НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Велики пост » ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА – (КЊИГА О ПОСТУ) ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА – (КЊИГА О ПОСТУ) ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

 

ДАНИ БОГОСЛУЖЕЊА (КЊИГА О ПОСТУ)
ПРАВОСЛАВНЕ САБОРНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

 

 
ПОСТ ПРЕД ПРАЗНИКОМ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ
 
Последњи вишедневни пост Православне Цркве бива пред празником Рождества Христовог, од 15. новембра до 25. децембра. У црквеном уставу се назива, као и Велики пост – Четрдесетницом, пошто траје четрдесет дана. Назива се још и Филиповим, по дану св. ап. Филипа који се празнује 14. новембра, а после кога наступа пост. Божићни пост јесте зимски и служи нам да њиме осветимо завршни период године тајанственим обнављањем духовног јединства са Богом и припремимо се за Рождество Христово.[1]
Установа Божићног поста, слично осталим вишедневним постовима, датира још из древних хришћанских времена. Већ од IV века налазимо јасна указања на Божићни пост. У том веку о њему говоре св. Амвросије Милански, Филастрије,[2] и бл. Августин. У V веку, сведочећи о Божићном посту као већ древном у то време,[3] Лав Велики каже: „Сама пракса уздржавања запечаћена је четирима временима да бисмо током године ми познали како нам је потребно непрестано очишћење и да се у животу свагда морамо старати и трудити на искорењивању греха, постом и милостињом, јер, прљавштином тела и нечистотом наших прохтева, умножава се грех“.[4] По речима Лава Великог, Божићни пост јесте наша жртва Богу за сабране плодове. „Како је Господ нас обскрбио плодовима земље, каже Светитељ, тако смо и ми дужни, то ком овог поста, да снисходимо убогима“.[5] По речима св. Симеона Солунског, „пост божићне Четрдесетнице изображава Мојсијев пост, јер је овај, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, на каменим плочама примио написане Божије речи. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, записану не на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовом божанском телу“.[6]
У првим вековима Божићни пост није код свих хришћана имао исто време трајања. Неки су постили седам дана, неки и више.[7] Да би се провела једнообразност међу хришћанима, на Сабору, држаном у време патр. Луке и императора Мануила 1166. године, наложено је да сви хришћани пост пред Рождеством Христовим држе четрдесет дана. Валсамон, патр. антиохијски, тумачећи поставке Сабора којима је назначено да се пост пред празником Рождества Христовог држи четрдесет дана, каже: „Како су неки сумњали зашто нигде није назначен број дана Богородичног и Божићног поста, сам свјатјејшиј Патријарх је казао да, пошто о броју дана ових постова није указано правилом, дужни смо да следујемо неписаном црквеном предању и да постимо од првог дана августа и од петнаестог дана новембра.[8]
Богослужење током Божићне Четрдесетнице у неким местима се састојало, као и у Великом посту, у служењу часова и читању молитве св. Јефрема Сирина и поклонима у некоје дане до 20. децембра.[9]
Правила уздржавања, прописана Црквом током Божићног поста, по својој строгости истоветна су Апостолском посту. Понедељком, средом и петком током поста, Уставом се забрањује риба, вино и уље, а дозвољава се сухоједеније, после вечерња; у остале дане забрањује се једино риба на коју се разрешава суботом, у васкрсне дане, и у велике празнике, нпр. празник Ваведења у храм Пресвете Богородице, затим о храмовним славама и у дане великих светих као: 16, 25. и 30. новембра, 4, 5, 6, 9, 17, и 20. децембра, под условом да се ови датуми десе уторком и четвртком. Уколико падну у понедељак, среду или петак, разрешење се односи само на вино и уље. Од 20. децембра до 25, односно, од дана предпразништва Рождества Христовог, „ако се деси и субота или недеља, не разрешава се на рибу“.[10]
158 Последњи дан Божићног поста обично се назива Бадње вече, односно, сочелњиком или сочевњиком, од сочива, које Устав прописује да се служи на трпези тога дана.[11] Сочиво (siccus, јеврејски: кали, калуј) јесте то исто што и кољиво, тј. оскудна храна (Руф. 2:14; I Цар 17:17). Буквално казано, сочиво значи суво јело, храна од сушених зрневаља пшенице, граха, сочива, јечма; оно се једе потопљено у води – или са медом, или просто, без ичега;[12] оно се још назива и кутијом.[13] Једење сочива у навечерја Рождества Христовог вероватно да потиче од подражавања посту Даниловом и тројице младића које помињемо пред Христовим Рождеством, а који су се хранили семењем земаљским, како се не би обешчастили трпезом безбожничком (Дан 1:12) – и сагласно речима Евангелија које читамо у навечерје празника: „Царство небеско је слично зрну горушичином које узме човек и посије на њиви својој“ (Мт 13:31-36). Православни хришћани сачуваше побожни обичај да ништа не једу до изласка звезде на Истоку која је благовестила о рођењу Исуса Христа – заповедајући уствари и нама да Божићни пост треба држати до самог празника Рождества Христовог. По мишљењу неких, Бадњи дан је у почетку био установљен ради крштавања оглашених и ради самог припремања верујућих за празник.[14]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Ambros, sermo XIV de natali Domini. Bibliothec. Maxim. Tom V, str. 723.
  2. Ер181. ССХХХVI
  3. Зегто XIV.
  4. Sermo ХСII.
  5. Sermo XIX.
  6. Одговори на нека питања.
  7. Новаја Скрижаљ о св. Четрдесетници, пар. 10. Разматрање о постовима у Православној Цркви, 1794.
  8. Новаја Скрижаљ о св. Четдесетници, пар. 10. Beverg.Pandect. tom 2 scholia ad responsiones Patriarch Nikolai
  9. Црквени Устав 15. новембар и 20. децембар.
  10. Тамо, 12 дан новембра.
  11. Исто, 25. децембар.
  12. О кољиву погледај напред, књига 1. У указима из 1590. године о трпезама манастира Сергијевог и Тихвинског на Бадње вече, несумњиво се мисли на сочиво када се каже: „за обед само истрвена каша у соку“. У допуни истор. актама 1846. г., том I.
  13. Црквени Устав пред 25. децембром.
  14. Разматрање о постовима у Источној Цркви.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *