НАСЛОВНА » Опште » Основе православног богослужења

Основе православног богослужења

О богослужењу уопште

  

Питање: Шта је то богослужење?

Одговор: Богослужењем уопште назива се богопоштовање или угађање Богу добрим мислима, речима и делима.

Питање: Шта је то православно, црквено богослужење?

Одговор: Православно црквено богослужење је такво заједничко богослужење, које се изражава кроз заједничке молитве и свештене радње свештених лица, према поретку и Уставу (Типику) Православне Цркве.

Питање: Из чега се састоји православно црквено богослужење?

Одговор: Из молитава, читања, појања, поучавања и свештених радњи.

Питање: Који је циљ заједничког православног богослужења?

Одговор: Заједничко богослужење у Православној Цркви има за циљ да се кроз читање и појање изложи истинито учење Христово и да се верни подстакну на молитву и покајање, а кроз лица и радње да се представе спољашњи догађаји свештене историје који су ради нашег спасења савршени како пре, тако и после Рођења Христовог. При томе се има у виду да се код оних који се моле пробуди благодарност Богу за сва учињена доброчинства, да се појача молитва за даље Његове милости према нама и да добијемо душевно спокојство.

Питање: Када се на земљи појавило богослужење?

Одговор: Богослужење се појавило са стварањем човека. Човек, створен по лику Божијем, свом душом својом од самога почетка стремио је ка Богу, прослављао га и благодарио му, видећи себе као цара у тако дивном и послушном свету. После човековог пада, прослављању Бога придодати су уздаси покајања и скрушености; молитву су почели да прате измирујући, умилостивљујући обреди – жртвоприношења.

За време старозаветних патријараха богослужење је обављано у породичном кругу. У Мојсијево време, када је Бог одвојио јеврејски народ од других народа, заједничко богослужење добило је нови облик који је одговарао томе времену. За његово обављање одређено је посебно место и време, посвећена су посебна лица и детаљно су прописани обреди.

Христос је посећивао старозаветни Јерусалимски храм. Заповедивши Својим апостолима да кроз Свете Тајне и учење очишћују и освећују људе, Он их је овластио да уређују хришћански живот. Свети апостоли су и сами имали молитвена и богослужбена сабрања, васпитавали су верне проповедима, савршавали су Свете Тајне. За свога живота они су поставили људе које су осветили кроз рукоположење: епископе, презвитере и ђаконе, који све до данас настављају дело апостолско и руководе православне ка спасењу, како појединачно тако и заједничким богослужењем.

 

Коментарисање није више омогућено.