НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Велики пост » ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА – (КЊИГА О ПОСТУ) ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА – (КЊИГА О ПОСТУ) ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

 

ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

 

 
ДАНИ ПОСТА
Разлог казивања о посту после непокретних празника и различитост тих дана од празничних
 
Говорећи о данима богослужења више у историјском поредку, сада ћемо у казивању нашем прећи од непокретних празника на дане поста, пошто је и само утемељавање ових дана углавном зависило од устанољавања дотичних празника пред којима је пост и постављен. Тако нпр. пост пред Рођењем Христовим установљен је ради тога празника; Богородичин – ради празника Уснућа Пресвете Богородице; Апостолски – ради дана св. Апостола; постови у дан Воздвижења животворног Крста, и у дан Усековања Главе Јована Претече – ради догађаја које Црква прославља у те дане. Утврђивање Великог поста и поста Среде и Петка, предсказани су још и пре, и независно, од својих празника (Лк 5:35), али нису постављени раније, већ управо ради празника којима и данас предходе.
Сходно побожности којом смо дужни да проводимо дане поста као ванредно време молитвености, тј. време које нам је даровано ради нарочитог благочашћа, самоиспитивања и достојне припреме за покајање и причешће, дани поста се приближавају самој категорији празника како то и сведочи реч Божија: постови ће за Јудин дом постати радост и весеље, и празници весели (ср. Зах 8:19). Али на основу доживљаја које постови остварују у срцима нашим, они се разликују од празничних дана. Код празника, Црква нас позива
на благодарносш Богу и Светитељима за сва добра која нам дарују, а у посту – на измирење са БОГОМ и саучествовање у животу, страдањима и смрти Спаситељевој и Светитеља; о празнику, подсећањем на добродетељ, Црква нас директно упућује на духовну радост и уздање; у постовима, пак, на скрушеност и сузе из којих касније произилази радост и весеље; на празнике – саобразно духовној радости, Црква благосиља најобилнију трпезу, а током поста прописује најоскуднију. „Пост је дело Божије, каже бл. Симеон Солунски, зато што Бог нема потребе у храни; (пост) представља начин живота и красоту Ангела који без хране живе; (он) је умртвљавање тела које, ако мазимо, (душом) постајемо мртви; пост је, напокон, средство којим се удаљавамо од страсти које се разбуктавају телесним насладама и преједањем.“[1] „Јела су за стомак и стомак за јела„, каже апостол Павле (I Кор 6:13).
 
 


 
 
НАПОМЕНА:

  1. Одговори на нека питања.

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *