ЖЕТВЕ ГОСПОДЊЕ

 

ЖЕТВЕ ГОСПОДЊЕ
 

 
Разговор III
 
Збунио вас је неки философ историје, браћо света. Чиме вас је збунио? Велите, тиме што говори и пише, како се историја људског рода креће по утврђеним историјским законима, и , авај, како се доласком Исуса Христа ништа није променило у свету, до данас, него све се креће еволуцијом.
Човек може знати мало, а претендовати много. Тако и многи тумачи историје мање знају, него што претендују да знају. У самој ствари они стављају свој разум изнад такозваних закона историје и једино свећом свога личног разума, хоће да осветле далеке путеве човечанства уназад и унапред. Тако чини један, тако други, и трећи и стоти. И наравно, не слажу се.
Свак показује слику једног дела пређеног пута, ухваћену апаратом свога разума и хоће да том делимичном сликом објасни целину. Међутим, та слика је само делимична и површна, јер друкчија не може ни бити.
Као што рецимо, велики сликар Ајвазовски сликајући море није уствари насликао цело море, у свим димензијама мора, у свој његовој тежини и садржини, са свима чудесима и чудовиштима у мору, нити све нијансе боја, нити све гласове, ни хуку, ни шаптање мора, нити пак укус и мирис морске воде, него само један делић површине морске на бури или у тишини.
Шта ми можемо рећи о законима историје, питате ме, синови Божији?
Прост је и јасан наш одговор: не постоје никакви историјски закони. Постоји само морални Закон Божији. Руководећи се тим Законом Божијим или газећи га, човечанство је клецало на знојном и крвавом путу час ка Богу, час од Бога. Ако хоћете, можемо то исто рећи мало друкчије, постоје само две опредељене воље и једна неопредељена воља:
Света воља Божија,
пакосна воља сатанска и између њих,
воља човечија.
У погледу морала, или добра и зла, прве две су воље опредељене, а трећа је неопредељена. То јест, воља Божија апсолутно је добра и не може имати у себи ништа зло; воља сатанска је апсолутно зла и не подноси никакво добро, а човечија је воља слободна да усвоји било вољу Божију, било злу вољу сатанску. Сва је историја човечанства у оквиру ове три воље. О томе нам сведоче оба Откровења Божија, Старо и Ново, као и искуство Светитеља до данашњег дана.
У том оквиру Црква Христова разуме и објашњава све догађаје у историји, она их управо једина и разуме; и она их једина зна интелигентно објаснити. Оном тројаком вољом у сукобу, Црква разуме и објашњава, како судбу појединих људи, тако и судбе народа и свега човечанства. Тај сукоб трију воља најјасније се показао на Исусу Христу. Отуда је нама хришћанима дато, да све можемо разумети и објаснити помоћу Господа Исуса Христа.
Дошао је Христос – кад је дошао?
Дошао је у време Октавијана Августа, када је овај кесар боловао од реуматизма, док су његови поданици пред његовим киповима приносили му жртве као богу. Дело ђавоље!
Дошао је Христос – ко је дошао?
Дошао је јунак, сходно прастаром човечанству: „Изаћи ће Господ као јунак“ (Исаија 42: 13)
Дошао је Христос – како је дошао?
Дошао је Сам Бог како је и објавио преко Пророка: „Ево Бога вашега – Сам Он иде и спасиће вас“ (Исаија 35: 4)
Дошао је Христос – зашто је дошао?
Дошао је да „раскопа дела ђавоља“ (Јован 3: 8). То је основно, почетно. И заиста први двобој Његов био је са ђаволом на Гори Искушења. У том двобоју Христос је остао победилац.
Добра воља Божија брзо је победила злу вољу сатанску. И носилац божанске добре воље тада се обратио колебљивој вољи људи. Са неизмерним снисхођењем слабостима људским и са „љубављу која превазилази разум“ (Ефес. 3: 19) и од које горе срца људска обратио се Он људима. Да их просвети истином. Да их ослободи страха од ђавола. Да их очисти од зле воље демонске и приволи доброј вољи Божјој. Да их избави од колебања између Бога и сатане. Да их учини децом светлости место робова таме. Да им осветли пут ка вечном животу и Царству Небесном.
Такво семе сејао је Сејач Небесни, и ускоро је отпочела жетва. Њему су послушно следовали најпре њих 12, па 70, па 500, па 5000, бројеви који се спомињу, уз много веће који се не спомињу. И посленици су се множили, и Жетва Господња расла је све већа и већа.
Христос је дошао да промени само једну од оне три споменуте воље, три чиниоца историјска – да промени вољу људску, а не Божију, нити сатанску. Јер су ове две последње непроменљиве. Човекољубива воља Божија и човекомрзна воља сатанска, нису потребовале промене. Он је дошао ради тријумфа човекољубиве воље Божије и пораза воље сатанске. Његова воља пада у време трулог „Мира Римског“ (Pax Romana), када је сав свету злу лежао, а сатана сматрао да су сва царства овога света његова и да их он може дати коме хоће. Зато их је он и понудио Христу.
Ви сте чули где се говори са предикаоница, да Христос чини прекретницу историје човечанства. Али у чему?
У томе, браћо моја, што се Он јавља као Законодавац и Закон Историје.
У поремећају биланса у корист Бога и људи и на штету и осиромашење сатане.
Још је и време од Христа убрзано. Постало је као ништа; хиљаду година мање од једнога дана. И простор је изгубио важност. Човек је ослобођен од окова и времена и простора. Све је постало неважно; само су Жетве Господње добиле вредност.
Убрзан је ток историје. Убрзана је промена ситуације. До Јована Претече је једно, а од Јована све друго. Стари, троми ход историје са Христом је завршен, а нови отпочет. Дрвени точкови историје замењени су крилима. Закон и Пророци – оно што је било најбоље у старом времену – важили су само од Јована, а „одселе се Царство Божије проповиједа Јеванђељем, и свак наваљује да уђе у њега“ (Лука 16: 16) промена ситуације у приватном и заједничком животу људи у Његовој је власти. Својим рукама, Он крепко држи точак историје. Нека се нико не усуди стати пред Његова кола. Јер Он је Тај, о Коме је проречено од старих Видилаца: „Брз на плијен, хитар на отмицу“ (Исаија 8: 1), тј. на плен од сатане и отмицу људи из ропства демонскога.
Код Њега је све хитно.
Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш…“ (Матеј 24: 42)
Он још није био ни отишао, а већ говори о Своме блиском повратку. Јер Њему је све блиско, ништа далеко; Њему, Господару дана и столећа.
Ево Ја ћу доћи скоро и плата Моја са Мном“ (Откр. 22: 12)
Ево стојим пред вратима и куцам“ (Откр. 3: 20)
Апостоли Његови такође журе и опомињу на журбу:
Последње је вријеме“ (1. Јован 2: 18)
Браћо, вријеме је прекраћено“ (1. Кор. 7: 29)
Да не одоцни који од вас“ (Јевр. 4: 1)
Док имамо времена да чинимо добро“ (Гал. 6: 9-10)
Гле, иде Господ“ (јуда 14)
Ја трчим“ (1. Кор. 9: 26) говори Апостол.
Све хитно, све незадрживо, неодољиво. Све на опрезу, у очекивању Њега, у припремању за сусрет са Њим.
И жетва за жетвом прелази у небесне житнице Његове. И све као да је Он јуче био са нама, и као да ће сутра доћи.
Он мења сутра ситуације према Своме нахођењу, ради боље жетве. Он одбацује цивилизације као старе лађе и замењује их новим. Он хоће само личности; људе хоће Он, све остало је за Њега узгредно, помоћно, инструментално.
Он је засадио добро дрво, и од тог дрвета сабира добре плодове. А плодови су душе људске.
Ај, света браћо, историја има само једну логику, један закон и једног законодавца.
Ја вам рекох Његово Име. У том Имену је све.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *