НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
Општи задаци за испоснички живот
 
Уздржљивост језика је: не говорити много и излишно, не оговарати, не опадати ; не вређати ; не клети и не проклињати. не говорити празне речи, не клеветати један другога, не откривати тајне, не занимати се оним што није наше.
Уздржљивост слуха је: пазити на себе, не прислушкивати, већ што чуо не чуо, не узбуђивати се празним говорима, лармом, шумом.
Уздржљивост очију је: владати собом у гледању, не посматрати оно што је пријатно за око а у исто време грешно саблажњиво и незгодно.
Уздржавати се од раздражења је: савлађивати гњев и владати собом при непријатностима.
Уздржљивост ка слави је: не мислити и не тражити слављења и части, не гордити се, не пућити се и не мислити о себи високо.
Уздржљивост мисли је: уништавати рђаве мисли страхом Божјим, не подавати се мисли која ласка и узбуђује и не наслађивати се њоме.
Уздржљивост у храни је: не желети и не тражити многих слатких и скупоцених јела, не јести у не време, не подавати се прождрљивости ни халапљивости при једењу.
Уздржавање од пића је: не употребљавати прекомерно не само вина него и воде, не тражити задовољства у пићу у опште, не пити вина без нужде.
Уздржање од порочних сласти је: не повлађивати узбуђењу похотљивости, не склањати се на срамне мисли, не извршавати вољу тела но сузбијати страсти страхом Божјим.
Свети оци по 40 и по 50 година нису мењали своје правило које се тицало хране, пића, говора, спавања на голој земљи, смерности, кротости, вере и љубави, сиромаштва, непрекидне молитве с плачем и скрушеношћу. Таким начином очистили су себе, па се за то и сам Бог уселио у њих и прославио се кроз њих.
Ако ко не очисти себе од сваког ђаволског недела, нечистих мисли, порочних жеља, гњева, раздражења, зависти, гордости, таштине, мржње, свађе, ината, осуђивања, брбљивости, од свега онога што је Богу мрско онда се Бог неће уселити у њега. Зато се потрудимо и очистимо себе од сваке нечистоте.
Ако хоћеш да знаш шта је у теби, у срцу твом, онда пази: Ако волимо да нас хвале онда је то знак да смо сујетни: ако волимо укусна јела, онда смо прождрљиви; ако нас мрзи да радимо онда смо лењиви; Ко је користољубив, грамжљив, тај не љуби Христа ; ко је завидљив значи да нема љубави у њему; ко са задовољством осуђује друге значи да је пун мржње и злобе, Тако се испољава невидљива душа по телесном делању.
Али најјаче испољава језик оно што срце воли ; кроз уста испољавају се тајне срца човекова, Када су уста отворена и немају стражара тада из њих излазе речи без разбора, не бирају се, те исти избацује из себе што му је на срцу. За то ако хоћеш да дознаш и своје и туђе мисли које од срца произлазе, обрати пажњу на уста ; од њих ћеш сазнати чиме је заузето срце да ли земаљским или небеским – духовним – стварима и да ли тежи задовољству или уздржању, течењу земаљских блага или добровољној сиромаштини, смирењу или гордости, љубави или мржњи. Оно што из срца излази кроз уста пролази. Чиме је заузет језик тиме је и срце испуњено. По језику можемо знати да ли срце дотичнога човека више Христа љуби или што друго овога вијека.
Наша душа је по природи добра но она се преобраћа у злу по својој слободној вољи. Страсти су неприродне, но оне се уплету и развијају у души по својој злој навици, те постану код неких друга природа, природа је ропство а навика самовољство које и уплеће у нашу природу, добре или рђаве нарави, које и какве хоће. Природа наша је земља, коју ми обрађујемо, а слободна воља земљоделац, а Божански пак списи саветници и учитељи, који нас уче какве рђаве страсти и навике треба удаљавати од себе или их искорењивати а какве добре треба развијати.
Ради чега си се одрекао света ако још тражиш светска уживања? Ти си позван у борбу зар оћеш без оружја да изиђеш у борбу са непријатељем и у место да се бориш ти се сну предајеш, у место да тугујеш и плачеш ти се смејеш, у место да волиш а ти мрзиш брата свога. Ти си позван да се покораваш а међутим свађаш се; позван си да наследиш царство Божије а ти се мислиш о земаљском; у место смерности и кротости показујеш се охол и горд.
Ми смо, браћо, духовни трговци слични земаљским трговцима. Трговац свакога дана своди рачун о примању и издавању – о добитку и губитку, па ако је имао губитка труди се да га покрије добитком. Тако и ти, мили брате мој, труди се па сваке вечери промисли о резултату твога дневног рада. Увече уђи у храм срца свога, претреси, прорачунај и упитај себе самога: „Шта си прошлог дана мислио, шта говорио и шта радио. Да ли ниси просуо празних, бескорисних речи? Да ли си залудничио, и био немаран према молитви и послу? Да ли ниси чиме ближњега огорчио? Да ли ниси кога осудио? Да ли ти се ум у цркви при певању псалама или других песама и молитава није заносио о светским стварима? Да ли се у теби нису порађале страсне, порочне жеље телесне и да ли се ниси њима наслађивао? Да ли нису тобом овладале земаљске бриге? Ако си ма у чему претрпео штету и савест те твоја буд зашто укорава, прибери се, укори и осуди самога себе за грехе, а никако никог другог заплачи, помоли се Богу и од Њега опроштај тражи,
Изјутра опет испитај себе: како си ноћ провео. Јеси ли се молио? Јеси ли коју сузу покајницу пролио из очију твојих? Лежећи у кревету да ли ниси маштао о чему што је страсно, грешно, сластољубиво а при том неваљало? Да ли ниси проспавао правило (одређено време молитве?) Да ли се ниси башкарио по постељи не хотећи да устанеш кад је време, излежавајући се то на ову то на ону страну, што од ђавола долази? Размисли и ако што нађеш да си неупутно учинио, покај се, помоли се Богу за опроштај и стражари над собом и срцем својим, да ти се опет што слично не догоди. Ако се овако потрудиш о себи постаћеш мио Богу, и себи ћеш стећи велики душевни капитал, који ће ти бити од велике користи.
Буди пажљив према себи да тобом не би овладала лењост, јер је она почетак душевне пропасти – погибије. – Угледај се на пчелу и удуби се у њену чудну тајну: како она с цветова збира своје производе.
Духован човек сличан је војнику који је пошао у битку па се оружа и набавља све што му је у рату потребно а у бици пази на себе да га непријатељ не изненади, да не би допао ропства. Тако и монах (а и сваки духовни човек) треба да је обазрив; да се не подаје лењости и нераду; да од себе одбија нечисте мисли (као што су: гордост и таштина, завист и осуђивање, прождрљивост, прекомерно спавање и очајање. Ако је монах вазда трезвеност, привлачи благодат Божију која га поучава како ће угодити Богу. Без благодатне помоћи срце не може имати снаге ни скрушености, а кад тога нема, онда је човек прави бедник, оскудева у врлинама и у њега се усељују мрске и нечисте мисли. Стога је човек дужан да призива благодат Божију која ће га просветлити. Човек треба да се старт да благодат Божија обитава у њему; она ће га уразумљивати, чувати и бити као нека ограда или оклоп, чувајући га од овога за будући живот.
Будимо трезвени и потрудимо се за ово кратко време. Већ се смркава, Скоро ће наградодавац (Бог) у слави доћи и сваком по делима дати. Будите пажљиви, да ко од вас после!успеха не би охладнио, олењио се и тако изгубио оно што га је очекивало од Спаситеља. Кад наступи крај живота он ће плодове својих трудова, слично земљоделцу, пренети на небо, где ће се и анђели њему радовати.
Онај, који разговара у храму за време богослужења, сличан је човеку који је почео разговор са царем па наједанпут прекида говор с царем и почне да говори са слугама његовим. Како би назвали таквог човека? Мало би било рећи – луд. За то опаметимо се мили моји, јер пред ким у храму стојимо !!! Као што анђели стојећи са великим страхом прослављају створитеља тако исто и ми у време богослужења треба са страхом да стојимо.
Три врсте умножавају зло а четврта не припада броју добрих. На име: кад су млађи непослушни; кад старци завиде успесима млађих; када се побожни поколебају у добру и бивају наклоњени на рђава дела, и ако настојатељ по незнању – глупости својој – мучи братију своју.
Три врсте дела умножавају добро а четврта мила је пред Господом и људима. На име: кад су браћа једнодушна у кротости и правди; када брат брата поучава страху Господњем; кад су млађи потчињени старијима као својим господарима; и када настојатељ воли браћу своју као себе самога и искрено се брине о спасењу душа њихових.
Кад видиш кога како тргује чим било реци себи самоме: „Овај човек желећи привременог блага, гле колико се труди да га добије! А ти, душо моја, заборављаш о ономе што је непролазно?“ Ако видиш неке да се парниче реци самом себи: „Ови људи толико се свађају међу собом о ономе што је некорисно, а ти душо, толико си таланата дужна Богу а не стараш се да Ти он опрости дугове твоје“. Ако видиш где ко зида кућу од цигала или блата, тада самоме себи кажи: “ Ови људи граде кућу од земље и труде се брижљиво да доврше започети посао. Међутим, ти душо моја, занемарујеш вечне дворе“. Ма шта у световном животу приметио, примени и замени духовним па ћеш уз припомоћ благодати Божије имати користи.
Препредени непријатељ – ђаво-разним начинима улио је свакоме од нас свој отров и свакојаким лукавством и препреденошћу подмеће ногу свакоме. Неко пости, али се појављује код њега мана такмичења, издизања самога себе над другим. Понеки опет уздржава се од срамних жеља али је везан таштином и гордошћу. Други се много моли али се ухватио у замку осуђивања туђих мана и погрешака. Неко опет чува себе од осуђивања али је осорљив, непокоран и препире се. По неки се уздржава од јела али је горд и надувен. Неко се одвећ дуго моли Богу али је раздражљив и гњевљив. По неки је у нечему већ успео, има добрих дела али се уздиже над онима који су немарнији од њега. Свакога је овим или оним грехом свезао сотона а мало је оних који би то увидели.
Ми се не боримо с људима које видимо но с опасним непријатељима које не видимо. За то су они који су немарни изложени великој опасности док победиоце очекује велика награда.
Ступајмо у борбу али вешто. Ако нас непријатељ гони на прождрљивост ухватимо се за пост; ако нападне похотљивост (телесна пожуда) употребимо уздржљивост, молитву и трпљење ; ако нас узбуђује на гнев наоружајмо се миром; ако нас води раздражењу ухватимо се за кротост, ако се нама приближи злоба, гонимо је љубављу; ако би се у нама појавила жеља части, славе, поноситости, узмимо нашу ништавност, смерност Господњу и кротост. Ако овако мудро поступамо непријатељ ће побећи од нас а благодат Божија закрилиће нас.
Буди обазрив да дани твоји не протекну у расејаности. Нека ти је свагда на уму мили Господ. Бори се храбро и брзо, јер ће изненада наступити дан када ће се творци наградити а лењивци вапити од муке. Гомилај добра дела докле је томе време. Очима само гледај корисно; а ушима слушај само истину; говори језиком оно што је добро ; иди ногама својим онамо где су немоћни а на срцу твоме нека је слика Господа твога.
По некога нападну различите страсти но он похита Богу на молитву, скрушено и од свег срца помоли Му се и Благодат Божија не оставља га без помоћи. Други је у нечему погрешио али не очајава. већ се каје и оплакује своје грехе уздише и не спава, пости и трпи невоље и овим оружјем спасава се као прави војник, јер зна да се за спасење ваља много трудити.
Ако се ко свом снагом стара да га ништа не може одвратити од молитве и других врлина, следуј му и ревнуј му. Ко се са чистим срцем, љубављу и сузама моли Богу тај посматра у уму своме самога Бога као у огледалу. А то неоцењиво благо достиже се сиромаштвом, патњама, тегобама и мучним животом. Узана врата и тесан пут воде у живот, рекао је Господ. (Матеј 7-14.)
Подражавај начину живота светих. Сваки од њих имао је поред осталих врлина и по неку нарочиту врлину. Неки је био необично смеран ; неки јак у вери; други у љубави према Богу и ближњима; неки се истицао дивним милосрђем; други трпљењем ; неки мирољубљем и дружељубљем ; неки трезвеношћу и расуђивањем ; други у пријатном опхођењу, благости и смерности ; неки се истакао опраштањем увреда, храброшћу и великодушношћу. Угледај се на одлике њихове, богоугодна дела и следуј им.
Потребно је да се непрестано молимо данас Господ избави од сатанских замки, јер рђаве мисли не само нападају нас кад смо у самоћи но чак и тада кад се скупљамо у дом Господњи. И тада чине те и на људска дела гледамо нечисто. Чак и до срамне помисли доводи нас стара змија – ђаво – којекаквим неваљалим мислима. Ђаво убацује и мешавину мисли да би се пало у расејаност да не може човек чистим умом посматрати пречисте тајне Спаситељеве. У осталом чувањем очију и садејством благодати Божије уздржљиви човек побеђује искушење сатанино. За то је потребно врло опрезно чувати срце своје и осећања, јер ми у овом животу водимо велику борбу а наш непријатељ је веома опасан, бесомучан и помаман.
Не треба бежати из борбе. Ко је у миру са страстима тај је већ продан у ропство сластима и драговољно плаћа данак своме мучитељу. Тај се не бори. Међутим, где је непријатељство ту је и борба, а где је борба тамо је и победа. Ако ко жели да се ослободи од ужаснога ропства он нека ступа у борбу са ђаволом. Светитељи су се удостојили небеских блага пошто су најпре издржали љуту борбу и победили. Ко хоће да се ослободи од ђаволске срамоте и спасе од робовања ђаволу тај нека се бори против њега. Колико ради себе самога толико и из љубави према Спаситељу своме, говорећи сотони: „Не слушам те ђаволе нећу више да служим твојим гордостима“. Но у време борбе треба често подизати молбени вапај Богу да Он посрами непријатеља слугу својих.
Неко је од светих рекао: Мисли о добру да не би мислио о злу, јер ум не може бити залудан“. Ради тога посветимо ум свој читању Све тог Писма, молитвама и добрим делима. Занимање сујетним мислима рађа и дела сујетна и ништавна, а занимање добрим мислима рађа и дела добра.
Макар и не било код тебе видних суза али нека буде срдачне скрушености, јер и међу сузама има разлике. Но блажен је онај који у души као у огледалу посматра Господа.
Ако желиш да постанеш „избрани Божији“ буди смеран и покоран своме наставнику у Господу. Живот светих постао је светао и због послушности старијима. Исус Навин постао је наследник Мојсија због потпуне послушности. Самуило беше послушан свештенику Илији и удостоји се двогубе благодати свога учитеља. Сам Господ Исус проводио је живот свој у смерности и покорности. Ти си по својој вољи пошао добрим путем, држи се чврсто онога чега си се латио да би те Господ са смиренима и кроткима прославио у царству своме.
Два човека беху пошла у варош која беше удаљена око сат и по. Кад су прешли известан део пута наиђоше ванредно лепу шуму с поточићима кристалне воде и дивном околином. Један од тих путника прође то место и оде даље, а други се задржа, примамљен лепотом самога места. Нагледавши се хтеде кренути даље али сунце беше припекло а у шуми беше дивна хладовина те он оста и даље у лепој хладовини. У том изиђе из шуме велика звер дохвати путника и однесе у своје легало. Други путник који беше окретнији и паметнији и не беше га занела околина онога места стиже здраво у варош. Ова прича значи: Два човека су два лица која беху ступила на пут побожности и почеше живети добрим животом. Варош у коју су ишли је небеска варош – Јерусалим, а пут је живот на земљи. Дивна околина на коју наиђоше је лепота овога света. Онај ко се у околини дивне шуме није задржао значи човека побожног којега не задржава примамљивост живота на овоме свету, већ жури да достигне достојанства и почасти у Христа. Онај кога је примамила она дивотна околина означава оне који заборавише побожност и не старају се да добију оно што се не види на земљи, већ гледају да добију само оно што се види. Припека сунчана означава тегобу да се до добрих дела дође.
Чувај се и избегавај празне разговоре да не би пао у срамне мисли. У колико су добре речи корисне по душу у толико су по њу зле речи штетне које је могу развратити. (Зли разговоре кваре добре обичаје.)
Ако би ти се кад десило да видиш старе монахе, испоснике и духовне људе који су се проленили и не воде рачуна о своме животу, нипошто не иди њиховим путем, нити самога себе уздижи над њима да не би пао у гордост. Послушај онога који говори: „Пази на се“ и брижљиво чувај душу своју.
Треба избегавати пусте, некорисне разговоре и не имати посла са онима који немају у себи страха Божијега, јер такви не говоре што је корисно ; ништа не чине ради Господа ; не говоре ни о добрим делима, ни о побожности, ни о чистоти. Њихова реч је смртна замка; њихов савет – бездан адски ; друговање са њима душевна погибија.
Чувај се да због славе људске или прождрљивости, пијанства или раскалаштва не изгубиш слободу стати пред Господа, јер све наведено подлеже ништавилу. Свака и свачија дела била добра или зла записују се.
Војници цара земаљскога проливају крв да би му угодили, а теби, да би угодио цару небеском, није потребно да проливаш крв већ само да победиш грех. Буди обазрив и трезвен, брате мој, и труди се. Бог је праведан и неће заборавити труда твога. „Бори се у доброј борби вере“ да би одржавши победу могао да се беспрекорно поклониш цару славе.
Буди пажљив према самоме себи да се у срцу твоме не сакрије сотонска мисао или реч. Не повери се лукавој злој мисли и не мисли да ће оно што учиниш тајно, тајно и остати. „Не варајте се, Бог се не да ружити, јер шта човек посеје оно ће и пожњети.
Због чега надвлађује непријатељ, због чега се умножавају наше страсти? Да ли због непокорности наше? Када нас поучавају ми смо непажљиви. Када нас за наше погрешке карају и траже да се поправимо ми се одупиремо и не признајемо своје погрешке, Кријемо се од људи а према Богу смо небрижљиви. Ђаво нас учи и шапће да смо мудри, паметни и тутка нас да побеђујемо речима оне који желе и теже да нас поправе и због свега тога грех се умножава у нама не налазећи себи противника.
Почетак духовног кварења је смејање и разузданост. Када то у себи приметиш знај да си пао у дубину зла. За то се непрестано моли Богу да те избави од тога зла. Смејање и разузданост бацају у страсти не само младе него и старије. Разузданост је слична врућем ветру ; она уништава плодове духовног живота.
Почетак плача долази од познавања самога себе. Треба да плачемо и молимо Бога мислено, молећи Бога да нам опрости грехе и да нас од њих сачува до краја живота нашега. Плач поучава и чува; он умива душу и чини да она постане чиста; он рађа невиност; одсеца похотљивост и утврђује врлине.
У колико се ко одриче воље своје и смирава се, у толико ће напредовати у добру. У колико се ко упорније држи воље своје, у толико ће већма себи нашкодити. За то, много је боље бити потчињен вољи Божјој, што робовати вољи својој.
Никада не буди љубопитљив према туђим гресима (шта је ко рекао или урадио?), да не би побожне мисли твоје биле растројене.
Старајући се за своје спасење будимо у исто време ближњима углед вере, трпљења, чистоте, послушности, смерности, страха Божијега и љубави. Љубав је најдрагоценије благо; старајмо се да она буде увек са нама.
Не дружи се са људима лакрдијашима с комедијашима и у опште са онима који све изврћу и свему се подсмевају, свакога исмевају и унижавају. Њихове речи су одвећ опаке за душу. Све чини и о свему мисли како ћеш задовољити Бога.
Божанском водом напајај душу своју да би процветала и плод правде донела.
Када је душа здрава тада и тело има снаге да издржи тешке трудове, но ако се душа изгубила у скверним, лажним, мислима тада ће се и тело заразити грехом и болешћу.
Ђаво свакодневно сплеће замке души, намећући јој зле мисли које су фино примамљиве и услађавају. Чувај их се као живе ватре. Чим се појави таква мисао онда је гони од себе молитвом, сузама, уздржљивошћу и бдењем.
Оне, који из побожности предузима тешке подвиге, молитве и пост строги, ђаво често наводи на грех те пропадају. Зато се држи смерности и скромности.
Прекрасна је молитва и пост али их подржава и милостиња, јер је речено: „Милости хоћу а не прилога“. (Осија 6-6)
Не занемаруј црквена богослужења под изговором каквих послова, јер као што киша орошава семе, тако и црквена служба укрепљује душе у добру.
Будимо великодушни у ношењу терета, трудећи се да подигнемо пале и избавимо заробљене. Војник војника, друг друга не оставља на бојном пољу а куд и камо треба да полажемо душе за другове своје.
Буди пажљив у време молитве и чувај се расејаности. Када станеш на молитву пред Богом, стој пред Богом са страхом и дрхтањем. Све друге мисли изагнај тада из срца свога и одби од себе сваку мисао и бригу о ономе што је земаљско.
Потруди се у колико више можеш да што више читаш Св. Писмо јер ће оно скупљати мисли твоје које враг често разгони. Занимај се читањем које ће те научити како ћеш се сачувати од сотонских мрежа. Читањем Св. Писма, просветиће се и ум твој, познаћеш Бога и вољу његову.
Када почнеш читати Св. Писмо, не прекидај читање, јер ће сотона отпочети да шапуће: „Чекни мало, најпре то и то уради, па после ћеш продужити“. Овакве су мисли од злога духа, јер се њему никако не допада да ко чита свете књиге.
А када што прочиташ побрини се да прочитано не остане без користи, већ га упамти и запиши у срце своје. Да би то лакше постигао задржавај се дуго на прочитано а читај са великом пажњом, чак и по два три пута треба прочитати стихове и удубити се у њихову садржину. Али не хвали се коме како си много прочитао. Да би ово постигао, најпре се овако помоли Богу; Господе Исусе Христе, отвори уши и очи срца мога да чујем и запамтим речи Твоје и извршим вољу Твоју. Отвори очи моје да бих видео чудеса закона твога. Молим те, Боже мој, просветли срце моје. Јер многи надајући се само на себе и своје знање тумачили су св. Писмо по своме разуму па су пали у заблуде и „када се грађаху мудри полудеше.“
Молитва која се врши лагано, отегнуто, осетљиво с напрегнутим умом узлази на само небо.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *