NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna psihologija » UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG – BOLESTI DUŠE

 

UDALJAVANJE ČOVEKA OD „OBRAZA I PODOBIJA“ BOŽIJEG
Bolesti duše
 

 
Razlika između „spoljašnjeg“ i „unutarnjeg“ čoveka
 
Pomenuta karakteristika „unutarnjeg“ duhovnog čoveka, i njegova razlika spram „spoljašnjeg“ i „duševnog“ čoveka može se predstaviti sledećom tabelom:
 

„Spoljašnji“ ili duševni čovek Unutarnji ili duhovni čovek
   
1. Bog
Prvenstveno samo apstraktni pojam. Bog je daleko, a ako Mu se misao i obraća, onda je to hladna misao, samo iz navike, prilikom čitanja molitvenog pravila. Bog je Onaj Koji sve voli, Sveblagi, brižan kao mati, sve prašta pri pokajanju, a što je glavno blizak, i u svim stvarima mog života (i najmanjim) učestvuje. Ispunjava svaku molbu, ako je ona na korist meni ili bližnjem.
   
2. Sveti
Sveti su negde tamo, van mog života. Sveti su bliska braća u Hristu koja se uvek mole za nas i brinu se o nama. Oni hitaju da ispune svaku molbu i odmah je prenose Bogu.
   
3. Cilj života
Tekuća briga, sujeta, opterećenja, neprijatnosti. Um obično ne postavlja pitanje o smislu života, ne misli da se život svakog trenutka može prekinuti. Sve se potčinjava jednom unutarnjem zahtevu – kako ugoditi Gospodu i steći Svetoga Duha, i time učiniti sebe dostojnim za budući, istinski večni život. Čovek želi da svaki dan provede tako dobro i sabrano kao da mu je to poslednji dan u životu.
   
4. Svete Tajna Crkve
U Tajnama pokajanja (ispovesti) i pričešća Svetim Tajnama ili uopšte ne učestvuje ili učestvuje jedanput godišnje po običaju, a ne iz potrebe za njima. U Tajnama Crkve – pokajanja i pričešća, vidi najneophodnije sredstvo za održavanje života u duhu i učestvuje u njima, ako ne svake nedelje, onda bar najmanje jednom mesečno. Ispituje, pamti ili zapisuje svoje grehe, pažljivo se spremajući za Svete Tajne.
   
5. Molitva
Ako molitva i postoji onda se u najboljem slučaju svodi na „iščitavanje“ pravila ujutru i uveče, veoma rasejano, pri čemu um retko proniče u reči molitve; tokom dana misli o Bogu se gube. Molitva ne zadire u osećanja srca i zato ne donosi spokojstvo i duševni mir. Molitva je pažljiva, usredsređena, misli molitve srce snažno doživljava. Mimo pravila misli se tokom dana sve vreme obraćaju Bogu, čas u neprestanoj Isusovoj molitvi, čas za pomoć pred početak posla, čas sa zahvalnošću za dobijenu milost, čas u molitvi za bližnje koji doživljavaju neprijatnosti ili nepriliku, čas sa slavoslovljem, pokajanjem itd.
   
6. Bližnji
Obično mu nije stalo do njih, već samo do sebe; interesi bližnjih su mu daleki, prema njima oseća hladnoću ili čak neprijateljstvo n mržnju. Ne želi ni da govori ni da ima posla sa njima, izuzev najbližih: rođaka, ljudi sa kojima se sreće na poslu ili ljudi sa kojima deli zajednička svetovna interesovanja. Svi ljudi su dragi i voljeni, kao braća i sestre u Hristu ili kao „obrazi Božiji“ (čak i oni neverujući i daleki po svom pogledu na svet). Hoće da im u svakom pogledu ugodi: ucveljene da uteši, tužne da razveseli, nesrećnima da pomogne itd. Ne misli na sebe, već na bližnje, kako da im pomogne, usluži ih, kako da ulepša njihov život. nečim da ih obraduje.
   
7. Uobičajeno stanje duše
Duša je u teskobi, nemiru, nezadovoljna je životom i prilikama oko sebe. Često očajava, biva tužna ili razdražena. Duh je svetao, radostan, miran, spokojan, zadovoljan svime, u svemu vidi dobar promisao Božiji, za sve zahvaljuje Bogu: „Slava Bogu za sve!“
   
8. Preovlađujuće misli
O onome što opterećuje život, što ne zadovoljava, što smeta, od čega hoće da se izbavi, čega se čovek boji, čega se pribojava, što ga plaši ili uznemirava u pogledu budućnosti; ili o onome što želi strastno, po svaku cenu itd. Uz spokojstvo za budućnost, uz potpuno zadovoljstvo sadašnjošću, misao se obraća samo tekućem zadatku – kako ga ispuniti po volji Božijoj i kako ga usaglasiti po Njegovim zapovestima. Šta mi sada nalaže Gospod? Ne grešim li u nečemu u osećanjima i mislima? A sve što je u budućnosti Gospod će Sam urediti!
   
9. Misli o sebi
Sve u životu zavisi od mene, od mog planiranja unapred, veštine i spretnosti. Nemam razloga da se sa bilo kim savetujem – ja sve najbolje znam; samo je moje mišljenje ispravno i nepogrešivo. Sve zavisi od promisla Božijeg; moji napori ništa ne znače. Za sve treba tražiti pomoć od Boga i moliti za to u neprestanoj molitvi; ja sam ništa, grešan sam, jadan, slep i ubog. Najbolje je da u svemu slušam mudrost starca i duhovnog oca kroz koje govori Sam Bog. Osim toga, treba pažljivo osluškivati sva tuđa mišljenja.
   
10. Slobodno vreme
Hoće da se zabave i zaborave. Sviđaju im se zanimljive knjige koje slikaju uzbudljiv život sa zapletenom fabulom. Hoće da se mole, da budu u samoći ili iskrenom razgovoru s duhovno bliskim ljudima; čitaju prvenstveno duhovne knjige koje očišćuju dušu i pale ognjem revnosti u bogougađanju.
   
11. Spoljašnja obeležja razlike između nereobraženog i duhovnog čoveka (po arhiep. Jovanu Šahovskoju):
„Lice zlog čoveka je uvek zlobno, neljubazno, pa čak i pogubno za okolinu.“ „Kroz lice čovekovo (naročito kroz njegove oči)očigledno se ispoljava u njemu sve dobro i svetlo što u njemu postoji; lice dobrog čoveka se svetli kao ogledalo koje odražava unutarnji svet istine Božije.“
   
12. Sve pomenuto svedoči o tome da:
Neslobodna duša se nalazi u znatnoj meri u vlasti mračne sile koja čvrsto drži u kandžama njena osećanja, uliva joj strasti i strastne sklonosti, šalje nesavladiva iskušenja i misli. Duh živi u Bogu i teži sve potpunijem i potpunijem jedinstvu s Njim. Čovek se preobražava i biva nagrađen za sve ljubavlju prema svima, smirenjem, duševnim mirom, savršenom radošću, ponekad umiljenjem i blagodatnim suzama, a na najvišim stupnjevima duhovnim obasjanjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *