НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

 

БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА
Христа ради јуродива
 
НЕМА НИШТА ТАЈНО ШТО НЕЋЕ ПОСТАТИ ЈАВНО
 
Огреховљени људи често заборављају свога Творца, уздајући се у себе и своје моћи. Уместо Богочовека у центар својих надања постављају човека приписујући муж оно што није у његовој моћи. Тек у тешким животним приликама присете се Ко их је створио и од Кога не могу ништа сакрити. Тада прибегавају Богу и молитви.
Но Богу је мило покајање грешника и плата је Његова иста и онима који дођу рано у зору и онима што се обрате у подне, као и онима који Га се сете тек у сутон свога живота. Молитвено се надамо да се и један руски интелектуалац с почетка века покајао макар пред погубљење, да је у часу док је слушао смртну пресуду завапио Господу и искрено се покајао за своје страшне и тешке грехе.
Небитно је зашто, тек, у тим временима, тешким за руску земљу и руски народ, он је осуђен на доживотну робију у далеком и хладном Сибиру. Земаљским добрима окренут, он у свом животу није видео више ниједну светлу тачку, нити се више ичему надао. У очајању, заборавио је да је Богу све могуће и да Он избавља праведника од непријатеља његових.
Било како било, одлучио се на бекство, ризикујући да изгуби и сам живот, који му се, уосталом, чинио потпуно бесмисленим и безвредним. И успео је, маколико се то у оно доба и на оном месту чинило човеку немогућим. Велимо: човеку, али не и Богу. У свом очајању заборавио је да препознаје Божије знаке, па је успех у бекству приписао себи. Више није умео да се препусти вољи Божијој, да се на свом путу избављења потпуно ослони на јединог Путовођу нашег.
Бог га преведе чак и преко непроходних Уралских планина. Додуше, био је исцрпљен, али жив и ближи слободи но ропству. Али искушење га сустиже у једнопрегу неког пуковника. Пун самилости, видећи га на путу уморног и исцрпљеног, пуковник га прими у своју кочију. Возили су се кроз густе и мрачне шуме. Тамо залуталом човеку обичан смртник не може помоћи. Нечастиви дошапну ту злу мисао робијашу и он, по сопственом казивању, прилично хладнокрвно усмрти ножем и пуковника и његовог кочијаша. Потом их опљачка, пресвуче се у одело пуковника и избаци их из кочије. Са документима свога добротвора пристиже у Петроград.
Помоћу лажне мудрости обману лаковерне људе и нађе уточиште међу њима. Недостајало му је једино још земаљско богатство. Огрезао у греху, он га препозна код удове генералице која је имала лепу и младу кћерку за удају. И сам стасит и виспрен, брзо је освојио девојачко срце. Његову просидбу са радошћу је дочекала и сама удовица. Брижна мајка видела је на помолу срећу своје кћерке. О прикривеној прошлости женика ни слутиле нису ни једна ни друга.
Али Богу и светој Ксенији беше другачије угодно. За разлику од свог женика, девојка се у потпуности уздала у Бога и често, као и њена мајка, понављала: нека буде воља Господња! Тако је било и пред саму удају. Маколико да беше заволела свога младожењу, она ипак оде са мајком на гроб блажене Ксеније да јој се топло помоли за будућу срећу. Тамо их дочекаше са радошћу јер су њих две веома много допринеле изградњи капеле свете Ксеније. Искрено су се радовали девојчиној будућој срећи, а многи су говорили да је тако лепог младожењу сама Блажена измолила од Бога.
Али није било тако, јер Господ онима које љуби не даје увек оно што они у својим молитвама траже. Зна Господ боље од нас шта нама треба. Томе нас је и Сам поучио молитвом Оче наш.
На молбу генералице, свештенослужитељ одслужи парастос блаженој Ксенији, а оне саме клекоше на гроб и топло се помолише Господу и својој молитвеној заступници. У то исто време младожења је отишао у банку да подигне велику суму новца. Сам Бог зна чији је то новац био. Док је прелиставао своја лажна документа, односно документа убијеног пуковника, препозна га стражар у банци, који га је иначе својевремено спровео на путу за Сибир. Ту, у банци препуној народа, он му приђе и пред свима откри тајну његовог живота. Оно што је тако брижљиво чувао као тајно – постаде јавно.
Ужаснут пред свевидећим оком Господњим, робијаш признаде све своје грехе. Али људи, њихова правда и њихов закон немају милости за грешника. Они су својим законом и Јединог Безгрешног осудили на смрт и разапели на крсту. Само је у Господа милости много, премного. Нема тога окајанога греха људскога који милост Његова не би прекрилила.
Осуђен на смрт, робијаш, несуђени младожења, би ускоро и погубљен, а ону коју је био изабрао за невесту никада више није видео.
И за њега и за све грешнике света, а понајпре за себе грешне, помолимо се:
 
Света Ксенијо, моли Бога за нас грешне!

5 коментар(а)

  1. Света Ксенија Петроградска помози и мени грешној.

  2. Света Ксенија Петроградска моли Бога за помоћ Далибору, Ивану, Милошу, Дејану, Гаљи, Стефану.

  3. SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.

  4. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu

  5. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *