Света ревност

„Ако ли (ко) Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник“ (Мт. 18,17)

Ове страшне речи Самога Господа нашег Исуса Христа чусмо у Светом Еванђељу које је данас читано. Дужни смо да их свагда имамо на уму, но пре свега – да правилно разумемо њихов смисао и значење.
Зашто је то тако?
Праштајући се са Својим ученицима на Тајној Вечери, Господ им је, тешећи их ожалошћене због њиховог скорог растанка од Божанственог Учитеља, рекао; Нећу вас оставити сироте. умолићу Оца и даће вам другога Утешитеља да пребива са вама вавек – Духа Истине (Јн. 14,16). А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн. 14,13). Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох (Јн. 14,26).
Господ је обећање испунио у десети дан по Своме Вазнесењу (или у педесети дан по Васкрсењу). У велики и славни дан Педесетице обећани Утешитељ – Дух Свети – Дух Истине сишао је на Апостоле и на земљи се јавило Царство Божје које дође у сили (Мк. 1,9), Царство о Којем је Господ неретко говорио током Свога земног живота: Црква Христова. Цркви Својој Господ је дао велико обећање, рекавши још раније: Сазидаћу Цркву Своју и врата адова неће јој одолети (Мт. 16,18).
Црква Христова је – Царство Духа Божјега, скривница благодати Духа Светога, а заједно са тиме и скривница Божанствене Истине, будући да је Дух Свети, по речима Самога Христа Спаситеља, Дух Истине. Ето зашто је велики Апостол незнабожаца Свети Павле писао своме ученику Тимотеју: Црква Бога живога је стуб и тврђава Истине (1. Тим. 3,15).
Црква је Христова сва испуњена Божанственом Истином и све је у њој – само Истина. Не може у њој бити никакве неправде, никакве лажи, будући да она чува учење Христово које је Истина, како је рекао Сам Господ Исус Христос на Пилатовом суду: Ја сам за то и рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину и свако ко је од истине слуша глас мој. (Јн. 18,37).
Када је Господ Исус Христос говорио : Ако (ко) Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мт. 18,17), он је, разуме се, у виду имао истинску Цркву – ону која свето и непоколебиво чува неповређено и неискварено чисто учење Христово и која је сасвим туђа ма каквој лажи и неправди. Свака лаж и неправда савршено су неспојиве са истином Цркве Христове, будући да је лаж од ђавола, како је јасно рекао Господ Јудејима који су упорно одбијали да поверују у Њега: Вама је отац ђаво и похоте оца својега хоћете да творите. Он беше човекоубица од искона и у истини не стоји, јер нема истине у њему; када лаж говори, своје говори, јер он је лажа и отац лажи (Јн. 8,44).
И заиста: човекоубиство и лаж тесно су повезани – човекоубиство води лажи, а лаж често човекоубиству. и једно и друго долазе од ђавола и зато у истинитој Цркви места не могу имати.
Ето како ми треба да процењујемо оно што се данас у свету догађа.
Где је истинска Црква Христова?
То је, ван сваке сумње, наша Источна Православна Црква, будући да једина она свето и непоколебиво већ двадесет векова чува веру Христову чистом, неповређеном и никаквим људским мудровањима исквареном. То признају чак и непријатељи Цркве, стављајући јој у кривицу и корећи је због тога што није „прогресивна“, што „не иде у корак са временом“ и што је „окамењена“.
Но управо је та „оптужба“ највеће признање нашој Цркви и верно сведочанство њене истинитости које долази од других.
На нашу велику жалост, ипак, многе Помесне Цркве, у личности неких својих јерарха, па чак и својих глава, а да се не говори о свештенослужитељима и простим верницима, почеле су да одступају од Православља, премда не престају да себе називају „православнима“. Сви сте ви, свакако, слушали и читали о сусретима константинопољског патријарха Атинагоре са папом римским Павлом 6, о њиховим загрљајима и целивању и о томе како патријарх Атинагора, како је сам изјавио, већ помиње папу на првом месту, пре свих источних патријарха.
Ето зашто нам већ није довољно да се називамо само православнима, када и одступници од Православља настављају да себе тако лицемерно именују, него је потребно да се назовемо истинским православним хришћанима.
Браћо и сестре! Може бити да је близу дан и час када ће бити потребно да у овом, такозваном „слободном“ свету, како бисмо спасли чистоту своје истините православне вере и Цркве, и ми сиђемо у катакомбе. Не дозволимо да се преластимо ђаволском лажју, тим дејством лажи која већ тријумфује у целом свету, како је о томе прорицао Свети Апостол Павле, говорећи да ће доћи време у којем ће људи веровати лажи (2. Сол. 2,11). Будимо чврсти и непоколебиви у исповедању чисте и неповређене вере Христове, сачувајмо верност истинској Цркви, имајући стално на уму упозоравајуће речи Светог Апостола, које смо и данас слушали на Божанственој Литургији: Пазите добро како живите! (Еф. 5,15). Амин
А ко се влада другачије, на тога се у пуној мери односи страшна претња Христова: Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: „неће мој господар још задуго доћи“, и почне тући другове своје, а јести и пити са пијаницама – доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада и у час када не мисли и расећи ће га напола и даће му удео са лицемерима; онде ће бити плачи шкргут зуба. (Мт. 24,48-51)
Ето чега ми и треба да се бојимо више од свега!
Да, дођи, Господе Исусе!

 

Један коментар

  1. Све то стоји, али има и друга струја Ревнитељи не по разуму, лажни ревнитељи, Ревност телесна, Прелешћени горди хришћани, који су у стању изговорити такве одвратне ствари за ове које називају Екуменистима, да се непристрасном човеку, који тражи истину, смучи. Они су гори непријатељи Цркве него ови које називају Екуменистима, јер екуменизам је више очигледан и упада у очи од Расколништва. Прелешћен лажни ревнитељ се препознаје по оштром осуђивању и разобличавању свештенства, архијереја и свих других који не деле њихово мишљење. Бог да нас сачува од обе стране.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.