НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Беседе » Света ревност

Света ревност

Хоће ли доћи Антихрист и када?

Многи данас сумњају у то да ће Антихрист доћи и чак одбијају да слушају о томе. Међу њима, ма како чудно изгледало, има и духовних лица која су се у свом погледу на свет приклонила либерализму и модернизму. Утолико горе по њих. желели они то или не, Антихрист ће пре или касније стићи, како о томе савршено јасно учи Црква, и тешко њима ако га не препознају и поклоне му се. на то је упозорио и Сам Господ Исус Христос Који рече Јудејима: Ја сам дошао у име Оца Својега и не примите Ме; а ако други дође у име своје, њега ћете примити (Јн. 5,43). Под тим „другим“ Црква је увек разумевала Антихриста, учећи да „Антихрист“ значи не само „противник Христов“, него „место-Христос“ (предлог „анти“ на грчком значи и „против“ и „уместо“).
Позивајући се на речи светога Јована Богослова: сада су се појавили многи антихристи (Јн. 2,18), ови либерали-модернисти тврде да под „антихристима“ треба схватати уопште противнике хришћанства или просто, сабрано зло, али не више од тога. Но они у том случају поступају као секташи, узимајући из Светог Писма само оно што им се допада и ван контекста: ви сте слушали, да Антихрист долази. Зар није јасно да тога Антихриста који тек има да дође треба разликовати од оних антихриста којих већ има у свету и који су тек претече долазећега Антихриста?
Учење о Антихристу, као о одређеној личности, човеку, налазимо на мноштву места Светога Писма. и древна Васељенска Црква устима многих великих Отаца и Учитеља исповедала је учење о Антихристу као о посебном човеку, а то учење је тада било толико ауторитативно и од свих прихватано без зазора, да чак нико ни од тадашњих јеретика није одступао од њега и никоме није ни падало на памет да га одбаци или посумња у његову истинитост. Сумње у Антихристов долазак се јављају тек сада. Није ли то посебан предзнак његовог блиског доласка. и не спремају ли се те „сумњалице“ да га, свесно или несвесно, приме и поклоне му се?
Учење о Антихристу подробно се и јасно излаже у књизи пророка Данила (7,11, и 12. глава), у Еванђељима (Мт. 24; Мк. 13, Лк. 17 и 21; Јн. 5,43), у Првој саборној посланици светога Јована (2,18 и 4,3), у Другој посланици светога Апостола Павла Солуњанима (2,1-12), и у Откривењу (12, 13, 17 и 20, глава). У тим свештеним књигама указује се да ће се Антихрист појавити непосредно уочи Христовог Другог Доласка и краја света и да ће настојати да одвуче хришћане од Христа и поведе их за собом прелешћу и лажним чудима, издајући се за Христа, а да ће потом, начинивши се светским владарем и узевши у своје руке власт над човечанством, почети страшно гоњење хришћана и свих који су сачували верност Христу Спаситељу. Његову владавину окончаће тек Други Долазак Христа Спаситеља Који ће поразити Антихриста, убивши га духом уста Својих (2. Сол. 2,8).
Јасну карактеристику Антихриста даје Свети Апостол Павле у Другој посланици Солуњанима (2,3-10). Он каже да ће Антихрист бити човек безакоња, син погибли који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња. То ће бити гордељивац преиспуњен ђаволском злобом и преузношењем, такав нескривени и бестидни безочник, да ће сам сести у храм Божји као Бог, тврдећи за себе да је Бог. Он ће бити опсенар, упознат са сваковрсним магијама и волшебством, па ће творити лажна чудеса и знамења како би поробио уобразиљу људи и привукао их на своју страну. Вредно је помена и то да, дајући такву Антихристову карактеристику, Свети Апостол Павле вели Солуњанима: Зар не памтите да сам ово казивао још кад сам био код вас? То показује да је учење о Антихристу, скупа са осталим важним догматима хришћанства, улазило у састав првобитне апостолске благовести и да је на тај начин чинило обавезан предмет првобитног хришћанског веровања. Никако се то није сматрало неважним, како данас мисле многи модернисти, међу којима има чак и духовних лица, којима смета и најмањи помен Антихриста и који су готови да га сматрају безмало предрасудом или плодом превише живахне уобразиље.
желећи да истакне гневљивост и суровост Антихристову, Господ га, како видимо из Откривања, представља у виђењу Светог Јована у облику звери која излази из мора или из бездана (гл. 13. и 17,). Под тим „морем“ тумачи подразумевају „море житејско“, односно – као море немирни род људски, а под „безданом“ – бездан грехова људских. Дакле, Антихрист ће се појавити као пород људске греховности и у том смислу биће „син греха“.
Важна и драгоцена сведочанства о Антихристовој личности даје нам и Свештено Предање у међусобно сагласним повестима Светих Отаца. Они тако, пре свега, наглашавају да ће Антихрист бити не оваплоћени сатана, него човек који се свецело предао дејству сатанином. Сатана ће му дати силу своју, престо свој и велику власт (Откр. 13,2) и он ће постати оруђе сатанино, те ће зато његова сила и власт бити изузетно велики и преиспуњени злом у највећој могућој мери. Тако свети Јован Златоусти пита: „Ко ће он бити?“ и одговара: „Зар сатана? Не, него неки човек који ће примити сву његову силу“ (Трећа омилија на Другу посланицу Солуњанима). У свом „Тачном изложењу вере православне“ преподобни Јован Дамаскин вели: „Неће сам ђаво постати човек, но ће се родити човек из блуда и примиће свако дејство сатанско. А Бог, провидевши будуће развраћање Његове воље, допустиће ђаволу да се усели у њега“ (Књига 4, глава 26). Свети Иполит Римски предаје у старини распрострањено мишљење по којем ће Антихрист бити јудејског порекла из племена Данова. Свети Иринеј говори да ће Антихрист бити „возглављење свега нечасног и сваког лукавства, богоодступништва, неправде, лажепророштва и обмане. Он ће у себи возглавити сву ђавољу заблуду и свебогоодступништво“ (Против јереси, књига 5, гл. 25. и 29). Веома је важно да Свети Оци указују на то да многима неће бити лако да препознају Антихриста зато што ће он на почетку скривати своју ђаволску суштину, а показаће се као човек врлински, кротак, човекољубив, лукаво ће творити многа лажна добра, како би се представио као доброчинитељ човечанства и тиме ће преварити, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24,24). „Прво, као човек учен и мудар – каже св. Кирил Јерусалимски – он ће притворно показати скромност, целомудрије и човекољубље, а, обманувши Јудеје као очекивани христос знамењима и чудесима која ће лажно творити уз помоћ волшебничке прелести, завршиће сваковрсним беславним и безаконим злоделима и тако ће превазићи све пређашње неправедне и нечастиве људе, имајући срце крвожедно, сурово, немилосрдно и преиспуњено сваким лукавством“ (Петнаеста поука оглашенима). Тако и свети Иполит Римски каже да ће Антихрист у почетку бити „кротак, тих, мио, ништељубив, те ће га, видећи такве његове добродетељи, људи поставити за свог цара говорећи како ће се тешко наћи тако добар човек у роду људском. Јевреји ће се понадати да ће он обновити њихово царство. А после тога он ће се узнети срцем и постати суров, немилостив и нечовечан“.
Најстрашније је управо то што већина људи од почетка неће препознати Антихриста те ће му се поклонити. Због чега ће бит тако? То објашњава Свети Павле:. зато што не примише љубав истине да би се спасли. и зато ће им Бог послати силу обмане да верују лажи (2. Сол. 2,10-11).
Пашће у ту заблуду и поклониће се Антихристу они који изгубе у своме срцу чуло истине, чије се срце разврати и успротиви свему што не повлађује његовим страсним жељама и греховном укусу.
И поклониће му се сви који живе на земљи чија имена нису написана у Јагњетовој књизи живота (Откр. 13,8). Поклониће се звери, говорећи: Ко је као звер? Ко може са њом ратовати? (Откр. 13,4).
Зато за православнога хришћанина, који верује у богооткривеност Светога Предања и Писма и признаје их, нема и не може бити икакве сумње у то да ће Антихрист доћи- да ће доћи светски погубни владар и тиранин, чије ће све силе, способности, мисли и дела бити надахнута злом без обзира на спољашњу благовидност, и усмерене на искорењивање истинскога добра и сејање зла. Са сатанском гордошћу он ће се преузносити изнад Бога, одбацујући и затирући сваку религију, а особито хришћанство, газиће и уништавати сваку светињу и како божанске тако и људске законе.
Важан предзнак скорога Антихристовога доласке биће, по речима Светог Апостола Павла, узимање онога што га задржава и онога који сад задржава (2. Сол. 2,6-7). Свети Оци су под „оним што задржава“ разумевали ромејску империју, а под оним „који задржава (држи)“ – ромејске цареве. У ширем смислу, под тиме се подразумевао законски државни поредак на земљи и његови представници – законити господари, ако они који обуздавају на земљи пројаву зла. Велики Оци и угодници Божји наше Руске Цркве схватали су под тиме руску царевину и руске господаре, као законите правопрејемнике римске, а потом и византијске царевине. („Москва – Трећи Рим“). Ако се примети да је Русија, након пада Византије, остала као једина моћна држава која је представљала прави бедем једине истините православне вере на земљи, а да су руски господари били – једини покровитељи и заштитници Православне Цркве у целом свету, такво се тумачење чини потпуно разумним и природним.
Управо тако мислио је и велики праведник, молитвеник и чудотворац нашег времена, приснопамјатни протојереј отац Јован Кронштатски, чијих се 125 година од рођења навршава 19. октобра ове године. Мноштво надахнутих, пламених његових проповеди, нарочито из последњих година живота, посвећено је теми одступништва, које се пред праведником откривено савршавало код нас у Русији, која срља у бездан безбожја и злочешћа. Он није говорио да се „не дешава ништа посебно“, чега је, тобоже, „било и пре“, како неки кажу чак и сада, након свих ужаса који су погодили наши Отаџбину. Он је посвећено упозоравао руски народ на казну Божју која му неминовно прети због богоодступништва, проричући ускоро затим и Антихристов долазак.
„Ми живимо у ужасним временима, последњим како се чини – говорио је у проповеди од 13. фебруара 1907. – и, премда дан и час будућег Страшног Суда никоме од жуди нису знани, виде се већ знаци његовога ближења, на које је указивано у Еванђељу. Зато сви треба да су приправни за свеопшти суд и да живе у покајању, љубави и чинећи добра дела“. „Усрдно се подвизивајте, браћо, ради свога спасења, како вас последњи дан не би затекао где спавате!“
А ево где јасно говори о Антихристу и о томе кога треба разумевати под „оним који задржава“.
„Посредством државних личности Господ штити земна добра и особито добро Цркве Своје, не допуштајући безбожним учењима, јересима и расколима да је смућују. И највећи зликовац светски, који ће се јавити у последње време, Антихрист, неће моћи да се појави међу нама захваљујући самодржавној власти, која задржава мрско безбожничко учење. Апостол казује де се Антихрист неће појавити на земљи дотле, док буде постојала самодржавна власт. Јер тајна безакоња већ дејствује, али неће се испунити све док се не уклони онај који сада задржава. и тада ће се јавити безаконик којега ће Господ Исус убити духом уста Својих (2. Сол. 2,7-8) („Нове беседе, изговорене 1902.“, издате 1903. године, стр. 4). А у другој проповеди, изговореној исте године, Отац Јован одлучан је: „Када се узме онај који задржава (самодржац), доћи ће Антихрист“
Шта томе додати?
Који има уши да чује, нека чује!
Не варајмо се да не живимо у страшно време и немојмо се безумно предавати лакомислености, затварајући очи пред јасним знамењима која се сваким даном све више умножавају и живо сведоче о томе да смо на прагу вечности.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *