taj način spokojstvo u stradanjima i tugu zbog grehova svojih, sveti knez provede u tamnici i okovima trideset i dve godine. Onda se teško razbole, i oseti da mu se približuje kraj. On dozva k sebi igumana Misaila iz Spaskog manastira svetog Dimitrija, i primi monaški postrig, dobivši ime Ignjatije. Radost i veselje ispuniše dušu blaženog kneza, kada se obuče u anđelski čin. Pričestivši se prečistim Tajnama Hristovim, on oseni sebe krsnim znakom, pa se prestavi u večne obitelji. To bi devetnaestog maja 1522. godine.
Posle prestavljenja prepodobnog kneza iz tela njegovog poteče miro, koje se oseti u celom gradu. Tada žitelji grada spremiše telo njegovo za ukop, i odnesoše radi sahrane u manastir prepodobnog oca Dimitrija Priluckog, u hram Svemilostivog Spasa, i sahraniše pod oltarom blizu Dimitrija Čudotvorca. Tu prepodobni i do današnjeg dana daju iscelenje onima koji im pristupaju sa verom.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG JOVANA,
EPISKOPA GOTSKOG
 
Sveti otac Jovan življaše u zemlji Gotskoj[15] za carovanja Konstantina Kopronima[16]. Bi rođen na molitve svojih roditelja, kao u starini prorok Samuilo (1 Car. 1, 9-20.) Predavši se još u mladim godinama monaškim podvizima, on postade obitalište Hristovo. Putovao u Jerusalim, pa pošto u toku tri godine obiđe sva sveta mesta, on se vrnu u svoju otadžbinu. U to vreme car Konstantin premesti tamošnjeg episkopa u Irakliju Trakijsku[17], a pravoslavni hrišćani gotski stadoše uporno tražiti da im Jovan bude postavljen za episkopa. Oni ga odvedoše u Gruziju[18], gde on bi rukopoložen za episkopa, pa se posle toga vrati u svoju postojbinu. Kada tu nastadoše neredi, izazvani kaganom[19], koji istrebi mačem mnogo nevinog naroda, episkop Jovan jedva pobeže i ode u Amastridu[20], gde provede četiri godine. Čuvši za smrt kagana, on reče svojoj okolini: Kroz četrdeset dana odlazim da se sudim sa kaganom pred Hristom.
Tako stvarno i bi. U četrdeseti dan posle toga sveti Jovan poučavaše narod, upućujući ga k spasenju duše, i u to vreme predade duh svoj Gospodu[21]. I tog časa, saglasno pretskazanju svetog Jovana, stiže lađa u pristanište. Tada preosvećeni episkop amastridski Georgije položi telo njegovo u sanduk, pa ga uz učešće celokupnog građanstva sa svećama i kađenjem isprati do lađe. Odatle telo svetiteljevo bi preneseno lađom u njegov manastir Partenit[22], i tu pogrebeno. Na grobu svetog Jovana događala su se, pa se i do današnjeg dana događaju mnoga čudesa. Prepodobni je činio mnoga čudesa i za života na zemlji.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG KORNILIJA,
KOMLJENSKOG ČUDOTVORCA
 
Bojarski sin; služio na dvoru velikoga kneza Vasilija Tamnog; zatim se zamonašio u Kirilo-Bjelozerskom manastiru. Tu je mladi monah revnosno ispunjavao manastirska poslušanja, baveći se uz to i prepisivanjem bogoslužbenih knjiga. Da bi se što bolje naučio monaškom trudu, on je stranstvovao po manastirima i pustinjama; živeo u usamljeničkom molitvenom tihovanju u Novgorodskim i Tverskim pustinjama, trpeći Hrista radi glad i žeđ, žegu i mraz. U Komeljskoj šumi, u Vologodskoj eparhiji, on 1498. godine osnova manastir. Žalostiva i milostiva srca, prepodobni se mnogo trudio oko sirotinje, naročito za vreme gladi u tom kraju. Prestavio se prepodobni 1537. godine. Svete mošti njegove počivaju u Komeljskoj obitelji.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG SERGIJA ŠUHTOVSKOG
 
Rodom iz Kazana; iz detinjstva voleo molitvu i post; putovao u Palestinu, Carigrad, Novgorod, Solovecki Manastir, i najzad primio monaštvo u Šuhtovskoj obitelji, u Novgorodskoj eparhiji. Za sveti život udostojen od Boga dara prozorljivosti i čudotvorstva. Upokoji se prepodobni 1609. godine. Svete mošti njegove počivaju u Pokrovskoj crkvi Šuhtovske obitelji.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE KIRIJAKE
 
Za ispovedanje vere Hristove skončala u ognju.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE TEOTIMIJE
 
Postradala za Gospoda mačem posečena.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA FILETERA[23]
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
TRINAEST KIPARSKIH MONAHA IZ MANASTIRA KANTARE
 
Ovih svetih trinaest monaha iz manastira Kantare na Kipru postradaše mučenički za Hrista 1231. godine. Dan njihovog stradanja je 19. maj kada se i slavi na Kipru njihov spomen. Njihova su imena ova: iguman Jovan, monasi: Varnava, Genadije, Gerasim, German, Teognost, Teoktist, Jeremija, Konon, Marko i ostali.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vitinija – oblast u Maloj Aziji.
  2. Asklipije ili Eskulap – grčkorimski bog, smatran pokroviteljem lekarstva.
  3. Sotirija – spasiteljka (grčki: σωτηρια = spasenje), opšti naziv za boginje koje leče od bolesti, po shvatanju mnogobožaca. Obično je ovaj naziv davan boginjama: Atini ili Afroditi.
  4. Obično je mesto, na kome je zasedao sud i sudio hrišćanima, bilo ograđeno ogradom, pošto se hrišćanima sudilo većinom na otvorenom prostoru.
  5. Japet, jedan od titana, sin Urana (= neba) i Geje (= zemlje). Po kazivanju grčke mitologije, Japet je ustao protiv vrhovnog boga Zevsa, zbog čega ga Zevs baci i zaključa u tartar. – Saturn, drevni rimski bog, pokrovitelj zemlje i useva, bi, kao i Japet, zbačen s neba Zevsom i zaključan u tartar na neko vreme.
  6. Ukazivanje na vulkanski oganj u Siciliji, u Italiji.
  7. Tačno se ne zna godina končine sv. Patrikija i njegovih prezvitera; misli se da je to bilo prvom polovinom četvrtog veka.
  8. Ovde je reč o Maksimijanu Herkulu, saupravitelju Dioklecijanovom, koji je imao titulu avgusta, i upravljao Italijom i Afrikom od 284. do 305. godine.
  9. Ovde je reč o Maksimijanu Herkulu, saupravitelju Dioklecijanovom, koji je imao titulu avgusta, i upravljao Italijom i Afrikom od 284. do 305. godine.
  10. Grad Uglič – sresko mesto u Jaroslavskoj guberniji; leži na reci Volgi.
  11. Veliki knez Jovan III Vasiljevič knezovao u Moskvi od 1462. do 1505. godine. On posumnja u izdajstvo brata svoga Andreja zato što mu ovaj ne isprati u pomoć vojsku protiv Tatara, pa ga zbog toga zatvori u tamnicu s porodicom.
  12. Perejaslav – grad u Rjazanskoj guberniji.
  13. Bjeloozero, sada Bjelozersk, sreski grad u Novogorodskoj guberniji. Knezovi – braća bili su prevedeni u ovaj grad posle smrti svoga oca, koji umre 7. okt. 1443. godine. A majka njihova, kneginja Jelena, umre još 1442. godine.
  14. Vologda – guberniski grad; nalazi se na reci Suhonji, pritoci Severne Drine.
  15. Pod Gotskom zemljom podrazumeva se oblast na južnoj obali Krimskog poluostrva, kojom su tada vladali Goti, i bila poznata pod imenom Tavroskitija. Sveti Jovan je živeo u mestu kraj Partenitskog pristaništa, u podnožju gore Ajudaga.
  16. Ovaj car poznat kao gonitelj svetih ikona; carovao od 741. do 775. godine.
  17. Grad Iraklija Trakijska, drukčije Perint, nalazio se na obali Mramornog Mora. Gotski episkop potpisao je 754. god. odluku ikonoboračkog sabora, zbog čega ga Konstantin Kopronim postavi za mitropolitena iraklijskog.
  18. Gruzija u to vreme nije bila zaražena ikonoborskom jeresi; to je razlog što je sveti Jovan odveden tamo radi posvećenja za episkopa.
  19. Hazari su bili zauzeli Dori, glavni grad u eparhiji svetog Jovana. Sv. Jovan ubedi kneza Gotije da progna Hazare, ali kagan hazarski ponova zauze grad, mnoge pokažnjava, a sv. Jovana metnu pod stražu, od koje mu gotski hrišćani omogućiše bekstvo za morem, u Amastridu.
  20. Grad Amastrida nalazio se u drevnoj rimskoj maloazijskoj pokrajini Paflagoniji, na obali Crnog Mora.
  21. Sveti Jovan se prestavio 26. juna krajem osmoga veka, oko 790. godine.
  22. Manastir u podnožju gore Ajudaga. Tu je sv. Jovan živeo, tu i podigao veliki hram u ime sv. apostola Petra i Pavla, koji je obnovljen 1425. mitropolitom cele Gotije Damjanom.
  23. Njegov spomen vrši se 30. decembra.

Jedan komentar

  1. Slava Bogu na ovom sajtu i hvala svima koji su se potrudili da stave žitija svetih ovde. Sad možemo bilo gde da ih čitamo:). Jako radosna vest. Bilo bi dobro da neko prevede i ns Engleski.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *