БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА

 

БЛАЖЕНА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА
Христа ради јуродива
 
ЛЕПА ПРОДАВАЧИЦА
 
У једној угледној петроградској продавници радила је лепа, млада девојка. Вредна и смерна, веома се свидела свом колеги, који је иначе био један од најбољих трговаца. Убрзо су се венчали и, пуни жеља и планова отиснули се на животно море. Уљуљкани у чамцу своје среће, ни слутили нису да би изненадна бура могла да, без Јединог нашег Крманоша, потопи њихов чамац на дно мора. Силно су се обрадовали новом, великом и светлом таласу који је обећавао још већу срећу. Била је то понуда из Москве да муж, за двоструко већу плату, преузме посао у једној од најугледнијих московских трговачких кућа. Њега су одабрали, између осталог, и због доброг познавања немачког језика.
Сва настојања послодавца у Петрограду да га убеди да остане била су безуспешна. Није прихватио ни повећање плате. Москва је била њихов изазов и искушење, опасни гребен на пучини животног мора. Своју оштрину показао је већ у лику колега на новом послу. Сујета огреховљених није дозвољавала ни помисао да неки тек пристигли трговац из Петрограда добије тако добро намештење и плату. Почели су да снују планове како да га уклоне. Смицалице су постале свакодневне и човек, ненавикнут на такве, нимало добре, међуљудске односе, морао је дати отказ. Жена и он расуђивали су да ниједна плата није довољно велика да би због ње жртвовали свој мир и срећу. Зато су се вратили у Петроград, уверени да ће тамо без проблема добити свој стари посао.
Ипак, није било тако. Стари послодавац, увређен што је био напуштен, није хтео да га поново прими на посао, без обзира на све његове трговачке способности. Почели су дани беде и гладовања. Тек када се положај чинио сасвим безизлазним, жена, у разговору са побожном сусетком, схвати да им једино Господ може помоћи.
– Идите, голубице, к мајчици Ксенији. Одмах идите! Она многима помаже, па ће и вама. Неизоставно и мужа поведите, – посаветова сусетка.
“Нисам била сигурна да ће мој муж прихватити овакав предлог јер он беше лутеран, а не православни хришћанин,” прича сама јунакиња ове истините повести. “Али као што се дављеник за сламчицу хвата, тако и мој муж једва дочека овакав предлог. Брзо се спремисмо и отидосмо на Смоленско гробље. Горко сам плакала, молећи Господа да ми опрости моја сагрешења. Ја грешна заборавила сам да нас Једини наш Путовођа може избавити са странпутица.
Свештеник одслужи помен светој Ксенији, помену и нас грешне у молитвама и ми се, умирени, вратисмо у своју бедну, али сада некако чудесно светлу и топлу собицу. Припремих самовар и почесмо да пијемо чај. Изненада нам дође наш познаник, иначе трговац у једној скромној, али лепој продавници. Поздрављајући се са мојим мужем рече:
– Ево ме код вас, Иване Ивановичу, с једном понудом. Упокојио нам се старији продавац. На његово место већ је постављен његов бивши заменик, а место заменика остало је упражњено. Пошто је предуслов знање из области немачког језика, ја сам послодавцу препоручио вас. Он вам нуди радно место и позива вас да већ сутра дођете.
Веровала сам ја у доброту и помоћ блажене Ксеније, али да је тако хитра помоћница, још увек као да нисам могла да поверујем. Топло заблагодарисмо Господу и Његовој угодници и мој муж, с Божијом помоћи, поче да ради. Плата је била солидна и ми почесмо да се опорављамо.
Нови талас, сада мрачан и страшан, запљусну нас. Мој муж се изненада прехлади и за само два месеца, без обзира на сва лекарска и моја настојања, премину. Била сам заиста на самој ивици понора. Годину дана неговала ме је родбина мога мужа. Када сам се мало опоравила, би ми жао ових добрих, сиромашних људи, који су са толико љубави делили са мном и последњу корицу хлеба. Зато одлучих да отпутујем к познаницима у далеку провинцију и да тамо нађем посао. А послови на селу били су тешки и бедно плаћени.
Туга се настанила у мом срцу и ја нисам имала потребу да се пред пут ни са ким опраштам. Једино сам отишла к блаженој Ксенији. Плакала сам и молила се, сад већ ништа више и не тражећи. Тога дана кренух на пут. Познаници на селу топло ме дочекаше и обећаше да ће ме већ сутра повести у поље на садњу поврћа. Но не беше Божија воља да се бавим тешким сеоским пословима. Нисам била још ни предахнула од пута, а већ наредног дана поштар ми донесе писмо од мог старог послодавца код којег сам радила још као девојка, а касније и са својим покојним мужем. Пријатељски ме је позивао да се вратим у Петроград и нудио ми мој стари посао и плату. Волела сам свој посао, па се одмах вратих у Петроград.
Душа је моја осећала да је и овога пута помоћ пристигла на молитве блажене Ксеније. Она ми у Петрограду беше и отац, и мајка, и све моје најрођеније. Зато прво к њој и отидох, а потом, с Божијом помоћи, почех да радим. Зрачак наде обасја моју уморну душу. Али не задуго. Иако су ме познавали као благу и као ону која се са свима лепо слаже, ипак, управник поче неуобичајено грубо да се понаша према мени. Свакодневно ми је проналазио неке мане и стављао примедбе, толико да већ више нисам могла да издржим. И све то без стварног повода и разлога. Да буде још горе, исто тако поче да се понаша и послодавац. Било је сасвим очито да желе да ме натерају да сама дам отказ. Одлучих да то урадим за седам дана. Свуда око мене спусти се тама; једине светле тачке беху моје сталне молитве. Једва бих чекала да уђем у свој стан и још са врата почињала бих да се молим. Молитва је заиста постала део мога дисања.
О, благи мој Боже, како су само изненадни таласи на животној пучини! Наступили су празнични дани, а ја сам била тако сама и очајна. Одлучих да одем до своје најрођеније, до блажене Ксеније. На њеном гробу исплаках сву своју тугу и јад. И, као и увек, би ми лакше. Знам да ме је чула и на чудесан и невидљив начин миловала и тешила. Била сам срећна због тога јер сам знала да ми тако Господ открива предивну тајну. Кроз благо миловање свете Ксеније појмила сам како су свет нашега живота и свет угодника Божијих уствари један свет, у једној Цркви, раздвојени тек тананом завесом, изатканом од наших грехова. У том трену сва моја туга и јад ишчезоше, посташе ми некако далеки и неважни и ја се потпуно препустих вољи Господњој. У мој ум уреза се јеванђелска реч да Господ жели да се свака душа спасе. Знала сам да ће света Ксенија за мене молитвено посредовати и да ће Господ учинити онако како је за душу моју најбоље. Чему онда јад и туга због хлеба земаљског? И зашто да се плашим људи? Плашити се треба само греха.
Проведох ноћ на молитви и у овим мислима, које ми је, бар тако ми се чини, дошаптавао неко из света блажених. Сасвим спокојна, отидох сутрадан на посао. Али гле чуда! Управник ме, као и некада, поздрави љубазно. На крају ми још захвали на успешном раду тога дана и позва ме да на крају радног времена останем да мало попричамо. Од силних животних ломова била сам сувише уморна да бих размишљала шта то сада значи. Нека буде воља Божија!
У одређено време дође управник са неком лепом младом женом у црнини. Беше то његова рођена сестра. Она ми исприча да је недавно изгубила мужа, да је остала сасвим незбринута, али да је сада, слава Богу, добила добро намештење и да сутра ступа на посао. После њеног одласка управник ми рече да је био веома забринут за своју сестру и искрено, уз горко кајање, признаде да се према мени понашао онако грубо и неправедно желећи да на моје место постави своју удову сестру.
Опроштај је затражио и сам послодавац, признајући да је поверовао многобројним управниковим клеветама. Верујем да су се и Господ и анђели тога трена радовали искреном покајању. Јер, познато је да на небу бива велика радост када се нека душа каје. Били су то тренуци не само искрености и кајања него и праве хришћанске љубави. Придружила нам се и једна незнанка. Да ли је заиста незнанка, нисам баш сигурна, тек ускоро ми пристиже пакет са прелепом одећом и у њему писмо:
– Мила незнанко, молим вас да примите ове ствари које мени сада нису потребне, а вама ће вероватно одговарати. Знам у каквом сте положају, а исто тако и сама добро знам како тешко живе удовице.
У потпису је стајало: Непозната. Ни сама не знам зашто, али писмо показах управнику. Он га прочита и благо се осмехну, рекавши ми:
– Носите од срца и на здравље вам послане ствари. Хвала Господу што на свету има добрих људи који не заборављају сироте и потребите.
Код управника је остало писмо, а у мом срцу и на уснама молитва:
 
Света Ксенијо, моли Бога за нас грешне!

11 Comments

  1. Sveta Ksenija, pomeni pred Gospodom mog muža Aleksandra, sinove Dimitrija i Olega, i mene grešnu Anu, da poda svima, pa i nama, ono što je korisno dušama i telima nasim.

  2. Sveta Ksenija, moli se za mene gresnu Mariju, moju decu Zorana i Lanu i mog muta Aleksandra. Moli se za nase zdravlje i nas napredak. Amin.

  3. Presveta blažena mati Ksenija, isprosi od Boga čedo za mene. Molim ti se.

  4. Sveta Blažena Ksenija pomozi nam da prodamo kuću i preselimo se ja i moja porodica i da moja deca nadju dobre blagočestive devojke moli se za nas pred Svevišnjim Gospodom majčice naša Prepodobna Ksenija!!!

  5. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za Visnju,Igora, Viktora

  6. Sveta Ksenija Petrogradska moli Gospoda Isusa Hrista za mene gresnu

  7. SVETA KSENIJA,PETROGRADSKA,Moli BOGA za pomoc Rašku.

  8. Света Ксенија Петроградска моли Бога за помоћ Далибору, Ивану, Милошу, Дејану, Гаљи, Стефану.

  9. Света Ксенија Петроградска помози и мени грешној.