НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
Правила и савети св. оца Исаија
 
Љубазни брате, када си већ оставио ништавило и пролазност овога света и посветио се Богу, онда се искрено каје за своје грехе и чувај предузету намеру своју. Не слушај мисли своје, када те почну мучити говорећи: ни^ако се неће опростити пређашњи греси твоји. Не слушај такву мисао али брижљиво извршуј ова правила :
1.) Брижљиво врши молитве, одређене у извесно време. Чувај се не брижљивости у томе јер ћеш у противном пасти у руке сотонине. Читај псалме, побожне књиге и молитве и размишљај о Богу и Његовим делима па ћеш се спасти од нечистог живота.
2.) Заволи труд и притешњеност да би се утишале страсти твоје. Не сматрај себе да нешто вредиш, па ћеш да оплакујеш грехе своје.
3.) Чувај се од лажи јер она одгони страх Божији. Ако имаш каквих добрих дела не објављуј их.
4.) Ако имаш какву муку на души кажи је својим духовни оцима а они ће ти својим савети ма помоћи.
5.) Гони сaмога себе на трудољубље, па ће се у тебе уселити страх Божији.
6.) Не осуђуј брата твога који греши и не презри га.
7.) Не препири се и не наваљуј да се пошто пото твоја реч одржи и прими, јер ће тобом овладати злоба пакости.
8.) Воли смерност н не ослањај се на своју памет. Навикни се да говориш: „Опрости ми“.
9.) Кад седиш у својој одаји брини се о овим трима стварима: да не прекидаш узносити свој ум и срце Богу, да размишљаш о ономе што читаш и певаш и о раду – другим пословима.
10.) Мисли у себи: ко зна да ли ћу преживети данашњи дан (или ноћашњу ноћ) па ћеш се сачувати од греха.
11.) Не буди прождрљив у јелу нити се преједај, да се не би повратили у тебе пређашњи греси твоји.
12.) Кад си на молитви, принуђуј себе На плач па ће се Бог смиловати скинути са тебе: „Старога човека“
13.) Знај да труд, немаштина и притешњавање доводе до смерности, а смерност прибавља опроштај грехова. Смерност се састоји у томе када ко сматра себе за грешна и неправедна, кад Не захтева да се пошто по то усвоји његово мишљење, кад није самовољан. кад гледа преда се, кад трпи увреде, кад не воли лењост ни да му се указује част, према свакоме је тих и понизан. Овако смерношћу одгоне се непријатељи – ђаволи – од човека.
14.) Ако с киме путујеш пази на себе и не окрећи се тамо амо, већ се удуби мислима у читање молитава које знаш на памет и моли се Богу у уму своме. Ма где и ма код кога да дођеш, буди обазрив, не поверавај се никоме сувише. Буди скроман и стидљив и не примај одмах ко ти што пружи док не каже: изволте, узмите.
15.) Не спавај с другим под једним покривачем. Дуго се моли пред спавањем па макар био заморан и путовањем.
16.) Када седиш за столом с браћом не једи халапљиво а руку пружај само ономе што је пред тобом. Колена треба да су ти састављена. Не пиј воду клокотањем у грлу.
17.) Ако наступи потреба да се мораш накашљати, не чини то међу браћом, већ устани и накашљи се мало подаље од њих. Не протежи се и не зевај кад се налазиш у друштву других, а ако би те и напало зевање не отварај уста своја па ће оно проћи.
18.) Не отварај уста твоја ради смејања, јер ће те то изобличити како у теби нема страха Божијега.
19.) Не пожели туђу ствар. Ако набавиш књигу не украшавај је, да не би заволео више њену спољашност него унутрашњост – садржину.
20.) Ако погрешиш у нечему не стиди се да признаш своју погрешку и не правдај се лажју већ падни на колена, признај свој грех и тражи опроштаја па ћеш га и добити.
21.) Ако би ко слагао пред тобом не гневи се но оћути или реци: Опрости ми ; може бити да је тако; ко зна да ли је то тако, или што друго.
22.) Не стиди се да питаш ма у чему било свога духовног оца – наставника.
23.) Говори и друге слушај кад говоре само тада, када видиш да је то корисно.
24.) Ако те старешина – наставник – пошаље куда, питај га како ћеш се владати у овој или у оној ствари – послу; како ти он каже онако и поступи. Не проноси гласове. Ако будеш обазрив у гледању и слушању не ћеш ни језиком грешити.
25.) Кад устанеш од спавања пре него што се латиш ма каквог посла помоли се Богу. Потом прочитај по што год из св. Писма и размишљај о томе па се тек онда лаћај својих послова.
26.) Према путнику и посетиоцу буди расположен, лепо га примај и угости чим можеш. Али и пази се: у празне бескорисне разговоре не уплићи се. Ако он почне да говори тек шта било, или удари у шалу и смејање ти му реци: „Опрости брате, нисам расположен за такве разговоре“ и ћути. Ако је посетиоц сиромашан или просјак или путник, који тражи помоћи, нађи се сваком у невољи колико и како можеш, према средствима, чину и положају и моћи својој.
27.) Ако ти одеш коме у посету, пази се на своје понашање и разговор. Ако домаћин куда изиђе, седи смерно у соби, не расматрај, до ствари не додируј, узми само какву књигу, ако ти је при руци, и читај док се домаћин не врати.
Но у присуству других неприлично је читати или писати или се ма чиме другим занимати осим ако се на то добије одобрење.
28.) Кад се молиш Богу, моли се усрдно а не лењиво и небрижљиво, јер би у том случају разгњевио Бога. На молитви стој са страхом и бојажљиво, не наслањај се на шта, не рашируј ноге и не премећи ногу преко ноге. Одупри се мислима и не попуштај им, да те не узнемирују које каквим телесним стварима, да би твоја молитва била благопријатна Богу.
29.) Када си на св. литургији чувај мисли и осећања своја и стој са страхом пред највишим Богом да би се удостојио примити св. тело и крв Христову и тиме се ослободио својих страсти.
30.) Када путујеш са старијим од тебе не иди напред, пред њим. Ако се он задржи на путу у разговору, ти се мало одмакни од њих и не прислушкуј њихов разговор.
31.) Не спавај у сном месту где се бојиш да ћеш срцем сагрешити. Са женском не обедуј а ако можеш не гледај ни на хаљине њене.
32.) Своје мисли и помисли можеш и треба да откриваш слободно и онако какве су само ономе у кога имаш поверења да ће их он као тајну сачувати. А односно избора духовника не гледај на године старости дотичнога но на то: има ли он знања, искуства духовнога и какав је по животу своме.
33.) Приморавај себе дуго да се молиш Богу ноћу, да се посвети ум твој. Размишљај о гресима својим и моли се Богу па ће ти их он опростити.
34.) Ако ко почне у присуству твоме да говори против лица које те не воли или те оговара, ти реци: мани се брате тога разговора јер тај има права што тако о мени говори јер сам доиста грешан и неваљао.
35.) Не размишљај често о он 1ма које си ради Бога и спасења своје душе оставио. већ о смрти и суду после смрти на коме ти нико од твојих милих помоћи не може.
36.) Ако се кад опоменеш онога лица које ти је какво зло учинило, одмах се у срцу свом помоли за њега Богу да га помилује. Оваквим поступком истераћеш из срца свог сваку зловољу коју против њега имаш.
37.) Ако се спремаш за свето причешће, пази да не остане у срцу твоме ни трага мржње противу ма кога било. Ако си ти кога увредио или је неко на тебе љут отиди и потражи опроштај, као што је то и сам Господ наш наредио.
38.) Ако ноћу у сну будеш имао „полуцију“ (просипање семена), онда дању не размишљај о томе ни о срамним делима и изгледима да се не би срце твоје скрнавило, но падни ничице и моли се Господу и Он ће те помиловати јер зна слабост људску.
39.) Ако би се предао строгом посту и дуготрајним молитвама не мисли да ће те то спасти већ веруј да ће се Господ Бог због патњи твојих смиловати и помоћи немоћи твојој. (Пост и дуге молитве само су помоћна средства да се човек смири, да страда, а ово смирење и страдање помаже души. Има људи који строго посте и дуго се моле Богу али се ипак не спасавају, јер траже да их други хвале и уздижу због њиховог поста и молитве. А Бог мрзи такве испоснике).
40.) Ако се разболиш не падај духом и не очајавај, него што више благодари Богу, што Он, промишљајући о теби, чини ти тиме добро. (По речима других светих монаха, болести чисте душу као што ватра пречишћује злато од разних метала).
41.) Ако би те сатана нагонио да предузмеш труд који није по твојој снази, не слушај га. Јер често пута буде да он утиче на човека да предузме таква дела или предузећа, која не може савладати, па због тога пада у очајање а ђаво му се за то смеје.
42.) Пре него пођеш на спавање проведи два часа на молитви а потом дај одмора телу своме. Ако би се оно разлењило у оно време када треба да устанеш на молитву, реци му: шта ти тражиш одмора у ово време а после у бесконачне муке? Зар није боље да се овде потрудиш мало па да после благујеш у вечности са светима? Тада ће одступити од тебе лењост а сићи ће на те помоћ Божја.
43.) Ако што од кога узмеш на послугу врати му, ако си то попрљао или искварио поправи. Ако си ти коме што дао на послугу не тражи је ако је ономе потребна а ти можеш и без ње.
44.) Ничему се ђаволи тако не радују него кад монах, (а и сваки Хришћанин), крије своје рђаве помисли од духовног учитеља свог.
45.) Чувај се богатства и тежње ка њему, јер оно руши плодове монаштва.
46.) Ако се бориш са искушењем које те притесњује, гони и мучи, не малакши, него падни на колена своја и завапи Богу: „Помози ми Господе јер сам немоћан и не могу издржати ову борбу“. Бог ће ти помоћи само ако ти молитва буде потицала из свега срца твога. Ако победиш искушење, не хвали се тиме и не ослањај се на самога себе но се још већма чувај, јер ће се ђаво пожурити да ти створи нову борбу, ново искушење, теже него прво које си помоћу Божјом издржао.
47.) Кад се молиш Господу не говори: „Господе, удаљи од мене ово зло и дај ми то и то“. Но реци Господе, Боже мој, ти знаш шта је за мене потребно и спасоносно. Помози ми и не допусти ми да грешим пред тобом, ни да погинем с гресима мојим, јер сам грешан и немоћан. Недај ме у руке непријатеља мојих, јер Теби прибегох. Сачувај ме Господе, јер си Ти моја снага и уздање моје. Нека ти је слава и благодарност кроз све векове – амин.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *