НАСЛОВНА » Опште » Основе православног богослужења

Основе православног богослужења

 

О БОЖАНСТВЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ

 

Питање: Шта је то Божанствена Литургија?

Одговор: Божанствена Литургија је свештенослужење током кога се савршава освећење и претварање хлеба у истинско Тело Христово, а вина у истинску Крв Христову, као и причешћивање верних Телом и Крвљу Христовом.

Питање: Када је причешћивање установљено?

Одговор: Свету Тајну Причешћа установио је Сам Господ Исус Христос на Пасхалној (Тајној) Вечери. Спаситељ је узео квасни хлеб, заблагодарио Богу, разломио га и разделио Својим светим ученицима уз речи: Узмите, једите; ово је Тело Моје које се даје за вас (Мт. 26, 26; Лк. 22, 19). Потом је узео чашу са вином, раствореним са водом, и заблагодаривши Богу дао је ученицима говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је Крв Моја Новог Завета која се пролива за многе ради отпуштања грехова (Мт. 26, 27-28). Уз то Спаситељ је додао: Ово чините за Мој спомен (Лк. 22, 19).

Питање: Како је Литургија савршавана после Вазнесења Господњег, у апостолско доба?

Одговор: Према завештању Господа нашег Исуса Христа, свети апостоли су, убрзо после Његовог Вазнесења, у спомен на љубав Спаситељеву, заједно са осталим вернима почели да савршавају Свету Тајну Евхаристије или Литургију. Они су за време молитве читали и објашњавали Свето Писмо, поучавајући верне науци Христовој, да би потом савршавали Свету Тајну Причешћа; причешћивали су и себе и верне. После причешћивања свештенослужење су завршавали појањем псалама и молитвама.

Одмах после тога имали су тзв. вечеру љубави на коју су имућни људи доносили разноврсне дарове и храну у знак хришћанске љубави и ради прехрањивања убогих и сиротих. То представља зачетак нашег савременог доношења просфоре у олтар од стране верних; одатле потиче и дељење нафоре (антидора) после Литургије. У апостолско доба место за молитву био је Јерусалимски храм, а осим тога и домови верних.

Питање: Како је Божанствена Литургија савршавана у II и III веку?

Одговор: У II и III веку Литургија је савршавана по узору на апостолско доба. Верни су се често сабирали ради савршавања Литургије. Чак и када је почело да улази у обичај да се Литургија не савршава свакодневно, него само у одређене дане – на пример у суботу, у недељу, на празнике, у дане успомене на мученике – сваки пут су се причешћивали сви верни, осим покајника и оглашених. Побожни људи су део освећених Дарова носили кући и причешћивали се пре но што ће јести обичну храну. Освећене Дарове узимали су такође и они који су кретали на пут да би се њима причешћивали тамо где нису могли да присуствују Литургијама. Одатле води порекло данашње чување Светих Дарова за причешћивање болесних. У старини, ономе ко је био болестан или због других оправданих разлога није могао да присуствује заједничком сабрању на Литургији, Дарови су ношени кући. У раној Цркви и мала деца су причешћивана Светим Даровима.

Свети оци четвртог века, епископи Василије Велики и Јован Златоуст, писмено су изложили Литургију за руковођење савременицима и потомству.

Осим тога постоји још и Литургија пређеосвећених Дарова која је састављена на Истоку, а записао ју је римски епископ Григорије Двојеслов у VI веку.

Ове Литургије се и до данас свето чувају и савршавају у Православној Цркви.

Питање: Где може и треба да се савршава Божанска Литургија?

Одговор: Литургију треба да савршава само лице које је за то освећено, у освећеном храму (Лаодикијски Сабор, правило 58), на припремљеном престолу – на антиминсу који је осветио архијереј.

Питање: Да ли се Литургија може служити свакога дана у години?

Одговор: Литургија се може служити свакога дана у години изузев неких дана Сирне недеље, неких дана Великог Поста и на Велики Петак.

 

Коментарисање није више омогућено.