NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » ŽETVE GOSPODNJE

ŽETVE GOSPODNJE

 

ŽETVE GOSPODNJE
 

 
Razgovor V
 
Čujem šapat vaš, sveta braćo, čujem i ćutim.
 
Vi bojažljivo šapćete o progresu čovečanstva i civilizacije, i o sreći, koju će progres i civilizacija ustanoviti na zemlji. Zar se ne može ovo dovesti u sklad sa Hristovim učenjem i Hristovom Crkvom, pitaju vas neki?
Šta da vam odgovorim na to, i šta da vam kažem? Otvorio je Bog nedra stvorene prirode i otkrio ljudima neslućene tajne. Tako su ljudi došli do mnogih pronalazaka. Ono što premudri Solomon nije mogao znati, niti faraoni i jelini dokučiti, saznali su moderni ljudi. Što Sokrat i Platon ni u snu nisu mogli sanjati, to je danas znano svakom radniku u Americi.
No ne bi nikada saznali, da im Bog nije otkrio. Malo je učenih ljudi koji to priznaju. A koji to ne priznaju, hvale se i slave svojim pronalascima, baš kao da su pronađeno sami stvorili, a ne samo „pronašli“. Pametno je samo što to ne mogu da nazovu drugim imenom, nego „pronalaskom“.
Jer čovek i ne može drugo, nego da pronađe nešto što je Tvorac stvorio i do vremena od ljudi sakrio. A hvalisavi pronalazači, liče na sluškinju koja bi se hvalila pronalaskom čudnih adiđara u odajama odsutne gospođe svoje.
Ljudi traže patente za pronađeno, a Bog ne traži ni za stvoreno. Bog je ne samo stvorio, nego i pomogao ljudima da pronađu, ali samo u određeno vreme, shodno potrebama ljudi.
No recimo, da Bog, po velikoj milosti Svojoj i oprosti ljudima detinjasto samohvalisanje, ali kako da oprosti zloupotrebu svih pronalazaka? Jer stojeći između Boga i satane, čovek upotrebljava pronalaske čas na dobro, čas na zlo.
Ko je protiv pronalazaka, rađevina i izgrađevina ljudskih? I najsvetiji među hrišćanima koriste se ognjenim kolima, parnim brodovima, elektrikom, asfaltnim drumovima, i svim ostalim pronalascima i napravama razuma i ruku čovečijih, što se naziva opštim imenom civilizacija. Ali kad jedna civilizacija postane pregradom između Boga i čoveka, onda ona služi zlu i smanjuje Žetve Gospodnje za Nebesno Carstvo.
Tada Gospod menja situaciju na štetu civilizacije, a na povećanje Svoje žetve. Jer Njemu je stalo samo do žetve. On obraća brzo smeh na plač, i visoke kule u ruševine, da bi duše privukao Sebi.
Na sva vrata najmodernije civilizacije, iznose se mrtvaci kao i za vreme bivših civilizacija. Može li ko sprečiti umiranje? I kome trebaju mrtvi, kojoj civilizaciji? Nijednoj, nikome. Samo trebaju Onome, Čiji Anđeli kupe duše umrlih i iznose pred presto Njegov, svaki dan i svaki čas, sveta braćo moja.
Jedan junak Gogoljevih romana, kupovao je mrtve duše. I plaćao ih je vrlo jevtino. I mnogi skverni trgovci roblja činili su i čine tako. Ne sravnjujemo mi Hrista sa tom đavolskom četom; daleko od toga. Ali hoćemo da kažemo, da je Hristos kupio, i preskupo i još unapred platio, sve duše ljudske.
Nije ih platio ni rubljama, ni dolarima, nego prečistom Krvlju Svojom. Otuda On ima pravo na duše umrlih. Ono što je za trgovca roblja jevtino, za Njega je dragoceno. Zbog toga, On menja situacije, sve sa obzirom na žetvu duša.
Ono što filosofi nazivaju progresom i evolucijom, to je u samoj stvari, samo promena situacije po Božijoj volji, a prema moralnom stanju ljudi. Iz ovih promena situacija, sastoji se sva istorija čovečanstva. One se ne mogu nazvati ni progresom, ni regresom, nego jedino potrebom za većom žetvom Gospodnjom.
Biblija nas uči, ne veri u progres, ni veri u evoluciju, nego veri u Živog Boga, Koji menja situacije u korist Svoje Žetve. Kad tu čovek preovlada nad Bogom i pogordi se samim sobom, Bog menja situaciju, makar to bilo i po cenu najveće civilizacije. Zato je veliki molitvenik i vapijao Bogu: „Ne daj Gospode da čovijek preovlada“.
Ne očekuje Bog nikakvu osobitu civilizaciju koja bi mu donela osobitu žetvu. Avelj, Enoh, Noje, Avram i mnogomilioni pastiri i težaci, Njemu su dobrodošli kao zdrava i jedra pšenica, onako isto, kao i vrlo književni i kulturni ljudi, koji se sa istom verom i ljubavlju odnose k Njemu.
Aj, braćo moja sveta! Vi šapćete u noći o progresu i civilizaciji ljudskoj, a ja čujem, da ste vi juče sa oltara primili Sveto Pričešće. Zašto mi onda ne pričate o dve različite trgovine? O trgovini koju vodi progres i o trgovini Hristovoj? Gle, nije li među njima razlika u tome, što svaki progres (ili civilizacija) hoće da kupi skupo za jevtino, dok je Hristos kupio jevtino za skupo?
Pomislite, kako smo mi ljudi jevtini, a kako je skupa Krv Hristova. Oni koji ne poznaju Žetve Gospodnje pomišljaju, da Hristos nije dobar trgovac. Mi pak mislimo, da okretnijeg i mudrijeg, nit je bilo, nit će biti.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *