БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

БЕСМРТНОСТ ДУШЕ

ПРЕДГОВОР

Текстови који чине ову књигу састоје се од два предавања која сам одржао у Руској саборној цркви Богородичиног покрова у Њу Јорку, на дан 7. децембра 1991. Предавања су била део Петог скупа поводом Божићњег поста, који су организовали архимандрит Макарије, свештеник Саборне цркве, ђакон Кристофер Колм и гђа Елизабет Магазинер, председник Комисије за евангелизацију при Саборној цркви.
Када сам позван да за ту прилику гостујем као предавач и био замољен да препоручим тему за два предавања, предложио сам “Бесмртност душе”. Мој предлог је спремно дочекан као изузетан избор. У писму написаном 17. јула 1991. и које је упућено мени, о. ђакон Калин и гђа Магазинер су изнели неколико проницљивих запажања у погледу теме “Бесмртност душе”. Ја ћу их навести и она чине вредан додатак мојим предавањима. Том приликом су ми написали:
“Бесмртност душе и живот будућег века једно је од темељних начела наше вере који се тако често превиђа у нашој журби да Православље учинимо релевантним или да одговоримо на “горућа питања нашег времена”. Сви ми сувише често са откровењем и средишњом поруком Новог завета поступамо као да је то тек основа за расправу о ономе “шта је уистину важно”, односно као са нашим политичким или друштвеним подсетником.
Чим, међутим, обратимо своју пажњу ка апостолској Цркви коју назиремо у Посланицама апостола Павла, списима светих отаца и житијима подвижника током читаве историје, суочавамо се са коренито другачијом перспективом – са суштинским есхатолошким погледом на свет. Живот овог света посматра се као пролазан и хришћани су призвани да своју пажњу усмере на живот будућег Царства. Ти свети људи и жене стремили су да задобију потпуно ниподаштавање овоземаљских брига и да се у целини усредсреде на бесмртну душу. Они су се подвизавали како би свој живот живели у Христу и осећали су огроман раскорак између живљења у овом свету и осећања да “нису од овога света”.
Усредсређујући се на основне теме као што је бесмртност душе, желели бисмо да овај скуп подстакне учеснике да размотре шта ми као хришћани мислимо о себи, о овом свету и нашим односима према њему. Свакодневно изговарамо “Символ вере”, али, да ли се зауставимо да размислимо шта значи када кажемо да чекамо… живот будућег века?
Велики аудиторијум, који је сачињавало свештенство, наставници и универзитетски студенти Њу Јорка, добро је прихватио моја предавања. Многи су ме подстицали да их објавим, јер су се осетили озаренима и осећали су да то треба да поделе са другима.
Припремајући ова два предавања за штампање, поделио сам их на посебна поглавља како би се моје излагање лакше пратило и разумело. Онима који би се могли заинтересовати за даље читање на тему бесмртности душе навео сам обимну документацију. У цитатима из Старог завета пратио сам текст Септуагинте (грчки превод Старог завета, прим. прев.), док сам, цитирајући одломке из Новог завета, уз неколицину изузетака, користио верзију краља Џемса.
Дубоко сам захвалан архимандриту Макарију, ђакону Кристоферу Калину и г – ђи Ребеки Магазинер јер су ме позвали да опширно говорим на тему бесмртности људске душе и на врло успешно организованом скупу поводом Божићњег поста у Саборној цркви, чији су део била моја предавања, на којима су се окупили многи продуховљени људи из различитих делова Њу Јорка. Без њиховог позива, моја предавања никада не би била записана, док без охрабрења од стране свих других учесника скупа она никада не би била објављена.

Comments are closed.