НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
Мудре изреке и догађаји из живота св. Пимена
 
Једанпут дођоше св. Пимену оци (духовни) из Сирије с намером да га упитају о неосељивости или тврдоћи срца. Св. Пимен није знао да говори грчки а тумача не беше ту. Посетиоцима паде то веома тешко и жао па и самом Пимену. Наједанпут и изненада отпоче Пимен да говори грчки: Вода је по природи својој мека а камен је тврд. Но ако вода стоји над каменом, непрестаним капањем жљебиће га и тако мало по мало постаје издубљење. (Капља камен дуби). Тако су и речи Божије меке а срца наша окорела, тврда. Али ако човек често слуша речи Божије (св. Писмо) срце његово омекша и оспособи се да прими у себе страх Божији“.
Брат упита св. Пимена: „Шта да чиним са мојим страстима које ме узнемирују? – Нагнајмо себе на плакање пред Богом док нам не укаже милост“, рече Пимен.
Други брат упита га; „Шта да чиним са греховима мојим ?“ На то старац одговори: „Ко жели да се ослободи грехова својих, ослободиће се помоћу плача (кајања са сузама); а ко жели да поново не падне у грех нека плаче и моли се. Ово је пут покајања кога нам предаде св. Писмо и оци, који су говорили: „Плачите, другог пута ка спасењу нема осим плакања (дубоког покајања за грехе).
Брат упита оца Пимена о монаштву и у чему се оно састоји. “ Кад нас Бог позове на онај свет шта ће нас тада највише узнемирити ?“ упита старац. – „Греси“, одговори брат. „Онда идимо у своје ћелије усамимо се у њима, сетимо се наших грехова, оплакујмо их и молимо се, па ће нас Господ послушати и помиловати“. рече отац Пимен.
Не поверавај се ономе у кога твоје срце нема поверења.
За свакога три су главна, неопходна рада: бојати се Бога, молити Му се и чинити добра ближњима.
Неки упиташе оца Пимена: „Ако би видели кога да греши, да ли му треба напоменути о томе? – Што се мене тиче ја бих поред њега прошао и не би му ништа рекао“ одговори он.
Један брат упита Пимена: у чему се састоји покајање за грехе? У томе, одговори он, да се више не чине – не понављају раније учињени греси. Јер ко су непорочни, праведни и поштени? Они који нису грешили, као и они који су се оставили греха својих па тако постали праведници“.
На питање: шта значи мрзети лукавство старац одговори: „Мрзети лукавство значи мрзети свој грех и преваре брата свога.
Други брат упита Пимена о искушавању од разних рђавих мисли. Старац одговори: „Онога који се у том положају налази можемо упоредити са човеком који има крај себе с једне стране ватре а с друге воде. Кад ватра букне он узме воде па гаси ватру. Ватра је семе ђаволско (рђава мисао) а вода – молитва Богу.
Ако се сам унижујеш наћи ћеш спокојства, јер онај који самога себе унижава наћи ће стрпљења у свима околностима.
Шта је то: „високо у људи“. (Лука 16-18)? „Правдање“ кад човек самога себе правда. Не оправдавај него окривљуј самога собе и бићеш спокојан.
Духован човек живећи у друштву са браћом, треба да је сличан каменом идолу: кад га нападају да се не љути; кад га хвале да се не горди.
Учити ближњега толико је противно истинитој смерности колико и изобличавати га. (Овим је св. Пимен хтео рећи: да не треба себе истицати за учитеља другима, јер овим обично човек постане горд, понесе се и душу своју изгуби).
Корисно је удаљавати се од узрока ка греху. Човек који се налази близу узрока ка греху, сличан је ивици, окрајку бездана, одакле га непријатељ може лако гурнути у бездан. Који је даље од узрока ка греху, сличан је човеку који стоји даље од бездана и, ако би га непријатељ повукао бездану, има времена и места да се одупре и да за помоћ виче.
Ако човек не буде умерен у јелу не може постати скроман и кротак.
Отац Пимен прича: Један брат упита оца Пимена: да ли је корисно хвалити ближњега?, на шта му је он одговорио: „Корисније је ништа о њему не говорити“.
Ако се човек буде сећао и придржавао речи св. Писма: „Јер ћеш се својим речима осудити и својим речима се оправдати“ (Матеј 12-37), то ћеш наћи за себе, да је корисније да ћутиш него да говориш.
Брат упита оца Пимена: „Ако ја спазим да је брат мој нешто згрешио, да ли је корисно да прикријем његов грех“? Старац му одговори: „Ако ми будемо прикривали и покривали погрешке наших ближњих то ће и Бог покрити наше грехе“.
Брат упита оца Пимена: “ Кад сам дознао да је један брат тешко грешио ја га нисам радо себи призивао; међутим брата, који је чувен и виђен радо сам себи примао. Шта ти, оче, на ово велиш“? На ово му Пимен одговори: „Када добро чиниш добром брату, то за онога који греши учини дупло више с тога што је он духовно немоћан, болестан. У осталом да ти испричам ово :
У неком манастиру живео је пустињак Тимотије. Настојатељ манастира, дозна да је један брат пао у искушење (у грех), па упита испосника Тимотија за савет шта да чини са грешним братом. Пустињак одговори да га треба истерати из манастира. Чим су грешног брата истерали, страсно узбуђење, од чега је патио овај брат, пређе на Тимотија и овај се нађе у грозном, опасном стању. Тимотије се сети узрока овоме па поче тужити и са плачем молити Бога за опроштај: „Сагреших, Господе, опрости ми“. Тада му дође глас са неба: „Тимотије, знај да сам ја пустио на тебе то искушење само за то што си ти презрео брата свога у времену његовог искушења“.
Други брат рече оцу Пимену: „Смућен сам па хоћу да напустим место у коме живим сада“. – А зашто то упита га старац? Брат одговори: Ево зашто: чујем по нешто рђаво о једном брату па ме то љути и наноси штету мојој души“. -То што си чуо није истина, одговори Пимен. Сушта је истина, одговори брат, јер сам чуо од сигурног лица“. – „Не, то није сигурно и честито лице, јер кад би оно тако било не би ти то ни казало“ одговори старац“. „Али ја сам својим очима гледао саблазан“ одговори брат. На то старац погледа у земљу, спази малу гранчицу, узе је и у упита брата: „Шта је ово“? „Гранчица“ одговори брат. Старац погледа у та ван, показа прстом греду, па упита: „А ово“? „Греда“ одговори брат. „Е, стави сада на срце своје да су греси твоји слични и велики као ова греда, а греси брата твога као ова гранчица“.
Многи говоре о савршенству, али у самој ствари мало је оних који га достижу.
Отац Пимен говораше: „Онога човека који се каје и моли за своје грехе претпостављам човеку који истина не греши, али се не каје и не моли. Јер први правично о себи мисли признајући себе за грешника а други лажно о себи суди, да је праведник.
Каква је корист зидати куће за друге а своју рушити. (Каква је корист учити и исправљати друге а себе не. “ Јер каква је корист човеку, ако сав свет придобије, а себи и души својој науди“).
Један брат рече оцу Пимену: „Учинио сам велики грех па сам се решио да се за њега кајем за три године“. – „Много је“, рече му Пимен. „Онда у току једне године?“ упита брат. „И то је много“ рече му старац. Брат рече: „Оци установише за покајање 40 дана“. „И то је много“. Ја сам уверен да ако се онај који је сагрешио од свега срца покаје и не буде више падао у исти грех, да ће му Бог примити покајање после три дана.
Отац Исаија упита старца Пимена, о блудним, страсним мислима (како се оне одгоне или уништавају). Пимен му одговори: „Ако ко нахвата змија и скорпија па их смести у суд и добро затвори, оне ће у току једне године све поцркати. Тако исто и зле мисли које произилазе од ђавола, уништавају се трпљењем и непоклањањем пажње на њих.
Отац Јосиф упита га: како треба постити, Пимен одговори: „Ја мислим да треба јести сва“
ког дана но не са:вим да се буде сит“. Добро, али ти док беше млад јео си другог дана ?“ Да, одговори старац, јео сам један пут у три дана, па и у четири дана, а бивало је да сам у току целе седмице само једанпут јео. Али искусни старци нађоше да је паметније јести сваког дана али не баш да човек буде потпуно сит. Тиме су они показали царски пут, златну средину, те сваки који овим путем путује не може лако скренути.
Други брат упита: „Оче, ако човек падне у какав грех, да ли ће му Бог опростити оно сагрешење, ако се он врати добром животу“. Старац одговори: „Бог је тако и заповедио људима да чине, а у толико више сам ће он тако поступити. Он је заповедио да се прашта седамдесет пута по седам – што значи свагда.
Човек је онај који је самога себе познао и познаје.
Човек који друге учи а не врши делом то чему друге учи, сличан је извору, који друге поји и мије – чисти, а сам себе не може да очисти, него остаје са свом нечистотом и прљавштином која је у њега запала.
Понеки човек изгледа ћутљив, али му срце осуђује друге. Трудови таквог човека су узалудни. Други опет од јутра до вечера говори, а у самој ствари ћути, јер говори само оно што је за душу корисно.
Тројица су међу собом потпуно равни: када ко правилно проводи дане у ћутању; кад је ко болестан и Богу благодари и када је ко потпуно искрено послушан старијем.
 
Злобу злоба не унижава. Ако ти ко чини
зло ти њему чини добро да би добрим зло победио.
Није оно слуга (монах) Божји, који ропће; ни онај који враћа зло злим и који се љути.
Неки брат рече оцу Пимену: „Мене много муче рђаве мисли и ја страдам од њих“. Старац га изведе пред ћелију на ваздух и рече му: „Рашири пешеве (крајеве) твоје хаљине и задржи ветрове“. – „Ја то не могу“ – „Онда ни рђавим мислима не можеш на пут стати“ рече старац. Оне долазе али и пролазе, ако их човек не задржава.
Једном приликом поновио је св. Пимен ове Јеванђелске речи: „Од ове љубави нико веће нема да ко и душу своју положи за ближње своје“, (Јован 15-13) па је додао, ако ко чује реч која га вређа па и ако има могућности да равном мером одмери а то не учини ; или ако га ко обмане а он отрпи и не врати „мило за драго“ нити му се свети, тај и такав полаже душу своју за ближње своје“.
Употребљавај све силе своје и сва средства да никоме не чиниш зло и да имаш чисто срце према свим људима.
Ако будеш трпљив наћи ћеш мира свуда ма где живео.
Ма у какав тежак положај дошао победићеш га ћутањем – стрпљењем.
Трезвеност, умна молитва (Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме) и расуђивање три су душина делања
Једанпут Пајсије, млађи брат Пименов, посвађа се са једним од посетиоца својих и потуче се с њим тако да су се већ били окрвавили. Пимен је седео у близини и ништа им није рекао. У то време попе се код њих Анув најстарији од браће по годинама, и видећи шта се десило обрати се Пимену с прекором: за што се он није позабавио да помири ове што су се посвађали. Пимен одговори: „Они су браћа. Помириће се“. Кад Анув понови прекор Пимен одговори: „Ја сам осећао у срцу као да и нисам овде био“.
Брат упита оца Пимена за поуку: „Докле котао ври од ватре која под њим гори, рече старац, не сме да му приђе ни мува ни који други гмизавац. Кад се котао охлади у њега слободно улазе сви гадови. Исто тако је и са човеком. Док он живи у духовном подвигу дотле враг не налази могућности да га победи.
Св. Пимен, Анув и остала њихова браћа услед навале неког варвавског племена морадоше побећи у друго место и настанити се у неком пустом незнабожачком храму, да би одатле могли наћи стално место где би живели. При том Анув рече Пимену и осталој браћи: „Учини ми милост ти и браћа и испуните моју молбу. Ове недеље дана да живимо сваки одељено у ћутању и да не говоримо један с другим. Пимен одговори: „Учинићемо како кажеш“. У тој незнабожачкој цркви био је један камен кип. Анув устајући сваког дана рано ударао је камењем главу овога кипа а у вече долазио је код њега и тражио опроштај. Тако је чинио кроз целу недељу. У суботу браћа се скупише и тада рече Пимен Ануву: „Ја сам видео да си ти целе ове недеље гађао камењем у главу овај кип а после тога поклањао си му се и тражио од њега опроштај.
Они који верују у Христа не треба да се клањају идолима“. Анув одговори: „Ја сам ово учинио и за вас. Када сам, као што сте видели, ударао камењем ову статуу (кип) у главу, да ли је она говорила што год? Пимен одговори: „Не“. „А када сам је молио за опроштај, да ли се она наљутила? да ли је да рекла: не опраштам“? „Не“ говори Пимен. На то рече Анув: „Тако и нас седам браће ако желимо да проводимо живот заједно, морамо бити слични овој статуи (кипу) која се од невоља нанетих јој не љути, а пред смирењем које сам показао пред њом, не горди се и не надима се. Ако ви не ће те тако да поступите, ево, четворо врата ове цркве: нека сваки иде куда хоће и нека бира место где ће живети како хоће“. Браћа падоше лицем пред њега, дадоше обећање да ће живети по његовом савету и живљаху заједно са великим смирењем и трпљењем много година. Ноћу су спавали свега четири сата; четири сата проводили су у певању псалама и молитви; четири сата у ручном раду. Дању наизменично бавили су се молитвом и ручним радом до шестога сата; до деветога сата бавили су се читањем, а после тога припремали су себи храну, скупљајући неке пољске траве.
Брат упита оца Пимена: шта да чини са гресима својим. Старац одговори: „Они, који желе да се избаве од грехова својих избавиће се од њих плачем, а који желе да наново не упадају у грехе спречиће ТЈ плачем. То је пут покајања, који нам је предало Св“. Писмо и оци.
Једанпут отац Пимен ишао је са Анувом по околини града Диолка. Видевши тамо жену која је се била у прса и горко плакала. над гробом, они се задржаше неко време да је слушају. Потом кад мало поодмакоше сретоше једног путника и упиташе га шта се десило са том женом, те тако горко плаче. Онај одговори: да су јој умрли муж, син и брат. Тада отац Пимен рече Ануву: „Говорим ти ја: ако човек не умртви све телесне жеље своје и узме таквога плача не може бити исправан духовни човек“.
Кад се Давид борио са лавом ухватио га је за гркљан (грло). И ми ако задржимо грло и трбух победићемо с Богом невидљивог лава.
Свето Писмо каже: „Говори оно што су виделе очи твоје“. А ја, вели св. Пимен, кажем вам, не верујте ако и рукама својим опипате па ни о томе не сведочите. У потврду овога он наведе овај случај. Неки човек био је исто тако преварен. Он је видео ближњег свога да греши са женом. Дуго време борио се са помислима Најпосле, савладавши се дође код њих, удари их ногом и рече: престаните. Тек тада виде да су то била два пшенична снопа који су један на другом лежали.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *