LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka XI

O MNOGOGOVORLJIVOSTI I ĆUTANJU

(852) U prethodnim redovima ukazali smo ukratko na to, koliko je opasno i štetno suditi, bolje reći – biti suđen i osuđen od strane sopstvenog jezika. A to se dešava i sa ljudima koji su na izgled duhovni. Zbog toga sada, po redu, treba preći na istraživanje uzroka i vrata kroz koja ovaj porok u nas ulazi, ili tačnije – kroz koja izlazi iz nas.
Mnogogovrljivost je presto taštine, na kome se ona rado pojavljuje u svom blesku svome. Mnogogovorljivost je znak neznanja, kapija ogovaranja, rukovoditelj šaljenja, sluga laži, razrešenje smirenja, dozivač uninija, preteča sna, rasejanje misli, gubitak opreznosti, hlađenje topline, zamračenje molitve.
Razborito ćutanje je majka molitve, oslobođenje od ropstva, čuvanje ognja, stražar pomisli, izviditelj neprijatelja, stan plača, prijatelj suza, delatelj sećanja na smrt, živopisac muka, obuzetost predstavom Poslednjeg suda, pomoćnik spasonosne po-tištenosti, neprijatelj drskosti, saputnik bezmolvija, protivnik težnji da druge učiš, umnožavanje znanja, tvorac viđenja, neosetno napredovanje, skriveno penjanje.
Onaj koji je upoznao svoje grehe, zagospodario je i svojim jezikom. A onaj koji mnogo priča, još ne poznaje sebe onako kao što bi trebalo da se poznaje.
Prijatelj ćutanja se približava k Bogu, i razgovarajući s Njim tajno, biva Njime prosvećen.
Isusovo ćutanje posramilo je Pilata (up. Mt.27,14 i d.), a ćutanje pobožnog čoveka uništava taštinu. Izgovorivši reč, Petar je plakao gorko (up. Mt.26,75), jer je zaboravio na onoga koji je rekao: Rekoh – paziću na puteve svoje, da ne zgrešim jezikom svojim (Ps.38,1), i na onoga drugoga koji je kazao: Bolje je na zemlju pasti s visine, nego s jezika [Sir.20,18 – navedeno u originalu po sećanju].
No, ja o tom ne želim da pišem mnogo, mada me lukavstva strasti podstiču.
Uostalom, jednom prilikom sam čuo zanimljive stvari od nekog čoveka koji je razgovarao sa mnom o ćutljivosti. On mi je rekao da se mnogogovorljivost, uopšte uzevši, rađa od bilo koga među sledećim uzrocima: ili od jednog rđavog i neobuzdanog života i navika (jer jezik, kao prirodni organ tela, po navici traži ono što je naučio); ili, opet, najviše kod podvižnika, od taštine, a ponekad i od proždrljivosti. Stoga često mnogi koji obuzdavaju stomak nekom silom i slabošću, ujedno obuzdavaju i jezik i mnogorečitost.
Ko misli na smrt, presekao je pričanje. I onaj koji je stekao duševni plač, beži od mnogogovorljivosti kao od vatre.
Onaj koji je zavoleo bezmolvije, zatvorio je usta. A onoga koji voli da luta, iz kelije izgoni strast.
Ko je osetio miris višnjega ognja, izbegava skupove ljudi kao što pčele beže od dima. Jer, kao što dim odgoni pčelu, tako i on ne trpi veliki skup ljudi.
(853) Malo je njih koji mogu da zaustave vodu bez brane. Još manje je onih koji mogu da ukrote neobuzdana usta.

Onaj koji je stigao do jedanaestog stupnja, jednim zamahom odsekao je mnoga zla.

Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *