О свештеним лицима
Свештенослужитељи су лица освећена Духом Светим кроз архијерејско рукоположење која су одређена да служе пред престолом Божијим и настављају дело Христово – да се старају о спасењу људи. Таква лица, прејемници апостолске власти, која савршавају заједничко богослужење су: 1) архијереј, 2) свештеник, 3) ђакон.
Ова три свештена чина представљају јерархију и имају Божанско порекло од Христа и апостола. Христос је апостолима рекао: Као што је Отац, послао Мене, и Ја шаљем вас (Јн. 20, 21), идите, дакле, и научите све народе (Мт. 28, 19), проповедајте Јеванђеље сваком створењу (Мк. 16, 15). Свети апостоли су се окружили помоћницима, сапутницима, које су уместо себе остављали у црквама које су оснивали. А по смрти апостола, директни наследници њихове власти, тј. епископи, свештеници и ђакони, наставили су да шире хришћанство.
Лица која су удостојена епископског чина носе различите називе, с обзиром на њихове личне заслуге или на важност града или области у којој служе. Ти називи су: епископ, архиепископ, митрополит и патријарх.
Свештеници, или другачије јереји, односно презвитери, представљају други чин после епископа и сврставају се такође у више подгрупа. Свештеници у монаштву називају се јеромонаси. Заслужни свештеници називају се протојереји.
Ђакони – то је назив за трећи чин свештених лица. Старији ђакони при саборним црквама називају се протођакони. Ђакони у монаштву називају се јерођакони.
Осим свештенослужитеља, у Православној Цркви постоје и друга лица која служе у храму Божијем. Такво лице је чтец, чија је дужност да чита, пева и помаже свештенослужитељу у храму или приликом црквених обреда у домовима верних (тзв. треба).
