NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » UTAMNIČENA CRKVA – STRADANJE SVEŠTENSTVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE OD 1945. DO 1985. GODINE

UTAMNIČENA CRKVA – STRADANJE SVEŠTENSTVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE OD 1945. DO 1985. GODINE

 

UTAMNIČENA CRKVA
Stradanje sveštenstva Srpske Pravoslavne Crkve
od 1945. do 1985. godine

 

 
EPISKOP BAČKI IRINEJ (ĆIRIĆ)
 
Episkop bački Irinej (Ćirić), veliki podvižnik, rodoljub, pesnik, prevodilac i propovednik mnogo je postradao u toku Drugog svetskog rata za vreme mađarske okupacije spasavajući bespomoćni narod od mađarskih bajoneta, mitraljeza, racija i pokolja. Ni u najtežim danima npje hteo da napusti bogopoverenu mu Eparhiju. I posle rata, umesto oslobođenja, dočekale su ga nove muke komunističke neslobode i tiranije. Odmah su počeli da ga progone, uporno dokazujući da će mu nošenje krsta pod njima biti mnogo teže nego pod fašistima. „Oslobodioci“ su ga na svakom koraku vređali i provociraln. Orni, silni i željni dokazivanja iz dana u dan su mu pripremali nova „iznenađenja“. Tako su jednom prilikom, ili bolje reći neprilikom, napali na dvor u Novom Sadu, nazivajući ga fašistom, mađaronom i četničkim koljačem. Koliko je ovo troje spojivo jasno je, verovatno, samo ovim bolesnim umovima. Nastalo je kamenovanje i prštanje stakla. Jedan od tih zanesenjaka je kamenom pogodio Vladiku u potiljak. Pao je kao pokošen i samo ga je Bog spasao od razjarene i podivljale rulje koja je htela, bez ikakvog razloga, da ga linčuje.
Međutim, nije ovde kraj njegovom stradanju. Na Preobraženje 1946. godine u selu Odžacima, gde je došao da osveti crkvu, komunisti su mu pripremili „svečani doček“.
Naime, kada je Vladika pošao u čelu litije oko hrama, sa sveštenstvom i vernim narodom, ovi jurišnici su navalili na njega. Opet je potegnut kamen, od koga se Episkop srušio na zemlju. Poput razjarenih zveri nasrnuli su na nemoćnog Vladiku, i verovatno bi ga ubili da đakon Ružić nije skočio i svojim telom ga zaštitio. Sveštenika Milenka Cvejanova su tada izboli nožem, pa je i on u krvi pao pored svog episkopa. Od silnih udaraca vladika je zadobio teške telesne povrede sa trajnim sušenjem kičmene moždine, te je sve do svoje smrti 1955. godine proveo u kućnom pritvoru i bolesničkoj postelji.
Sahranjen je na Blagovesti 1955. godine u Novom Sadu.
 
134
PROTOJEREJ SLVO D. JOVIĆ
UTLMNIČENL CRKVL
135
 
Treba reći da mnogi episkopi nisu hapšeni i upućivani na dugogodišnje robije, ali su zato ponižavani, vređani i ometani u svom Arhipastirskom radu, poput Episkopa raškoprizrenskog, sadašnjeg Patrpjarha srpskog Pavla (Stojčevića), zatim Episkopa budnmljanskopolimskog, kasnije sremskog Makarnja (Đorđevnća) i braničsvskog Vennjamiia (Taušanovića) koga su 1945. godine, zbog toga što je hteo održati parastos Srbima i Rusima sahranjenim u portn Saborne crkve u Požarevcu, napale Afežejke i, uz poznate parole odanosti Brozu i partiji, gađale kamenjem i busenjem te se, sav u krvi i pocepane mantije, morao da skloni u dvor. Skoro, širom Eparhije i na svakom koraku, pripreman mu je ovakav doček. I kamo cpehe da je bio jedini.
 
Takođe mnogi sveštenici nisu osuđivani na višegodnšnje tamnovanje, već su ih sudije za prskršaje novčano kažnjavali. Sa ovakvom kaznom „prošao“ je i prota Milovan Glogovac, paroh pančevački, Eparhija banatska, koji je od strane sudije za prekršaje proglašen krivim zbog toga što je u crkvenoj sali organnzovao predavanja teologa, profesora, knjnževnika, naučnika i drugih uglednih ličnosti kulturnog i javnog žnvota.
 
Međutim, joiii je više onih kojn nisu od strane komunističkih sudova osuđivani, kao što su: prota Stevan Vlačić, paroh u Priboju kod Lopara i Jovan Blagojevnć, paroh u Živinicama, kod Tuzle, (oba sada žive u Beogradu), ali koji jesu godinama podnosili progon obezboženih crvenih silnika.
 
I, naravno, skoro da je i nemoguće nabrojati sve one sveštenike koji su, skoro redovno, za Vaskrs, Božić i druge crkvene praznike, umesto u hram, morali da idu na vojnu vežbu, gde su ih bezbožnici sa apetitom brijali i ponižavali.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *