БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

СВЕДОЧАНСТВА ОТАЦА ЦРКВЕ

Погледајмо сада шта црквени Оци – ти велики свети учитељи Цркве, кажу о овој теми. Ми ћемо их наводити по хронолошком реду, од апостолских времена па све до наше епохе. Није могуће да се у току једног предавања наведе све што су о овоме рекли, па чак ни да се наведу сви важни одломци из прегршти њихових текстова, јер је много црквених Отаца и сваки од њих је изнео бројна запажања која се односе на ову тему. Није потребно исцрпно објашњавање, јер је сваки од отаца у односу на ову тему у сагласности са самим собом, док су сви они, у погледу ње, у сагласности један са другим.
Непознати отац из апостолских времена, који је написао „Посланицу Диогенету“, каже:
„Душа обитава у телу, али није од тела… невидљива душа чувана је у видљивом телу… душа је затворена у тело, али она држи тело… бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. „скинији)“.
Запазићемо да писац за тело користи исти израз као и апостоли Петар и Павле – скинија.
Апологета Атинагора каже:
„Ми хришћани смо уверени да ћемо, када будемо узети из садашњег живота, живети другачијим животом, бољим од овог садашњег, небеским, а не земаљским, јер ћемо обитавати у близини Божијој и са Богом, слободни од сваке промене и патње у души… као небески духови, или, уколико паднемо са другима, живећемо још горе и бићемо у огњу. Бог нас није створио као товарне животиње, као допунски рад, да бисмо требали да иструлимо и будемо уништени“.
Св. Антонију Великом (251 – 356) се приписује следећа тврдња: „Што се тиче тела човек је смртан, али је, што се тиче духа и разума, бесмртан“.
Св. Макарије Египатски, познат и као св. Макарије Велики, млађи савременик св. Антонија, исто тако запажа да је „човекова духовна суштина, душа, бесмртна“.
Св. Василије Велики, св. Григорије Назијанзин (Богослов) и св. Јован Златоусти, који су живели у 4. веку, јасно потврђују бесмртност душе. Св. Василије каже: „Загледан сам у дугу и безвремену вечност, чији крај ум није у стању да обухвати, као што ум не може замислити ни крај бесмртне душе“; св. Григорије запажа: „Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине“.
Св. Јован Златоусти каже: „Њихов ум (ум истинских хришћана) је потпуно уверен да имамо бесмртну душу и да ћемо убудуће дати одговор за оно што смо починили овде и да ћемо стајати пред Страшним судом, и они читав ток свог живота управљају таквим надама; постали су надмоћни у односу на овоземаљске привиде, како их томе учи Свето писмо“.
Познији црквени отац, св. Јован Синајски, познатији као св. Јован Лествичник (525 – 605), каже у својој чувеној Лествици: „Цео свет не вреди колико једна душа, јер је свет пролазан, а душа непропадљива и остаје непропадљива“.
Св. Симеон Нови Богослов (11. век), највећи византијски мистик, каже: „Ако брижљиво испитате, јасно ћете видети да међу стварима овога света ништа није постојано и извесно осим људске душе… она је по природи бесмртна“.
Најистакнутији православни богослов 14. века, св. Григорије Палама, следећим речима потврђује бесмртност душе: „Свака разумна и духовна природа, било људска било ангелска, поседује живот којим остаје бесмртна и неосетљива за разарање“. Проширујући ову тврдњу, Палама каже: „Људска душа има разум и уопште духовни живот који се очигледно разликује од телесног живота… Када се тело распадне, душа се не распада заједно са њим… душа остаје бесмртна, јер као своју суштину поседује свој сопствени, особит живот“.
Бесмртност душе потврђивали су и потоњи православни светитељи и други црквени писци на исти јасан и упечатљив начин, на који су је (бесмртност душе) потврђивали и већ цитирани Оци. Као примере наводим св. Козму Етолског, Атанасија Парског и св. Никодима Светогорца. Сви они су процветали током 18. века, који представља високу тачку у грчкој православној духовности током столећа турске владавине.
У двадесетом веку, велики православни богослов и философ, св. Нектарије Егински, бавио се питањем бесмртности душе исцрпније него било ко други. Он му се стално враћао у својим књигама и понудио је много доказа за њену бесмртност. У мојој књизи Модерни грчки философи о људској души изнео сам његових осамнаест аргумената преузетих из књиге Студија о бесмртности душе.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *