LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

REČNIK

Nastojali smo da prilikom prevođenja izbegnemo stvaranje i upotrebu nelogizama. Ipak, negde je to bilo neophodno. U ovom Rečniku dato je značenje samo nekoliko najvažnijih izraza, koji bi, bez objašnjenja, čitaoca mogli dovesti u nedoumicu.

bezmolvije
tj. stanje molitvenog tihovanja. Radi se o mirovanju, svođenju telesnih kretnji na najmanju meru da bi se postigla i održala najveća usredsređenost duha. Pod bezmolvijem se, uopšte, podrazumeva jedan način, vid monaškog podviga, čije su osnovne crte: usamljenost, odvajanje i prekid skoro svih veza sa spoljašnjim svetom i drugim ljudima, i molitva (naročito tzv. umna molitva) kao glavna delatnost podvižnika. Monah koji sprovodi takav način života naziva se bezmolvnik; voditi takav način života kaže se bezmolstvovati

bespristrašće
nije nepristrasnost kao odsustvo subjektivnosti, pristrasnosti u suđenju i ocenjivanju, već odsustvo osećajne vezanosti za bilo koju stvar na zemlji, za svet u celini. To je u izvesnom smislu ravnodušnost prema svemu što je zemaljsko: čovek koji poseduje vrlinu bespristrašća može podneti svako lišavanje u svetu, jer mu nije ni do čega ovozemaljskog, već samo do duhovnog, nebeskog, večnog. Naravno, pristrašće je suprotan odnos prema svetu, po kome je čovek osećajno, strasno vezan za ovozemaljski život u svim njegovim projavama.

istečenje
reč koja ima strogo određeno značenje: to je isto što i polucija, izliv semena (sperme) u snu ili spontano u budnom stanju.

nesticanje – dobrovoljno sirotovanje
na ruskom – nestjažatelnost, tj. odnos prema veštastvenim vrednostima u kome se čovek dobrovoljno, svesno odriče svakog sticanja bilo kakvih tvarnih dobara i odlučuje da vodi život bez ikakva vlasništva nad stvarima, da sirotuje, da živi kao siromah bez ičega.

promisliteljski
po promislu, ili još tačnije – po planu Božijem, po brizi koju Bog pokazuje za svet i svakog čoveka posebno. Ikonomija je, prvobitno, uređenje, upravljanje kućom, domaćinstvom; otuda uopšte plan po kome se nešto uređuje, radi, organizuje.

sagledavanje
gledanje ili posmatranje, ali naročito pažljivo, usredsređeno posmatranje. Grčki izraz u asketskoj literaturi srednjeg veka ima sasvim određeno značenje naročito upornog, jasnog i neposrednog razmišljanja, koje prelazi iz sfere logičkog u oblast nadlogičkog, te dobija karakter jedne mističke očiglednosti. Sagledavanje je koliko logički, umni, toliko i nadlogički, nadumni akt duše. Onaj koji se nalazi u stanju sagledavanja naziva se sagledatelj, a glagol je sagledavati.

samosudan
koji samoga sebe podvrgava sudu svoje savesti, svog duhovnog razuma, svojih načela.

svetoljublje
orginalna grčka reč znači i sklonost ka gizdanju, ukrašavanju i kinđurenju, ali na mestu na kome je u Lestvici upotrebljena (Pouka XXVIII, sol. 1133) znači ljubav prema svetu, prema ovozemaljskim vrednostima.

smirenoumlje
izraz se svodi na pojam: misliti o samome sebi skromno, čak više nego skromno: nisko, krajnje rđavo; misliti o sebi kao o ličnosti koja – sama po sebi – ne poseduje nikakvu vrednost. Suproto tome je gordoumlje (visokoumlje) u kome čovek o sebi misli kao o nečemu veoma visokom, vrednosnom, vrlom, zaslužnom i pred Bogom i pred ljudima.

stomakougađanje
kovanica koju smo morali usvojiti zbog potrebe da se grčki izraz na nekim mestima prevede baš jednom rečju a ne sa dve reči (ugađanje stomaku). U stvari, ni ta kovanica ne izražava grčki pojam gastrimargije u potpunosti. Grčka reč označava ne samo ugađanje stomaku nego besnilo, ludilo, pomamu stomaka, stanje u kome stomak suvereno gospodari čovekovim bićem.

tuđinovanje
etimološki, grčka reč znači život u tuđini, van svoje otadžbine, odlaženje iz svog zavičaja, emigriranje u drugu zemlju. U asketici, ona znači i život van svog rodnog mesta i prebivališta radi monaškog podviga. Prenosno, najzad, to može da bude i život u jednoj sasvim drukčijoj duhovnoj sredini ili sferi nego što je bila dotadašnja. Od iste osnove izvedene su i reči: tuđinovanje i tuđinovatelj.

uninije
staroslovenski izraz koji i etimološki i po zvučnosti najbolje izražava smisao izvorne grčke reči. To je, naime, neka vrsta čamotinje, klonulosti, umora, tromosti i mrzovolje duha, pri čemu se duša pasivno prepušta jednoj sivoj, sumornoj bezvoljnosti; takvo stanje duše, u kojem je paralisana svaka voljna delatnost; bežanje od pravog, ozbiljnog života, koji traži savlađivanje onoga što nam je neprijatno, dakle aktivnu duhovnu borbu sa preprekama na putu ka ostvarenju ličnog duhovnog ideala.

celomudrenost
ovaj izraz ima dva značenja, šire i uže. U širem smislu, i etimološki, celomudrenost je stanje duhovnog zdravlja, zdravoumlje; stanje u kome se dve duševne sile i sposobnosti nalaze u skladu i prirodnom poretku, te su, na primer, niži biološki nagoni (nagon ishrane, polni nagon i dr.) potčinjeni zakonu uma, duha. U užem značenju, celomudrenost je stanje duševne čednosti, čedan odnos prema polnom nagonu. To ne mora obavezno biti i potpuno uzdržanje od polne veze (govori se i o celomudrenosti supruga), jer je celomudrenost i u ovom smislu pre svega pravilan odnos između duha i polnog nagona, odnos u kome duh vlada a nagon se pokorava duhu. Tu je nagon ograničen i regulisan duhom, savladan duhom. U Lestvici je ovaj izraz upotrebljen u oba značenja, no ipak više u ovom drugom, užem značenju polne vrline. Kod monaha se o celomudrenosti govori u značenju koje pokriva ne samo čistotu od bludnih radnji i pokreta, već i čistotu pomisli i želja.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *