НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Беседе » Света ревност

Света ревност

„Ако ли (ко) Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник“ (Мт. 18,17)

Ове страшне речи Самога Господа нашег Исуса Христа чусмо у Светом Еванђељу које је данас читано. Дужни смо да их свагда имамо на уму, но пре свега – да правилно разумемо њихов смисао и значење.
Зашто је то тако?
Праштајући се са Својим ученицима на Тајној Вечери, Господ им је, тешећи их ожалошћене због њиховог скорог растанка од Божанственог Учитеља, рекао; Нећу вас оставити сироте. умолићу Оца и даће вам другога Утешитеља да пребива са вама вавек – Духа Истине (Јн. 14,16). А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн. 14,13). Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох (Јн. 14,26).
Господ је обећање испунио у десети дан по Своме Вазнесењу (или у педесети дан по Васкрсењу). У велики и славни дан Педесетице обећани Утешитељ – Дух Свети – Дух Истине сишао је на Апостоле и на земљи се јавило Царство Божје које дође у сили (Мк. 1,9), Царство о Којем је Господ неретко говорио током Свога земног живота: Црква Христова. Цркви Својој Господ је дао велико обећање, рекавши још раније: Сазидаћу Цркву Своју и врата адова неће јој одолети (Мт. 16,18).
Црква Христова је – Царство Духа Божјега, скривница благодати Духа Светога, а заједно са тиме и скривница Божанствене Истине, будући да је Дух Свети, по речима Самога Христа Спаситеља, Дух Истине. Ето зашто је велики Апостол незнабожаца Свети Павле писао своме ученику Тимотеју: Црква Бога живога је стуб и тврђава Истине (1. Тим. 3,15).
Црква је Христова сва испуњена Божанственом Истином и све је у њој – само Истина. Не може у њој бити никакве неправде, никакве лажи, будући да она чува учење Христово које је Истина, како је рекао Сам Господ Исус Христос на Пилатовом суду: Ја сам за то и рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину и свако ко је од истине слуша глас мој. (Јн. 18,37).
Када је Господ Исус Христос говорио : Ако (ко) Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мт. 18,17), он је, разуме се, у виду имао истинску Цркву – ону која свето и непоколебиво чува неповређено и неискварено чисто учење Христово и која је сасвим туђа ма каквој лажи и неправди. Свака лаж и неправда савршено су неспојиве са истином Цркве Христове, будући да је лаж од ђавола, како је јасно рекао Господ Јудејима који су упорно одбијали да поверују у Њега: Вама је отац ђаво и похоте оца својега хоћете да творите. Он беше човекоубица од искона и у истини не стоји, јер нема истине у њему; када лаж говори, своје говори, јер он је лажа и отац лажи (Јн. 8,44).
И заиста: човекоубиство и лаж тесно су повезани – човекоубиство води лажи, а лаж често човекоубиству. и једно и друго долазе од ђавола и зато у истинитој Цркви места не могу имати.
Ето како ми треба да процењујемо оно што се данас у свету догађа.
Где је истинска Црква Христова?
То је, ван сваке сумње, наша Источна Православна Црква, будући да једина она свето и непоколебиво већ двадесет векова чува веру Христову чистом, неповређеном и никаквим људским мудровањима исквареном. То признају чак и непријатељи Цркве, стављајући јој у кривицу и корећи је због тога што није „прогресивна“, што „не иде у корак са временом“ и што је „окамењена“.
Но управо је та „оптужба“ највеће признање нашој Цркви и верно сведочанство њене истинитости које долази од других.
На нашу велику жалост, ипак, многе Помесне Цркве, у личности неких својих јерарха, па чак и својих глава, а да се не говори о свештенослужитељима и простим верницима, почеле су да одступају од Православља, премда не престају да себе називају „православнима“. Сви сте ви, свакако, слушали и читали о сусретима константинопољског патријарха Атинагоре са папом римским Павлом 6, о њиховим загрљајима и целивању и о томе како патријарх Атинагора, како је сам изјавио, већ помиње папу на првом месту, пре свих источних патријарха.
Ето зашто нам већ није довољно да се називамо само православнима, када и одступници од Православља настављају да себе тако лицемерно именују, него је потребно да се назовемо истинским православним хришћанима.
Браћо и сестре! Може бити да је близу дан и час када ће бити потребно да у овом, такозваном „слободном“ свету, како бисмо спасли чистоту своје истините православне вере и Цркве, и ми сиђемо у катакомбе. Не дозволимо да се преластимо ђаволском лажју, тим дејством лажи која већ тријумфује у целом свету, како је о томе прорицао Свети Апостол Павле, говорећи да ће доћи време у којем ће људи веровати лажи (2. Сол. 2,11). Будимо чврсти и непоколебиви у исповедању чисте и неповређене вере Христове, сачувајмо верност истинској Цркви, имајући стално на уму упозоравајуће речи Светог Апостола, које смо и данас слушали на Божанственој Литургији: Пазите добро како живите! (Еф. 5,15). Амин
А ко се влада другачије, на тога се у пуној мери односи страшна претња Христова: Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: „неће мој господар још задуго доћи“, и почне тући другове своје, а јести и пити са пијаницама – доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада и у час када не мисли и расећи ће га напола и даће му удео са лицемерима; онде ће бити плачи шкргут зуба. (Мт. 24,48-51)
Ето чега ми и треба да се бојимо више од свега!
Да, дођи, Господе Исусе!

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *