НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Велики пост » ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА – (КЊИГА О ПОСТУ) ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА – (КЊИГА О ПОСТУ) ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

 

ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

 

 
СЕДМИЧНИ ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ
 
у среду и петак
Пост, устаљен у Православној Цркви средом, установљен је у спомен предавања Господа нашег Исуса Христа на страдање и смрт, а петком у спомен на само страдање и смрт Његову.[1] Тај седмични пост установљен је у првим вековима хришћанства, за време Апостола, и регулисан је 69. правилом Апостола. Осим тога, о његовој установи сведоче и писци Цркве II, III и IV века, као: Игнатије Богоносац,[2] Климент Александријски,[3] Тертулијан,[4] Ориген,[5] св. Епифаније Кипарски,[6] и други.
Стари хришћани су среду и петак називали данима стајања, (dies stationum). Овако су први хришћани називали пост сједињен са молитвом, из разлога што је хришћанин дужан да на свој овоземаљски живот гледа као на стражу Господњу, а на себе као на војника Христовог, који је призван постојано да води духовну борбу, не против крви и тела, него са началима и властима и господарима таме овог века, духовима злобе под небом, и после победе над њима да приме вечни венац блаженог живота (Еф 6:11-17; П Тим 2:3).[7] „Наши постови – каже бл. Амвросије Милански – представљају за нас логоре који нас штите од насртаја ђаволових и називају се стајањима, због тога што ми, стојећи и боравећи у њима, одагнавамо злокобне непријатеље. Уствари, постови хришћанима служе као логори изван чијих граница ако се ко нађе запада у робство духовног фараона или гине у греховној пустињи“.[8]
186 Свети Епифаније Кипарски, говорећи о посту древних хришћана средом и петком, каже: „У Цркви бивају сабрања која Апстоли утврдише, средом и петком и у дан васкрсни. Средом и петком се пости до IX часа пошто је у среду Господ предан, а у петак распет. Апостоли су заповедали да се у ове дане пости ради испуњења речи Исуса Христа: када се узме од њих Жених, тада ће и они постити (Лк 5:35). Пост нам је заповеђен не само због тога да бисмо њиме узблагодарили Пострадавшем за нас, него да бисмо исповедили страдања која је ради нашег спасења претрпео Господ, а уједно да пост послужи као умилостивљавање Бога кога ожалостисмо својим гресима“.[9] Лав Велики, еп. римски пише: „Љубљени, да бисте се очистили од сваке нечистоте греха изнуравањем тела и делима милосрђа, постите средом и петком, а суботе проводите у бдењу код моштију св. Петра молитвама којег ће милосрдни Господ, по мом уверењу, милостиво примити ваш пост и обећања, заузимањем Господа нашег Исуса Христа“.[10]Кијевски митрополит Петар Могила, каже: „Црква, побуђујући нас својим химнама свештеним, средом и петком, на размишљање о милости дарованој нам Исусом Христом кроз Крст, установила је ове дане тога ради да бисмо ми њиховим посредством постали пријемчиви за духовно размишљање, а самим тим и благодарнији Искупитељу, не само духом, него и телом, које смо смирили уздржавањем од укусног и примамљивог мрса и остале хране, те тако испољеним осећањима благодарности и страхопоштовања ма и мало учествовали у страдањима Спаситеља нашег. Бог и од Израиљаца није потраживао само духовни спомен на чудесно избављење њихово из сужањства већ и видљиви, да би посредством опипљивих знакова као нпр. кроз одлагање свега квасног и употребом опреснока помешаних са горким травама, смирили тело и тако пројавили своју благодарност“.[11] Дакле, пост средом и петком установила је Црква због свог великог саучествовања у догађајима страдања и смрти Господа. Празнујући сваке недеље његово васкрсење, Црква је установила да се сваке седмице оживљавају и велики догађаји страдања и смрти Господње која је предходила његовом васкрсу из мртвих.
Пост среде и петка једнако је важан у Православној Цркви као и остали њезини постови. Она нам строго налаже да чувамо овај пост и осуђује оне који га произвољно нарушавају. На основу 69. правила Апостола, „ако који Епископ или Презвитер или Ђакон или Ипођакон или чтец или појац не посте свету Четрдесетницу пред Пасхом, или у среду или у петак, осим услед телесне немоћи: да буде изопштен. Ако, пак, мирјанин: да буде одлучен“. Мада се у овом апостолском правилу пост среде и петка наводи у контексту поста Четрдесетнице, ипак је пост у овим двама данима блажи од Великог поста. Јер, током Великог поста прописано је сухоједеније, осим некојих дана, док пост средом и петком, иако је и у Четрдесетници предвиђено узимање хране једном дневно до вечери, ипак не заповеда сухоједеније него је дозвољена кувана храна на уљу или нешто слично, а у некојим случајевима средом и петком разрешена је и риба.[12] Овако су пост среде и петка чували и први хришћани.[13]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. 15. правило св. Петра архиеп. александријског, у књ. правила Цркве.
  2. У поспаници Филипљанима.
  3. Стромата VII.
  4. О посту.
  5. Беседа X на књигу Левитску.
  6. У изложењу Католичанске вере, ХХП.
  7. Тертулијан, о молитви Господњој, XIV.
  8. Sermo XXV.
  9. У изложењу Католичанске вере ХХII.
  10. Sermo IV. De jejunio Pentecostes.
  11. У беседи о Крсту, штампаној у „Васкрсном Читању“ 18 недеље по Педесетници, број 26, 1837. године.
  12. Црквени Устав, гл. 33, о разрешењу целе године.
  13. Тертулијан, о посту. У изложењу Католичанске вере, XXII, код Епифанија.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *