НАСЛОВНА » Опште » Основе православног богослужења

Основе православног богослужења

О храму и ономе што се у њему налази

 

Питање: Где се може савршавати заједничко богослужење?

Одговор: Молитву треба да узносимо на сваком месту – она је свуда потребна и Господ ће је свугде чути.

Али за правилно и стално обављање заједничког богослужења људи су морали да изаберу једно одређено место и здање: храм. Испрва, у Мојсијево време, био је начињен покретни храм, а у време Соломона подигнут је и стални храм у Јерусалиму.

Питање: Шта називамо храмом?

Одговор: Храмом или црквом се назива грађевина која је нарочито посвећена Богу и у коју се верни сабирају ради заједничких молитава и ради освећивања Светим Тајнама.

Питање: Које значење има храм?

Одговор: Храм је Дом Божији; овде Господ у обиљу даје Своје благодатне дарове. Храм је и лечилиште где треба да се добије олакшање и успокојење, храм је и школа побожности и доброте у којој се дају просвећујуће лекције. Храм је суд, али такав где је суђење помешано са милошћу, где нас пред Богом заступају Мајка Божија и сви Свети са Њом. Зато овде у храму-судилишту треба очекивати помиловање, а не кажњавање. Једном речју, храм је дом милосрђа, где телесно и духовно немоћни добијају свакојаке милости од Господа.

Питање: У ком се облику подиже храм?

Одговор: Форма православног храма обично одражава одређен мистични садржај. Најчешће се срећу храмови издуженог, овалног или правоугаоног облика, налик на брод. Као што брод којим управља искусни кормилар носи људе преко узбурканих морских таласа, тако нас и Црква, предвођена Христом, неозлеђене води по бурном мору греха и страсти ка тихој луци Царства Небеског. Храмови се подижу у облику крста, што означава да се спасавамо вером у распетог Христа, ради кога су хришћани готови да поднесу свако страдање. Православни храмови су по правилу оријентисани од запада на исток, при чему се главни улаз налази са западне стране. То символише прелаз из греховне таме (запад) у светлост истине (исток).

Над православним храмовима обично се уздиже купола (једна или неколико; округле или заоштрене при врху). У унутрашњости куполе изображава се Господ окружен анђелима. Свака купола је окруњена крстом, оруђем нашег спасења. Купола нас подсећа на небо које нам је одређено за вечни живот због нашег врлинског живота овде, на земљи. Број купола на храму није увек једнак: и једна, и три, и пет, и седам, па чак и тринаест. Једна купола представља Јединог Христа, три се подижу у част Свете Тројице, пет купола подсећа на Христа и четворицу јеванђелиста, седам – на Свете Тајне и седам Васељенских сабора, а тринаест – на Христа и дванаест апостола.

Питање: Зашто се на сваки храм ставља крст?

Одговор: Зато да би се показало како је храм намењен томе да верни у њему прослављају на Крсту распетог Господа.

Питање: Из којих се делова састоји храм?

Одговор: Храм се састоји из три дела: 1) припрате, 2) средишњег дела или цркве у ужем смислу речи, и 3) олтара.

Припрата је западни део храма. У старини, то је била овећа просторија у којој су стајали оглашени, тј. они који су се припремали да приме Свету Тајну Крштења, као и покајници, који су привремено били одлучени од Светог Причешћа. Припрата је од централног дела храма често одвојена зидом. Припрати се понекад додају наткривени тремови. Ту су стајали покајници најнижег степена; они су са сузама и на коленима молили оне који улазе у цркву да се помоле за њих. Дотле су могли да дођу и јеретици, Јудејци и незнабошци.

Централна просторија храма, тј. његов средишњи део, то је онај део храма у коме православни верници стоје за време богослужења. У православним храмовима (с изузетком грчке цркве) нема клупа за седење. Оци цркве су сматрали да је седење за време богослужења недолично, осим током појединих делова богослужења поучног карактера или при читању псалама. Слободан простор допушта неспутано чињење појасних и земних поклона, карактеристичних за православну побожност.

Олтар је најважнији део храма који увек мора да буде окренут према истоку.

Питање: Зашто олтар мора да буде окренут према истоку?

Одговор: 1) Као што је источна страна света – страна светлости, топлоте и живота, тако и из светог олтара верни добијају освећење, живот кроз Свете Тајне, поуке и оживљавање од Речи Божије и црквених молитава пастира. 2) Олтар представља рај – обитавалиште првих људи које се налазило на истоку. 3) Христос се код пророка назива „Истоком свише“ и „Сунцем правде“; према Њему треба да се окрећемо као према Источнику живота и светлости.

Олтар је виши од других делова храма, с једне стране зато да би они који стоје у цркви могли да виде шта се ради њих савршава у олтару и покрај олтара, нпр. у певницама и на солеји, а са друге стране зато што олтар представља вишњи свет – небо, рај.

Питање: Шта се налази у олтару?

Одговор: У олтару на средини стоји Свети престо (тј. Часна трпеза), на коме је тајанствено присутан Сам Господ – Цар Славе. Свети престо има облик коцке и покривен је са два покривала. Доње покривало, начињено је од белог платна и знаменује плаштаницу којом је било обавијено Тело Спаситељево у гробу. Горње покривало, од лепо украшеног материјала, символише Божанску славу која почива на престолу. Оба покривала се спуштају скроз до пода. На престолу се налази антиминс, тј. свилена тканина на којој се налази свештена представа Спаситеља како бива положен у гроб, и представе јеванђелиста. У антиминсу се налазе и честице светих моштију. На антиминсу се савршава освећење дарова. Без антиминса не може се савршавати Божанска Литургија. Антиминс увек освећује архијереј и он је у старини уручиван пастиру да би могао да обавља литургијско богослужење. На престо се ставља и Свети Крст као знамење нашег спасења; кроз Онога Који је на њему распет ми смо добили спасење. На престо се полаже и Свето Јеванђеље, јер је Реч Божија стални закон нашег живота. На престолу се налази и дарохранилница са Светим Даровима за причешћивање болесних у њиховим кућама, а такође и здравих на Литургији пређеосвећених дарова. Дарохранилница представља гроб Христов. На престо се стављају и свећњаци који представљају светлост Христову која просвећује све. Свети престо са стварима и сасудима који се на њему налазе не сме да дотиче нико осим свештених лица, тј. архијереја, свештеника и ђакона.

На северној страни олтара, паралелно са левом певницом, поставља се сто за припремање Дарова за Свету Тајну. Тај сто се обично назива жртвеник.

Питање: Шта је то иконостас?

Одговор: Иконостасом се назива дрвени преградни зид који одваја олтар од средишњег дела цркве. На иконостасу се налазе свештене иконе на којима су представљени Спаситељ, Мајка Божија и свети Божији угодници, наши молитвени заступници пред Богом, који су истовремено и наши учитељи, како речју тако и сопственим примером. Посматрајући иконостас, православни хришћанин може и треба да учи о свештеној историји Старог и Новог Завета. Типичан иконостас има иконе у неколико нивоа. Он обично изгледа овако: у средини првог, најнижег нивоа, налазе се царске двери на којима је изображена икона Благовести Пресветој Богородици, јер је баш тај догађај почетак нашег спасења. Са десне стране царских двери налази се икона Спаситеља, а са леве икона Пресвете Богородице. На ђаконским дверима се обично представљају или свети ђакони или анђели који непрестано служе пред Небеским престолом, управо као и ђакони за време богослужења на земљи. У другом нивоу налази се низ икона који се назива „деизис“ (мољење). То је икона Спаситеља на централном месту и са обе њене стране иконе Мајке Божије, Светог Јована Крститеља, арханђела Михаила и Гаврила, Светих апостола Петра и Павла и других Светитеља, тако да су сви у молитви окренути према Христу. На иконостасу се налазе и иконе Светих јеванђелиста, Светих апостола, затим низови икона са представама главних Господњих и Богородичиних празника, као и ликови старозаветних пророка посред којих је икона Богомајке са Младенцем, њиховом надом, утехом и предметом њихових пророштава. Врх иконостаса овенчан је Светим Крстом на коме је, савршавајући наше спасење, био разапет Господ Исус Христос.

На иконостасу се обично налазе троја врата. Средња се зову Царске двери, јер кроз њих на Литургији излази Цар Славе – Исус Христос, како би нахранио верне Својим Пречистим Телом и Крвљу, а такође и зато што оне отварају пут ка престолу Цара Христа. Ове двери се називају и светим. Двери са леве и десне стране Царских двери називају се ђаконским дверима – ђаконске двери поред леве певнице називају се северним, а двери поред десне певнице називају се јужним дверима.

Мирјанима је забрањен улазак у олтар, изузев цару, и то без оружја. При уласку у олтар и изласку из њега, они којима је допуштено да уђу увек треба да учине побожан поклон према Светом престолу.

Питање: Шта је то солеја?

Одговор: Солеја је узвишење на коме се налази олтар са иконостасом и које је истурено према средњем делу храма. На солеји, пред царским дверима, уздиже се амвон са кога се произносе јектеније, говоре проповеди и чита Јеванђеље. На амвон не смеју да се пењу непосвећени, тј. они који немају свештену одећу. На солеји се налазе и две певнице.

Питање: Шта је то налоњ?

Одговор: Налоњ, тј. налој, или правилније аналогиј, то је високи и уски лако преносиви сто нагнуте површине који служи за читање свештених књига, за проповеди у храму и за полагање светог Јеванђеља и икона у време богослужења.

 

Коментарисање није више омогућено.