ИЗБОР ИЗ ДИЈАЛОГА СТАРЦА ПОРФИРИЈА СА ЊЕГОВОМ ДУХОВНОМ ДЕЦОМ
– Стално ми говорите о егоизму, Старче.
– Да, зато што у нама не треба да остане ни најмањи траг егоизма.
* * *
– Треба да стекнеш смирења; што је могуће више смирења.
– Тешко је то, Старче, у свету у коме живимо. Како да то постигнем?
– Тако што ћеш још више волети Христа.
* * *
– Хтео бих, Старче, да учиним нешто да и моји родитељи поверују у Бога онолико колико ја верујем, јер су веома млаки у својој вери. Но, сад је касно, пошто су већ у поодмаклим годинама и налазе се при крају свог живота.
– Уопште није касно. Штавише, у том добу је најбољи час.
* * *
– Шта да радимо са нашим дететом, Старче? Препуно је несигурности и страхова.
– Ви у потпуности сносите одговорност за то. Још од мајчиног стомака ви сте му, својим лошим међусобним односима, створили те психичке трауме, које он носи читав свој живот.
– Плашим се, Старче, да се оженим. Можда ће ми запасти нека рђава жена.
– Па, рђава жена може ти бити прилика да “зарадиш” рај.
* * *
– Моја кћи, Старче, живи грешним животом. Како да је спасем?
– Само светошћу твог живота. Светост родитеља спасава њихову децу.
* * *
– Исповедио сам, Старче, духовнику свој нови грех, али желим и Вама да га испричам.
– Ма, исповедио си га духовнику; нема потребе да га причаш и мени. Пошто си га исповедио и покајао се, добио си опроштај.
* * *
– Ваша деца ниједанпут не треба да вас чују како се свађате, па чак ни да подигнете глас једно на друго.
– Па је ли то могуће, Старче?
– Свакако да јесте. И то како вам кажем: ни један пут да вас не чују.
* * *
– Старче, схватате ли колико сам велики грех починио?
– Ти си добар, па ћеш то превазићи.
– Али, Старче, овај грех је врло велик!
– Не очајавај. Имаш добру душу; а Бог, Који то види, опростиће ти и помоћи.
* * *
– Често ме обузима меланхолија, Старче.
– Зашто си све време затворена у својој кући?
– Куда да идем?
– Прави излете; одлази у брдо. То много помаже.
* * *
– Плашим се тренутка, Старче, када ћу морати да се суочим са смрћу некога од мојих ближњих.
– То је само твоја несигурност, и ништа друго.
* * *
– Као што знате, Старче, доста сам читао. Да ли да студирам теологију?
– Нема потребе. Довољно је да изучаваш Свето Писмо и свете Оце. Тамо ћеш наћи све.
* * *
– Старче, реците ми, молим Вас, нешто о духовном животу.
– Онај ко се не каје, пропашће.
– Много су тешке ове Ваше речи, Старче.
– Поново ти кажем: онај ко се не каје, пропашће.
