NASLOVNA » Opšte » Osnove pravoslavnog bogosluženja

Osnove pravoslavnog bogosluženja

Svešteni predmeti

 

Svešteni predmeti koji od najstarijih vremena uživaju veliko poštovanje su: a) krst i svete ikone, b) sveštene odežde, v) svešteni sasudi, i g) bogoslužbene knjige.

 

a) Krst i svete ikone

 

Krst, koji je poslužio kao oruđe našeg spasenja, posle smrti i vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista Koji je na njemu bio raspet, postao je predmet naročitog poštovanja kod hrišćana. Izobraženja krsta su od prvih vremena u upotrebi kod hrišćana. Njime su oni ukrašavali svoje domove, mesta za molitvene skupove, sveštene sasude, zidove… Celivali su ga i klanjali mu se, palili pred njim sveće i tamjan. Krstom su se osenjivali prilikom ulazaka, izlazaka, pre i posle jela, pred počinak i ujutro, pred početak svakog dobrog dela.

Po obliku nisu svi krstovi bili isti, ali su uživali jednako poštovanje. U starini se nailazi i na trokrake krstove, slične slovu T, ali je krst ipak najčešće četvorokraki, sastavljen od dve linije koje su ukrštene, u kosom položaju, poput slova X (tzv. andrejevski krst, po Svetom apostolu Andreju Prvozvanom koji je na takav krst bio razapet), ili pod pravim uglom: †. Ponekad je krst predstavljan u vidu kotve, koja je simvol nade grešnih ljudi (Jevr. 6, 19).

Od četvrtog veka, kada je imperator Konstantin silom krsta pobedio neprijatelje, krst je postao zaštitni znak hrišćanstva. Postoji i osmokraka predstava krsta (tzv. ruski krst), kod koje su na krstu predstavljeni daščica sa natpisom Isus Nazarećanin Car Judejski, i daščica na koju su bile oslonjene noge Hristove. Odavno je u upotrebi i krst na kome je prikazan i Sam raspeti Hristos.

Svete ikone bogoslovlje u bojama. Jedna od glavnih osobenosti pravoslavnog hrama, koja odmah upada u oči neupućenim posetiocima, jeste prisustvo velikog broja ikona. Neke od njih su raspoređene na ikonostasu, dok su ostale smeštene u hramu, svuda gde je to moguće. Zidovi i svodovi prekriveni su freskama. Pravoslavni se pred ikonama klanjaju, celivaju ih, pale pred njima sveće i kandila; sveštenik ih kadi. Na litijama, ikone se svečano nose u rukama. Videći ikone na svakom iole značajnijem mestu, posetilac će postaviti prirodno pitanje: Šta one predstavljaju? Koje je značenje ikona? Nije li to svojevrsno idolopoklonstvo zabranjeno još u Starom Zavetu?

Ikone su na molitvi upotrebljavane od prvih vekova hrišćanstva. Svešteno predanje svedoči o postojanju Spasiteljeve ikone još za vreme Njegovog života na zemlji (Nerukotvoreni obraz), kao i o ikoni Presvete Bogorodice, naslikanoj odmah po smrti i vaskrsenju njenog Božanskog Sina. Svešteno predanje potvrđuje da je pravoslavna crkva od početka imala jasno i nepromenljivo shvatanje naročitog značaja ikona, pošto ono proizilazi iz učenja o ovaploćenju Drugog Lica Svete Trojice – Gospoda našeg Isusa Hrista. Upotreba ikona koreni se u samoj suštini hrišćanstva, jer poslednje otkrivenje koje nam je predao Bogočovek, nije samo otkrivenje Reči Božije, nego isto tako i Lika Božijeg, kako saopštava Sveti jevanđelist Jovan: I Logos postade telo i nastani se među nama (Jn. 1, 14). Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, On Ga objavi (Jn. 1, 18) – veli on dalje. To znači, da nam je Isus Hristos pokazao Lik, ili ikonu Boga. Pošto je On (Sin) sjaj slave i obličje bića Njegovog (Očevog), kao ovaploćena Reč Božija projavio je – kroz Svoju Božansku prirodu – Lik Oca. Kad apostol Filip pita Isusa: Gospode, pokaži nam Oca, On mu odgovara: Toliko sam vremena sa vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je video Mene, video je Oca (Jn. 14, 8-9). Tako, budući da Sin uvek prebiva „u krilu Očevom“, On i posle ovaploćenja ostaje jednosuštan Ocu, zato što je, po Svojoj Božanskoj prirodi, Lik Očev i ravan Njemu po časti.

Mi celivamo ikonu Presvete Bogorodice stoga što je Ona postala Majka Sina Božijeg, a takođe i ikone Svetih, jer su bili verni Bogu, borili se protiv greha podražavajući Hrista, išli Njegovim stopama i prolivali krv svoju Njega radi. Svetitelji se poštuju kao ljudi koje je sam Bog proslavio, koji su uz Božiju pomoć postali strašni za neprijatelje ljudskog roda, a dobrotvori za one koji se sa verom podvizavaju. Poštujemo ih ne kao bogove ili kao dobrotvore same od sebe; možemo reći da su oni bili sluge Božije kojima je, kao odgovor na njihovu veliku ljubav prema Njemu, bila data smelost duha. Mi sazercavamo predstave njihovih podviga i stradanja, da bismo se uz njihovu pomoć i sami osvetili, i dobili podsticaj da ih revnosnije sledimo. Ikone Svetih su mesto susreta članova Crkve koja prebiva na zemlji, sa Svetiteljima koji žive na nebesima i već su pribrojani Nebeskoj Crkvi. Svetitelji na ikonama nisu nekakvi likovi iz daleke prošlosti, već naši sadašnji lični prijatelji. Budući mesto susreta neba i zemlje, ikone Hrista, Majke Božije, anđela i Svetitelja stalno podsećaju verne na nevidljivo prisustvo cele nebeske punoće u Crkvi – one vidljivo izražavaju realnost neba na zemlji.

 

 

b) O sveštenim odeždama sveštenoslužitelja

 

Prilikom savršavanja bogosluženja arhijerej, sveštenik, đakon i čtec imaju na sebi naročite sveštene odežde, prvenstveno svetlih, blistavih boja.

Odeždu čteca predstavlja stihar. To je ravna, dugačka haljina sa širokim rukavima, koja pokriva čitavo telo, najčešće bela. Kod sveštenika i arhijereja, pošto se nosi ispod rize, stihar se naziva podrasnik (podriznik).

 

Odeždu ipođakona i đakona osim pomenutog stihara čini još i:

1) orar – duga široka traka koju đakoni, kao pomoćnici prilikom savršavanja Svetih Tajni ili krstoliko opasuju preko ramena, da bi bili komotniji i u znak poštovanja pred Svetim Tajnama, ili ga nose puštenog preko levog ramena. Orar je obeležje đakonske službe. Njime đakon daje znak narodu da je vreme za molitvu i pojcima da je vreme za pevanje.

2) narukvice se upotrebljavaju za slobodnije delovanje ruku prilikom bogosluženja. One podsećaju na to da su Hristu ruke bile vezane.

 

Odeždu sveštenika čini:

1) epitrahilj, koji ide oko vrata i spušta se do ispod kolena. Epitrahilj je zapravo isto što i orar, samo što je nadvoje složen i što ga sveštenik nosi napred. To označava da sveštenik ima viši čin i dvostruko teže i složenije obaveze od onih koje ima đakon. Epitrahilj, koji se uskom površinom spušta od glave do nogu, izobražava struju blagodati Duha Svetoga koja silazi na glavu sveštenika kroz arhijerejsko rukopoloženje. Sveštenik bez epitrahilja, kao i đakon bez orara ne savršava ni jednu službu. Samo sa epitrahiljem, a bez felona, sveštenik obično savršava u hramu malo večernje, povečerje, polunoćnicu i časove (ako se na njima ne čita Jevanđelje), a po kućama razna molitvoslovlja npr. za slavu, ili prilikom davanja imena novorođenom detetu i sl.

2) pojas;

3) nadbedrenik i palica – izdužene tkanine koje se vešaju na bedra. Daju se po zaslugama i predstavljaju duhovni mač.

4) felon – dugačka i široka odežda bez rukava koja prekriva čitavo telo i ima otvor za glavu. Oblači se preko ostatka odežde. Sveštenik oblači felon kada služi svečana bogosluženja kao što je Liturgija. On podseća na onu odeždu u koju je Hristos bio obučen pred Pilatom.

5) podrasnik.

Osim toga sveštenicima se kao nagrada daje naprsni krst, tj. krst koji se nosi na grudima, preko odežde.

 

Odežda arhijereja sastoji se od sledećeg:

1) sakos – to je odežda nalik na stihar, samo što ima prišivene zvončiće. Zvončići arhijereja podsećaju na stalno propovedanje zakona Hristovog svojoj pastvi.

2) omofor – to je dugo i široko platno ukrašeno krstovima koje se arhijereju polaže na pleća, preko odežde, a krajevi mu se spuštaju spreda i pozadi. Omofor predstavlja zabludelu ovcu koju Spasitelj uzima na pleća i donosi je Bogu, tj. predstavlja palog čoveka koga Hristos spasava.

3) Panagija (na grčkom: „Presveta“), to je nevelika okrugla ikona Majke Božije, ponekad i Spasitelja, koju arhijerej stalno nosi na grudima radi postojanog sećanja na Boga.

4) krst na grudima arhijereja ili sveštenika, kao prvo, podseća na veru u Raspetog Hrista, a kao drugo podstiče na čvrsto i mirno podnošenje krstova i stradanja u životu.

5) mitra – to je svojevrsna kruna, kao simvol pobede nad neprijateljima, spasenja i visoke duhovne vlasti nad pastvom.

6) žezal ili palica – označava pastirsku vlast.

7) arhijerejska mantija je dugačka, široka gornja odežda koju arhijerej oblači prilikom ulaska u hram radi sveštenosluženja. Ona može da bude u raznim bojama, ali na njoj neizostavno moraju da budu dve ili tri horizontalne trake različite boje. Te trake predstavljaju obilje blagodati koja je predata episkopu i od njega se prenosi na druge hrišćane. Osim toga na grudima arhijerejske mantije nalaze se dve pločice koje se zovu „skrižalji“. One označavaju dva Zaveta – Stari i Novi – data od jednog Boga, te stoga arhijerej treba da se rukovodi njima u svome životu, radi spasenja sopstvene duše i na korist celokupne pastve. Iz Starog i Novog Zaveta kao iz nepresušnog izvora, episkop treba da crpi istine spasonosne za duše i da ovom svetlošću prosvećuje sve i svakoga.

Pod noge arhijereja se za vreme bogosluženja stavlja mali okrugli sag na kome je predstavljen orao, zbog čega se taj sag i zove orlec. Orao označava samog episkopa koji, u stalnoj brizi za svoju pastvu, poput dalekovidog orla treba da stremi ka nebu, i da istovremeno vidi potrebe svoje pastve.

 

 

v) O sveštenim sasudima

 

Pitanje: Koji svešteni sasudi postoje?

Odgovor: Na Božanskoj Liturgiji u oltaru se upotrebljavaju svešteni sasudi i drugi svešteni predmeti. To su:

1) diskos – okrugli ravan pladanj na koji se polaže agnec, tj. deo prosfore namenjen za osvećenje, za pretvaranje u istinsko Telo Hristovo; na diskos se takođe stavljaju čestice iz drugih prosfora. On predstavlja i jasle u koje je bio položen novorođeni Hristos, i Njegov grob, i Golgotu.

2) zvezdica – dva krstoliko sjedinjena luka koji se sa svoja četiri kraka polažu na diskos; zvezdica podseća na zvezdu koja je mudrace dovela do Hrista.

3) Sveta čaša za pričešćivanje, ili putir, predstavlja čašu sa Tajne večere.

4) koplje je neophodno za razdeljivanje agneca; ono podseća na koplje kojim su bila probodena prečista rebra Gospoda našeg Isusa Hrista.

5) kašičica za pričešćivanje mora da bude ili zlatna, ili srebrna, ili olovna, a nikako od bronze ili drveta.

6) sunđer, za brisanje diskosa i same Čaše; on je predstava onog sunđera koji je prinesen Isusu Hristu na Krstu.

7) pokrovi – dva mala pokrova, jedan za prekrivanje diskosa, a drugi za Čašu, i treći, zajednički za oba sasuda. Ovaj poslednji se naziva vozduh, jer se nalazi iznad zvezdice i kao da predstavlja vazdušno prostranstvo u kome se javila zvezda koja je mudrace dovela do Hrista. Tu je još i 8) posuda za vodu.

Osim pomenutih sasuda na arhijerejskoj Liturgiji se upotrebljavaju:

9) ripide – to su predstave heruvima kružnog oblika sa dugačkom drškom;

10) dikirija – poseban svećnjak sa dve sveće koje ukazuju na dve prirode u Isusu Hristu;

11) trikirija – svećnjak sa tri sveće koji podseća na Tri Lica u Bogu.

 

 

g) Bogoslužbene knjige

 

Za bogosluženje su neophodne sledeće crkvene knjige: 1) Jevanđelje, 2) Apostol, 3) Psaltir, 4) Služebnik, 5) Časoslov, 6) Oktoih, 7) Minej mesečni, 8) Minej opšti, 9) Triod Posni, 10) Triod Cvetni, 11) Trebnik, 12) Knjiga molebnih pesama, 13) Irmologij, 14) Tipik, 15) Kanonik.

Jevanđelje. Jevanđeljem se naziva sveštena knjiga koja sadrži povesti četvorice jevanđelista (Mateja, Marka, Luke i Jovana) i prilagođena je svakodnevnom čitanju na bogosluženjima. Jevanđelje se deli na začala, tj. odeljke određene za čitanje na bogosluženju, npr. na bdeniju, Liturgiji, molebanu i sl., tokom čitave godine.

Apostol. Apostolom se naziva knjiga koja sadrži Dela apostolska i Poslanice apostola, ali nema Otkrivenje. Ova knjiga, kao i Jevanđelje, osim glava i stihova ima i začala, namenjena čitanju za sve dane u nedelji, za praznike i Veliki post, kao i u drugim određenim prilikama.

Psaltir. Psaltir se upotrebljava na svim crkvenim bogosluženjima. Iz Psaltira se čitaju čas pojedini stihovi, čas sa naročitim ciljem izabrani čitavi psalmi, čas nekoliko psalama u nizu. Psaltir sadrži 150 psalama i za bogoslužbenu upotrebu podeljen je na 20 katizama (sjedalnih). Svaka katizma sadrži tri slave ili tri antifona, to jest tri dela koja se završavaju pesmom „Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu“.

Pravoslavni! Češće čitajte Psaltir! Na srpskom jeziku on je široko dostupan. Stari prevod Đure Daničića nalazi se u svakom srpskom izdanju Svetog Pisma. Postoji i novi prevod Episkopa Atanasija Jevtića u kome su psalmi pravilno numerisani i podeljeni u katizme. U Psaltiru ćete uvek naći ono što će odgovarati stanju vaše duše. Ako vašu savest opterećuju gresi, čitajte pokajne psalme: 6, 24, 37, 50 i 129. Ako se spremate za polazak u crkvu pročitajte psalme: 41 i 83. Da li ste tužni i nesrećni? Evo vam utešnih psalama: 2, 5, 12, 21, 25, 26, 27, 68, 87 i 142. Primili ste milost od Boga i radujete se? Blagodarite Bogu i slavite u duhu psalmopojca. Evo psalama za to: 9, 17, 45, 37 i drugi. Progone li vas nepravedno? Verujte da je Gospod Pomoćnik dobrom i ispravnom čoveku, i neka vam spokojstvo vrate psalmi: 22, 23 i 90.

Služebnik. U služebniku se nalaze nepromenljive molitve koje su sveštenoslužiteljima neophodne prilikom savršavanja večernja, jutrenja i Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Dvojeslova.

Časoslov. Časoslov sadrži poredak svih službi u toku dana osim Liturgije; on sadrži nepromenljiva molitvoslovlja koja su svakodnevno neophodna za čtečeve i pojce. Službe su u časoslovu raspoređene prema dnevnom redosledu bogosluženja: polunoćnica, jutrenje, časovi, večernje i povečerje. Časoslov sadrži još i činove i molitve za izvesna dnevna bogosluženja, kao i tropare, kondake, bogorodične, akatiste i pričasne.

Oktoih. Oktoih je grčka reč i znači „osmoglasnik“. Tako se zove crkveno-bogoslužbena knjiga koja sadrži promenljive delove nedeljnih i dnevnih službi u osam glasova tj. napeva. Oktoih sadrži dopune Časoslova i Služebnika za svaki dan. bogosluženje se iz Oktoiha dopunjuje stihirama, troparima, kondacima, kanonima i dr. Bogoslužbeni krug svih dana jedne sedmice poje se u jednom od osam glasova. Tokom osam nedelja promeni se svih osam glasova. Taj krug od osam sedmica naziva se „stolp“.

Minej mesečni. Minej mesečni je knjiga koja za svaki dan u mesecu sadrži molitve i pesme posvećene Svetitelju koji se toga dana praznuje, ili sadrži svečanu službu za Gospodnji odnosno Bogorodičin praznik koji pada u određeni dan u mesecu. Postoji dakle dvanaest knjiga Mineja za dvanaest meseci.

Minej opšti. Opšti minej je zamena i na izvestan način dopuna Mesečnih mineja. On sadrži praznični poredak u čast svakog čina ili cele grupe Svetih, npr. Svetitelja, proroka, apostola, mučenika. U njemu se nalaze opšte službe za praznike, pretprazništvo i poprazništvo u čast Spasitelja, Majke Božije, Časnog i Životvornog Krsta, Svetih anđela i Preteče Gospodnjeg.

Triod. Triod čine dve bogoslužbene knjige koje su vezane za krug pokretnih praznika. Reč „triod“ je grčkog porekla i znači tripjesnec. Triod je prvobitno sadržao nepotpune kanone od tri pesme (odatle i njegov naziv).

Prva knjiga je Posni triod i ona sadrži službe Svetog Velikog posta kao i tri nedelje koje prethode tome postu.

Cvetni triod sadrži službe od Lazareve subote do nedelje Svih Svetih ili do devete nedelje posle Vaskrsa.

Irmologij. To je knjiga u kojoj se nalaze irmosi za celu godinu. Irmos predstavlja početnu strofu svake pesme u kanonu. U Irmologiju svi irmosi su raspoređeni po redosledu od prvog do osmog glasa.

Tipik. Tipik je zbornik u kome se izlaže redosled i način vršenja crkvenih službi. To je potpuni Crkveni Ustav kojim se rukovode sveštenoslužitelji u konkretnim bogoslužbenim situacijama, npr. prilikom spajanja različitih praznika.

Trebnik. Ova knjiga je neophodna svešteniku kako prilikom savršavanja Svetih Tajni (izuzev osvećenja Darova), tako i prilikom vršenja drugih pojedinačnih obreda. Raspored tekstova i službi u Trebniku uspostavljen je prema redosledu čovekovog života: rođenje, krštenje, miropomazanje, osvećenje jeleja, pokajanje, ispovest, brak, smrt, pogreb… U nekim trebnicima postoje i službe za druge potrebe: blagosiljanje koljiva, osnivanje doma, osvećenje nadgrobnog krsta, početak setve…

Knjiga molebnih pesama. Sadrži poredak molebana u raznim prilikama, i radosnim i tužnim.

Kanonik. To je knjiga za one koji se pripremaju za Sveto Pričešće.

 

Komentarisanje nije više omogućeno.