УДАЉАВАЊЕ ЧОВЕКА ОД „ОБРАЗА И ПОДОБИЈА“ БОЖИЈЕГ – БОЛЕСТИ ДУШЕ

 

УДАЉАВАЊЕ ЧОВЕКА ОД „ОБРАЗА И ПОДОБИЈА“ БОЖИЈЕГ
Болести душе
 

 
Страсна склоност (пристрасност)
 
„Не дам да ишта овлада мноме“
(1 Кор. 6:12).
 
Од страсти треба разликовати страсну склоност (пристрасност).
Као што знамо, сатана непрестано напада људске душе.
Циљ његових напора је удаљавање душе од Бога свим средствима којима он располаже. Он се труди да себи направимо идол коме ћемо уместо Бога отворити своје срце и о којем ћемо непрестано мислити.
Ради тога нас он обмањује различитим врстама земаљских добара – богатством, славом и влашћу; прелашћује нас свим врстама склоности према људима, животињама, стварима, науци, техници, уметности, световној књижевности, поезији, спорту, итд.
О опасности страсне склоности према уметности овако пише о. Александар Јељчањинов: „Тајанствена сфера уметности, тако опчињавајућа, тако очаравајућа, тако мало приближава своје служитеље ономе што сматрамо истином; њихове уобичајене црте су егоизам, гордост, похлепа, слава и крајња чулност. У сваком случају сфера уметности ннје духовна сфера, већ је област чисте душевности“.
Чисто сам предмет страсне склоности не мора бити сасвим недоличан, али он ће обузимати срце, стајаће у њему у првом плану и на сувише почасном месту, биће идол срца. И у том случају он ће одвајати од Бога, ометаће испуњење Његових заповести.
На пример, склоност (не Христова љубав) према деци или ближњима може водити одрицању од Бога. Страсна склоност према имовини, науци или некој врсти материјалних добара може толико обузети човека, да овај скоро уопште неће имати пажње према Богу и према испуњавању Његових заповести.
Постоје склоности и према добрим, благословеним предметима, али и ту ће они бити препрека стицању Духа Светога Божијег и духовном расту. Тако, на пример, ради склоности према читању духовних књига Хришћанин може занемаривати молитву, своје дужности према ближњима и слично. Игуманија Арсенија овако говори о свим врстама страсних склоности: „Ако се догоди да се човек занесе нечим (или неким), та привремена радост квари срце, чини човека неспособнијим да прими Господа, једном речју, удаљава га од циља“.
Осим тога, страсне склоности увек лишавају мира људску душу. Како каже подвижник благочашћа И. И. Троицки; “ Ако у души постоји макар и мала склоност према нечему или некоме, невоље ће бити неминовне“.
У неким случајевима страсне склоности се могу штетно одразити и на телесно здравље (на пример, склоност према алкохолу и дувану).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *