НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
Још нешто из живота св. Антонија
 
Једанпут два ђавола решише се да у облику људи грешника питају преподобног Антонија о томе, да он пита Бога, може ли ђаво бити спасен? Преподобни Антоније моливши се Господу, доби по анђелу Божијем овакав одговор: „Нека ђаво, обрнут истоку, стоји три године на једном месту и са смирењем нека јутром и вечером говори по 100 пута: Боже помилуј ме – моју прастару злобу, Боже спаси ме – моју помрачену лепоту и помилуј моју мрзост опушћења. Али ђаволи се не сложише да се овако покају. Из овога очигледно је, да је од стране Божије могуће помиловање ђавола, али са стране ђавола оно је немогуће, јер је противно његовој злоби и гордости.
Другом приликом неколико браће дођоше у манастир ону Антонију да се посаветују с њим о привиђењима која им се јављају и да га питају, да ли су привиђења ђаволска с десне или с леве стране. Полазећи на пут они поведоше и једнога магарца који уз пут црче. Кад су дошли св. Антонију, пре него што су га питали, он их упита: од чега је њихов магарац цркао на путу? Они га упиташе откуда он то зна, а старац одговори: казали су ми ђаволи. Они му рекоше да су баш због тога и дошли да се с њим посаветују о виђењима која су некада тачна а некад лажна. Тада их св. Антоније упути да се добро пазе од искушена.
Неки брат беше лажно окривљен да је учинио прељубу. Због тога он остави свој а дође у манастир св. Антонија. За њим дођоше његова манастирска браћа да би га утешили и повратили натраг, но дошавши они га још више кривљаху: ти си учинио то и то. Он је тврдио да је невин. Деси се у њиховој препирци отац Пафнутије. Кад он то виде исприча ово: Видео сам на обали морској човека коме су ноге биле везане за топ, неки приђоше да би му помогли и натоварише му топ на леђа. Чувши ово св. Антоније узвикну: „Ево човека који може излечити и спасти душу“. Тужиоци се постидеше, замолише брата за опроштај, и вратише се у свој манастир. Један ловац дивљих зверова дође да лови у гори, оца Антонија. Видевши да Антоније забавља браћу он се саблазни тиме. Старац желећи да га умири и да му покаже да је по некад потребно давати браћи по неко попуштање (забаву) рече му: „Стави стрелу своју у лук и затегни га. Ловац учини тако. Старац му рече: „Затегни још“. Ловац затеже лук још. Старац му опет рече: „Затегни лук још више“. Ловац одговори: „Ако затегнем лук више него што треба преломиће се“. На то му св. Антоније рече: „Тако бива и у делу Божјем. Ако прекомерно будеш напрезао моћи браће, они ће убрзо отпасти од Бога. Потребно је давати им по кадкад и попуштања“. Чувши ОВО ловац увиде да је тако и оде с духовном коришћу.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *