LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka XXVIII

O MAJCI VRLINA, SVETOJ I BLAŽENOJ MOLITVI,
I O DUHOVNOM I TELESNOM PONAŠANJU ZA VREME MOLITVE

(1129) Po svojoj kakvoći, molitva je sapostojanje i jedinstvo čoveka i Bogom. Po svome dejstvu, ona je održavanje kozmosa, pomirenje sa Bogom, majka suza – i njihova kćer u isti mah, umilostivljenje za grehe, most kojim se prelazi preko iskušenja, grudobran koji štiti od svake muke, razbijanje demonskih napada, služba anđela, hrana svih bestelesnih, buduće veselje, beskonačni podvig, izvor vrlina, uzročnik blagodatnih darova, nevidljivo napredovanje, hrana za dušu, ozarenje uma, sekira za očajanje, potvrda nade, oslobođenje od tuge, bogatstvo monaha, riznica bezmolvnika, smanjivanje gneva, ogledalo duhovnog napretka, pokazatelj duhovnih mera, otkrivač duhovnog stanja, predskazivač budućih dobara, predznak večne slave. Za onoga koji se istinski moli, molitva je sud Gospodnji, suđenje pred prestolom Njegovim pre Strašnog suda.
Ustanimo, i čujmo šta nam ova sveta carica vrlina govori visokim glasom: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe… i naći ćete pokoj dušama vašim, i iscelenje ranama vašim. Jer, jaram je moj blag i lekovit za velike grehe (Mt.11,28-30).
Mi koji želimo da se predstavimo Caru i Bogu, i da razgovaramo s Njim, ne smemo krenuti na put nepripremljeni, da On, ugledavši nas izdaleka bez propisanog oružja i dvorske odore, ne bi svojim slugama i pomoćnicima naredio da nas vežu i bace daleko od lica Njegova, a molbe naše da pocepaju i bace nam natrag u lice. Kad ideš pred Gospoda, neka ti riza duše tvoje bude sva izatkana nitima nezlopamćenja, inače ti molitva ništa neće koristiti.
Neka ti molitva bude sasvim jednostavna: carinik i bludni sin su se jednom rečju pomirili s Bogom (up. Lk.18,10; 15,11).
Stajanje na molitvi je na izgled uvek isto: u stvari ima tu velikih razlika i stupnjeva. Jedni prilaze Bogu kao prijatelju i gospodaru, i prinose mu pesmu i moljenje ne za sebe, nego u pomoć drugima. Drugi traže duhovno bogatstvo, i slavu, i veću smelost pred Bogom. Neki traže da ih Bog potpuno izbavi od njihovih suparnika. Neki, pak, umoljavaju za neko dostojanstvo. Drugi mole da im se potpuno oproste (1132) dugovi. Neki mole za puštanje iz tamnice, a drugi za oslobođenje od svake krivice.
Na hartiju naše molbe stavimo pre svega iskrenu zahvalnost. Na drugo mesto neka dođe ispovedanje i skrušenost u osećanju duše. Potom iznosimo pred Svecara naše iskanje. Ovaj način molitve je najbolji, kao što je Gospod preko anđela objavio jednome bratu.
Ako si bilo kada odgovarao pred zemaljskim sudijom, imaćeš primer kako da se držiš u svojoj molitvi. Ako, pak sam nisi nikada izlazio pred sud, niti si uopšte video kako izgleda sudsko ispitivanje, nauči se bar na primeru bolesnika koji svog lekara, koji se sprema da ih reže i peče, preklinju da ih poštedi.
U svojoj molitvi nemoj upotrebljavati previsprene reči: često je prosto i jednolično tepanje dece bilo najugodnije Ocu njihovom koji je na nebesima. Nemoj nastojati da govoriš mnogo, da ti se um ne rasturi u traženju reči. Jedna reč carinika umilostivila je Boga, i jedna reč, puna vere, spasla je rabojnika. Mnogogovorljivost u molitvi često razliva um i predaje ga maštanju. Nasuprot tome, skromnost u rečima najčešće je u stanju da sabere um.
Potrudi se da se zadržiš na reči molitve koja ti u duši izazove naročitu slast ili umilenje: tada se i naš anđeo čuvar moli zajedno s nama.
Ne budi previše slobodan u svojoj molitvi, makar i stekao čistotu. Naprotiv, pristupi Bogu s velikim smirenoumljem, pa ćeš doći i do veće slobode pred Njim. Moli se za oproštaj grehova čak i kada se popneš na vrh lestvice vrlina, slušajući šta Pavle govori o grešnicima: Od kojih sam prvi ja (1.Tim.1, 15).
Jelo se obično spravlja na ulju i začinjuje solju, a celomudrenost i suze molitvi daju krila. Ako se sav obučeš u krotost i bezgnevlje, nećeš se još mnogo pomučiti da svoj um oslobodiš iz ropstva. Dokle god ne steknemo pravu molitvu, mi ličimo na one koji decu uče hodanju [1].
Bori se da privežeš svoju misao uz reči molitve, ili bolje – da je zaključaš u njih. I ako se desi da se usled svoje detinjske slabosti tvoja misao umori i padne, uvedi je ponovo u reči molitve. Nepostojanost je svojstvena ljudskom umu. Ali, Onaj koji sve može da učvrsti, može i um naš da načini postojanim. Ako se istrajno podvizavaš, doći će i k tebi Onaj koji određuje granice moru ljudskoga uma, i reći će mu u molitvi tvojoj: Doći ćeš dovde, i dalje nećeš preći (Jov 38,11). Duh je nemoguće vezati. Gde je, pak, Sazdatelj duha, sve ukazuje potčinjavanje.
Ako si ikad mogao gledati u sunce, moći ćeš i s [Bogom] razgovarati onako kako treba. Kako bi mogao upotrebiti pravu reč u razgovoru sa onim što nisi ni video?
Početak molitve sastoji se u tome da se pomisli koje pristupaju odbiju kratkim rečima istog trenutka kad se pojave. Sredina je u tome da razum bude samo u onome što se molitvom govori ili misli. Savršenstvo molitve je otimanje ka Gospodu.
Radost koju u molitvi doživi monah koji se nalazi u opštežiću jeste sasvim nešto različito od radosti onih što (1133) se mole u bezmolviju. Jer, u prvoj, možda, ima i malo ponosa. Druga je, međutim, prepuna smirenoumlja.
Ako stalno vežbaš svoj um da se ne udaljava, on će čak i za trpezom, dok jedeš, biti u tvojoj blizini, a ako nesmetano bludi, nikada neće biti s tobom.
Veliki podvižnik velike i savršene molitve kaže: Volim reći pet reči umom svojim, i tako dalje (1.Kor.14,19). No, to ne odgovara ljudima koji su u duhovnom pogledu na stupnju deteta. Zbog toga mi, kao nesavršeni, treba da obraćamo pažnju ne samo na sadržajnost molitve već i na to da bude što duža i što veća. Kroz ovo drugo se dolazi do prvoga. Jer, daje, veli, čistu molitvu onome koji se usrdno moli [2]makar se i nečisto, i s mukom molio.
Drugo je prljanje molitve, drugo – istrebljenje, drugo – potkradanje, a drugo – porok molitve. Prljanje se sastoji u tome što se čovek, stojeći pred Bogom, bavi odvratnim mislima; istrebljenje – u robovanju nepotrebnim brigama; potkradanje – u lutanju misli, koje on i ne oseća; porok – u prihvatanju nekog priloga [tj. pomisli], koji mu se približava baš za vreme molitve.
Ako za vreme molitve nismo sami, pomolimo se u sebi. Ako nisu prisutni služitelji pohvala, možemo se uz to moliti i vidnim načinom. Kod nesavršenih, um se najčešće prilagođava telesnim dejstvima.
Svi, a naročito oni koji dolaze da od Cara prime oproštaj duga, treba da imaju u sebi neiskazano veliku skrušenost. Dok se još nalazimo u tamnici strasti, slušajmo onoga koji je Petru rekao: „Opaši se ubrusom poslušnosti, svuci sa sebe želje svoje, i bez njih, nag, u molitvi svojoj pristupi Gospodu. Njegovu, i samo Njegovu volju prizivaj, pa ćeš primiti Boga, koji drži kormilo tvoje duše i tobom upravlja sigurno“.
Ustavši od svetoljublja i slastoljublja, odbaci brige, svuci sa sebe misli, odreci se tela. Jer, molitva nije ništa drugo do otuđenje od vidljivog i nevidljivog sveta. Šta imam na nebu? Ništa! I šta, mimo Tebe, zaželeh na zemlji? Ništa, sem toga da se u molitvi nikad ne odvajam od Tebe! Jedni vole bogatstvo, drugi slavu, treći imanje. A ja žudim samo za tim da se priljubim uz Boga, i u Njega položim nadu bestrašća mog (Ps.72,25.28). Vera daje molitvi krila; bez vere, molitva ne može uzleteti na nebo.
Molimo se istrajno Gospodu, o, grešni ljudi! Svi bestrasnici, pre no što su dospeli do bestrašća, najpre behu strasni. Premda se ne boji Boga, sudija će ipak dušu, koja je obudovela kroz greh i otpad od Boga, odbraniti od njenog suparnika – tela, i od njenih zlotvora – zlih duhova, budući da se toliko trudi pred njim [3]. Kao neki dobar trgovac, Bog blagorazumne duše privlači k ljubavi svojoj brzim ispunjenjem njihove molitve. A nerazumne duše, [koje liče na] pse, On glađu i žeđu za ispunjenjem (1136) iskanog vaspitava da stalno budu kraj Njega u molitvi. Jer, nezahvalan pas, čim dobije komad hleba, odlazi od onoga koji mu ga je bacio.
Nemoj reći da nisi ništa stekao, ako u molitvi provodiš dosta vremena a ne vidiš nikakvog ploda. Dobitak je već to što se moliš. Kakvo bi ti veće blago i trebalo – nego da se pripijaš uz Gospoda i živiš neprestano u jedinstvu s Njim?
Osuđenik se toliko ne plaši izricanja svoje presude koliko se revnosni molitvenik boji onog trenutka kad treba da stane na molitvu. Ko je mudar i oštrouman, samom pomišlju na molitvu može suzbiti svaku pogrdu, i gnev, i brigu, i nemir, i muku, svako prejedanje, i iskušenje, i nečistu pomisao. Neprestanom molitvom u duši pripremaj se za stajanje na molitvi, pa ćeš brzo napredovati.
Video sam kako monasi, koji su zablistali kao zvezda u poslušnosti, i koji, prema svojim silama, nisu prestajali da misle na Boga – ovladavaju svojim umom i prolivaju pravu bujicu suza čim stanu na molitvu. Prepodobna ggoslušnost ih je pripremila za to.
Molitva u velikom skupu praćena je porobljenjem misli i rasejanošću. U usamljenosti nije tako. Ali, tu je molitva ometana uninijem, a tamo potpomognuta revnošću.
Tek u ratu se vidi koliko vojnik voli svog cara. A ljubav monaha prema Bogu otkriva se za vreme molitve i bogosluženja. Molitva tvoja otkriće ti stanje u kome se nalaziš. Teolozi upravo kažu da je molitva ogledalo monaha.
Ko nastavlja da radi posao i kada nastupi vreme za molitvu, izvrgava sebe ruganju od strane demona. Cilj ovih lopova je da nam neprekidno potkradaju vreme.
Ne odbijaj da se pomoliš za čoveka koji te zamoli za tu uslugu, bez obzira što još nisi stekao dar molitve. Vera onoga koji traži tvoju molitvu spasla je često i onoga koji se skrušeno pomolio za njega. Ne uznosi se ako ti molitva za druge bude uslišena: to je vera njihova učinila.
Učitelj od svakog đaka svakodnevno bez izuzetka traži odgovor o svemu što je do tada učio. I od svakog uma Bog u svakoj molitvi traži da pokaže silu koju je dobio od Njega. Zato treba paziti: čim počneš da se trezvoumno moliš, odmah će se u tebi javiti gnevljivost. To i jeste cilj naših neprijatelja.
Svaku vrlinu, a najviše molitvu, treba uvek da tvorimo sa velikim osećanjem. Duša se moli u osećanju kada se uzdigne iznad svakoga gneva.
Ono što je zadobijeno mnogim molitvama u toku mnogih godina, ostaje trajno.
Ko je Gospoda stekao, više se neće truditi da pronađe svoju reč za molitvu. Tada se Duh moli za njega u njemu uzdisajima neizrecivim (Rim.8,26).
(1137) Ne primaj nikakvu čulnu predstavu mašte za vreme molitve, da ne bi sišao s uma.
Osvedočenje o traženome obznanjuje se u molitvi. Osvedočenje jeste oslobođenje od sumnji. Osvedočenje je neosporivo uverenje o nepoznatom.
Trudeći se revnosno oko molitve, budi i milostiv [4]. Kroz to će monasi stostruko primiti ono što im sleduje u životu koji dolazi iza ovoga. Oganj ljubavi vaskrsava molitvu koja se uselila u naše srce. A kad ova vaskrsne, i uznese se na nebo, dolazi do silaska Ognja u odaju duše.
Neki kažu da je molitva bolja od sećanja na smrt. A ja slavim dve suštine u jednoj ipostasi.
Što duže trči, dobar konj se više zagreva i ubrzava trk. (Pod trkom podrazumevam pojanje svetih pesama, a pod konjem junačan um). Takav podvižnik još izdaleka oseti borbu i, kao spreman, ostaje nepobediv.
Strašno je otimati žednome vodu ispred samih usta. Još strašnije je dušu koja se sa umilnošću moli otrgnuti od toliko žuđene molitve pre nego je završi. Ne prekidaj molitvu sve dok ne vidiš da su te oganj i voda [tj. suze] po promislu Božijem napustili. Možda ti se celog tvog života neće pružiti takva prilika za oproštaj grehova.
Ko je okusio od prave molitve, često može uprljati um i jednom jedinom neprikladnom rečju. Stavši potom na molitvu, on više neće naći ono za čime žudi.
Jedna je stvar trajno nadgledati srce, a druga – biti episkop [tj. nadzornik] srca posredstvom uma, koji kao načalnik i arhijerej Hristu prinosi slovesnu žrtvu. Ulazeći u dušu prvih, sveti i nadnebesni oganj, kako veli jedan od onih što dobiše naziv Bogoslova [5], spaljuje svu nečistotu što je zaostala u njoj; a druge, opet, prosvećuje srazmerno postignutom savršenstvu. Isti oganj naziva se i ognjem koji spaljuje (Pon.Zak.4,24), i svetlošću koja obasjava (Jn.1,9). Stoga neki odlaze sa molitve kao da izlaze iz užarene peći, osećajući olakšanje od neke prljavštine i veštastva, a drugi, kao obasjani svetlošću i obučeni u dvostruku odeću smirenja i radosti. Oni koji odlaze sa molitve bez i jednoga od dva dejstva, molili su se u stvari telesno, da ne kažem – jevrejski, a nikako ne duhovno. Telo koje stupa u dodir sa drugim telom, trpi njegov uticaj, i menja se. Kako da se, onda, ne izmeni onaj koji se nevinim rukama dotiče Tela Božijeg?!
Kod našeg svedobrog Cara može se videti ponešto što se da videti i kod kakvog zemaljskog cara: On ponekad sam, ponekad preko prijatelja, ili preko sluge, a pokatkad i neznanim putem, daje nagradu svoju vojnicima svojim, saobrazno tome koliko je smirenja u nama.
Zemaljskom caru je mrzak onaj koji stoji pred njim i od njega okreće glavu, razgovarajući s neprijateljima gospodarevim (1140). Tako je i Gospodu mrzak onaj čovek koji stoji na molitvi, a prima nečiste pomisli. Tog psa koji ti prilazi oteraj oružjem molitve. Ma koliko bio drzak, ne uzmiči pred njim. Išti suzama, traži poslušnošću, kucaj dugotrpljenjem. Jer, koji tako ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt.7,8).
Pazi da se nepromišljeno ne moliš za žene, da ne bi s desna bio pokradan.
Ne treba da ispovedaš telesne grehe onako kako su učinjeni, u pojedinostima, da ne bi sam sebe naveo na iskušenje.
Neka ti vreme molitve ne bude vreme za razmatranje ni nužnih, pa čak ni duhovnih stvari, inače ćeš izgubiti ono što je bolje.
Ko se neprestano oslanja na štap molitve, neće se spotaći. Ako bi mu se to i dogodilo, ipak neće sasvim pasti. Jer, molitva je pobožno tiranisanje Boga.
Korist od molitve prepoznaćemo po smetnjama koje nam demoni prave za vreme bogosluženja. Plod, pak, molitve poznaćemo u porazu neprijatelja. Po tome poznah da mi želiš dobra, što se neprijatelj moj, kad dođe čas za borbu, neće obradovati zbog mene (Ps.40,12). Povikah, kaže psalmopevac, iz sveg srca mog (Ps.118,145), tj. telom, i dušom, i duhom (up. 1.Sol.5,23). Jer, gde su dvoje poslednjih sakupljeni, tamo je Bog među njima (Mt.18,20).
Ni telesni ni duhovni darovi nisu jednaki kod svih ljudi: nekima više odgovara brzo, a drugima sporije pojanje; prvi se bore sa zaplenjivanjem misli, a drugi sa neznanjem.
Ako bez prekida dozivaš u pomoć Cara kadgod ti se neprijatelji tvoji približe, budi spokojan i nećeš se mnogo namučiti: oni će sami od sebe smesta odstupiti od tebe. Jer, ti nečisti dusi ne žele da vide kako putem molitve dobijaš pobednički venac za borbu s njima. Uz to, oni će morati da pobegnu i zato što ih molitva peče kao oganj. Budi uvek hrabar, i sam će te Bog učiti kako da se moliš.

Nemoguće je putem reči naučiti se gledanju. Jer, vid je prirodan dar. Tako se ni lepota molitve ne može shvatiti samo na osnovu onoga što nam drugi o njoj govore. Jer, ona u samoj sebi ima učitelja – Boga, koji uči čoveka znanju (Ps.93,10), koji daje molitvu onome koji se moli, i koji blagosilja godine pravednika (1.Car.2,9).


NAPOMENE:

  1. Učeći dete hodanju, čovek ga podiže i poučava kada se ono saplete i padne. Tako smo i mi dužni da naš um ispravljamo i podižemo u molitvi kad se odvoji od Boga, sve dok se ne učvrsti (up. Shol. 3, col. 1141 A).
  2. 1.Car.2,9.
  3. Iz jevanđelske priče o udovici i nepravednom sudiji – up. Lk.18,1-4.
  4. Budi i milostiv: Što plačeš za vreme molitve? Ti nisi milostiv kad vidiš suze siromaha. Kako će se Bog smilovati na tebe? Milostinja predstavlja krila molitve: ako joj ne daš krila, ona neće uzleteti u vis; ako li je, pak, okrilatiš, uzneće se na nebo. Kao što se vatra u kandilu bez ulja gasi, tako propada i molitva koju ne prati milostinja (up. Shol. 16, all. sol.1144 SD).
  5. Jedan od onih što dobiše naziv Teologa: verovatno sveti Grigorije Nazijanzin (328-390).
Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *