NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Veliki post » DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

DANI BOGOSLUŽENJA – (KNJIGA O POSTU) PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

DANI BOGOSLUŽENJA (KNJIGA O POSTU)
PRAVOSLAVNE SABORNE ISTOČNE CRKVE

 

 
POST PRED PRAZNIKOM ROŽDESTVA HRISTOVOG
 
Poslednji višednevni post Pravoslavne Crkve biva pred praznikom Roždestva Hristovog, od 15. novembra do 25. decembra. U crkvenom ustavu se naziva, kao i Veliki post – Četrdesetnicom, pošto traje četrdeset dana. Naziva se još i Filipovim, po danu sv. ap. Filipa koji se praznuje 14. novembra, a posle koga nastupa post. Božićni post jeste zimski i služi nam da njime osvetimo završni period godine tajanstvenim obnavljanjem duhovnog jedinstva sa Bogom i pripremimo se za Roždestvo Hristovo.[1]
Ustanova Božićnog posta, slično ostalim višednevnim postovima, datira još iz drevnih hrišćanskih vremena. Već od IV veka nalazimo jasna ukazanja na Božićni post. U tom veku o njemu govore sv. Amvrosije Milanski, Filastrije,[2] i bl. Avgustin. U V veku, svedočeći o Božićnom postu kao već drevnom u to vreme,[3] Lav Veliki kaže: „Sama praksa uzdržavanja zapečaćena je četirima vremenima da bismo tokom godine mi poznali kako nam je potrebno neprestano očišćenje i da se u životu svagda moramo starati i truditi na iskorenjivanju greha, postom i milostinjom, jer, prljavštinom tela i nečistotom naših prohteva, umnožava se greh“.[4] Po rečima Lava Velikog, Božićni post jeste naša žrtva Bogu za sabrane plodove. „Kako je Gospod nas obskrbio plodovima zemlje, kaže Svetitelj, tako smo i mi dužni, to kom ovog posta, da snishodimo ubogima“.[5] Po rečima sv. Simeona Solunskog, „post božićne Četrdesetnice izobražava Mojsijev post, jer je ovaj, posteći četrdeset dana i četrdeset noći, na kamenim pločama primio napisane Božije reči. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, zapisanu ne na kamenu, već ovaploćenu i rođenu, i prisajedinjujemo se njegovom božanskom telu“.[6]
U prvim vekovima Božićni post nije kod svih hrišćana imao isto vreme trajanja. Neki su postili sedam dana, neki i više.[7] Da bi se provela jednoobraznost među hrišćanima, na Saboru, držanom u vreme patr. Luke i imperatora Manuila 1166. godine, naloženo je da svi hrišćani post pred Roždestvom Hristovim drže četrdeset dana. Valsamon, patr. antiohijski, tumačeći postavke Sabora kojima je naznačeno da se post pred praznikom Roždestva Hristovog drži četrdeset dana, kaže: „Kako su neki sumnjali zašto nigde nije naznačen broj dana Bogorodičnog i Božićnog posta, sam svjatjejšij Patrijarh je kazao da, pošto o broju dana ovih postova nije ukazano pravilom, dužni smo da sledujemo nepisanom crkvenom predanju i da postimo od prvog dana avgusta i od petnaestog dana novembra.[8]
Bogosluženje tokom Božićne Četrdesetnice u nekim mestima se sastojalo, kao i u Velikom postu, u služenju časova i čitanju molitve sv. Jefrema Sirina i poklonima u nekoje dane do 20. decembra.[9]
Pravila uzdržavanja, propisana Crkvom tokom Božićnog posta, po svojoj strogosti istovetna su Apostolskom postu. Ponedeljkom, sredom i petkom tokom posta, Ustavom se zabranjuje riba, vino i ulje, a dozvoljava se suhojedenije, posle večernja; u ostale dane zabranjuje se jedino riba na koju se razrešava subotom, u vaskrsne dane, i u velike praznike, npr. praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice, zatim o hramovnim slavama i u dane velikih svetih kao: 16, 25. i 30. novembra, 4, 5, 6, 9, 17, i 20. decembra, pod uslovom da se ovi datumi dese utorkom i četvrtkom. Ukoliko padnu u ponedeljak, sredu ili petak, razrešenje se odnosi samo na vino i ulje. Od 20. decembra do 25, odnosno, od dana predprazništva Roždestva Hristovog, „ako se desi i subota ili nedelja, ne razrešava se na ribu“.[10]
158 Poslednji dan Božićnog posta obično se naziva Badnje veče, odnosno, sočelnjikom ili sočevnjikom, od sočiva, koje Ustav propisuje da se služi na trpezi toga dana.[11] Sočivo (siccus, jevrejski: kali, kaluj) jeste to isto što i koljivo, tj. oskudna hrana (Ruf. 2:14; I Car 17:17). Bukvalno kazano, sočivo znači suvo jelo, hrana od sušenih zrnevalja pšenice, graha, sočiva, ječma; ono se jede potopljeno u vodi – ili sa medom, ili prosto, bez ičega;[12] ono se još naziva i kutijom.[13] Jedenje sočiva u navečerja Roždestva Hristovog verovatno da potiče od podražavanja postu Danilovom i trojice mladića koje pominjemo pred Hristovim Roždestvom, a koji su se hranili semenjem zemaljskim, kako se ne bi obeščastili trpezom bezbožničkom (Dan 1:12) – i saglasno rečima Evangelija koje čitamo u navečerje praznika: „Carstvo nebesko je slično zrnu gorušičinom koje uzme čovek i posije na njivi svojoj“ (Mt 13:31-36). Pravoslavni hrišćani sačuvaše pobožni običaj da ništa ne jedu do izlaska zvezde na Istoku koja je blagovestila o rođenju Isusa Hrista – zapovedajući ustvari i nama da Božićni post treba držati do samog praznika Roždestva Hristovog. Po mišljenju nekih, Badnji dan je u početku bio ustanovljen radi krštavanja oglašenih i radi samog pripremanja verujućih za praznik.[14]
 


 
NAPOMENA:

  1. Ambros, sermo XIV de natali Domini. Bibliothec. Maxim. Tom V, str. 723.
  2. Er181. SSHHHVI
  3. Zegto XIV.
  4. Sermo HSII.
  5. Sermo XIX.
  6. Odgovori na neka pitanja.
  7. Novaja Skrižalj o sv. Četrdesetnici, par. 10. Razmatranje o postovima u Pravoslavnoj Crkvi, 1794.
  8. Novaja Skrižalj o sv. Četdesetnici, par. 10. Beverg.Pandect. tom 2 scholia ad responsiones Patriarch Nikolai
  9. Crkveni Ustav 15. novembar i 20. decembar.
  10. Tamo, 12 dan novembra.
  11. Isto, 25. decembar.
  12. O koljivu pogledaj napred, knjiga 1. U ukazima iz 1590. godine o trpezama manastira Sergijevog i Tihvinskog na Badnje veče, nesumnjivo se misli na sočivo kada se kaže: „za obed samo istrvena kaša u soku“. U dopuni istor. aktama 1846. g., tom I.
  13. Crkveni Ustav pred 25. decembrom.
  14. Razmatranje o postovima u Istočnoj Crkvi.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *