НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА » ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА МАРТ

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА МАРТ

 

ЖИТИЈА СВЕТИХ
 
21. МАРТ
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
ЈАКОВА,
епископа и исповедника
 
ОВАЈ светитељ, заволевши од младости подвижнички живот, замонаши се. Он очишћаваше себе постом, бдењем и осталим злопаћењима. Много се труђаше и на изучавању светих књига. И он успе те очисти ум свој молитвом од чиста срца. Затим би удостојен епископског чина. У време Копронимово[1] иконоборци га примораваху да се од рекне молитвеног поштовања светих икона, али он не хтеде. Зато претрпе од њих велике беде, и гоњења, и заточења, и неисказане муке, и глад, и жеђ и многа друга зла која ови злочестивци измислише. И у тим разним мукама и љутим страдањима он предаде блажену душу своју Богу, ради кога се до смрти подвизавао, и од кога доби царство небеско, да се радује вечито.
Живео и страдао у осмом веку.
 
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
КИРИЛА,
епископа Катанског
 
ОВАЈ светитељ родом је из Антиохије. Био је ученик светог апостола Петра. И када са првоврховним апостолом дође на Запад, овај га постави за епископа у граду Катани у Сицилији. Добро је и богољубиво управљао стадом Христовим, приводећи неверне вери Христовој. И чудеса је много творио. Да поменемо само једно од њих: у Катани се налазио извор чија вода бејаше горка; молитвом својом светитељ Божји Кириллретвори је у слатку, пијаћу воду. Видевши то чудо, врховни жрец идолски верова у Христа, а с њим повероваше и многи други.
Доживевши дубоку старост, свети Кирил се мирно упокоји сном праведника. И у граду Катани бише свечано сахрањене чесне мошти његове, дајући исцељења свима који им с вером прибегавају.
 
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
ТОМЕ I,
патријарха Цариградског[2]
 
ОВАЈ свети отац наш Тома, због своје превелике врлине и савршеног разума и побожности, би посвећен за ђакона велике цркве у Цариграду од стране преподобног оца нашег великог чудотворца патријарха Јована Постника,[3] и постављен за сакеларија[4] Патријаршије од истог патријарха у време цара Маврикија[5].
По представљењу свјатјејшег Јована патријарховао је блажени Киријак.[6] А по смрти овога би изабран за патријарха цариградског свети Тома у време цара Фоке.[7] И управљаше Црквом добро, будно пасући разумно стадо Христово. У време његово деси се један необичан догађај: кад се једном ишло у литији с крстовима, крстови се почну колебати сами од себе, ударати један о други, и ломити се. Глас о томе пронесе се свуда. Кад патријарх то сазна као истинити догађај, позва светог Теодора Сикеота, чувеног прозорљивца и чудотворца, молећи га да објасни, шта се тим предсказује. Свети Теодор потврди да се то чудо заиста десило, али шта оно предсказује он одби да каже, изјављујући да му та тајна није позната. Тада свјатјејши патријарх Тома паде пред ноге светом Теодору молећи га да му каже. Оваквим смирењем својим патријарх приволе светог старца да каже шта тај догађај предсказује. И свети старац рече да то означава велике беде које ће наступити и за цркву и за грчко царство због унутрашњих верских и политичких раздора. Споља ће навалити љути варвари, а унутра ће се хришћани поделити, једни друге гонити, тући и истребљивати, због чега ће и многи храмови опустети и разорити се. И све се то ускоро има догодити.
Чувши то, патријарх се веома уплаши, и моли преподобног да се помоли Богу за њега, да му Бог узме душу пре него те беде наступе. Преподобни Теодор се задржа кратко време у Цариграду код цркве светог Стефана, а патријарх се разболе. И посла к преподобноме, који се беше у келији затворио и подвизавао, извештај о својој болести, молећи га да му измоли од Бога што скорији крај. Светитељ то одби. Тада блажени патријарх Тома поново посла преподобноме усрдну молбу, желећи да се разреши од тела пре него беде наиђу на Цркву. И преподобни Теодор, иако није желео, учини по вољи свјатјејшем патријарху Томи, помоли се Богу за његову кончину и овако му отписа: „Заповедаш ли, да дођем до тебе, или да се видимо онамо пред Богом?“ А свети Тома му одговори преко изасланика: „Не прекидај, оче, своје молчаније. Доста ми је што си рекао, да ћемо се видети онамо пред Богом“.
И свјатјејши патријарх Тома истог дана предвече разлучи се од тела, радујући се, и пресели се к Господу, 610. године.
По престављењу светога Томе, престо заузе Сергије, ђакон велике цркве. Он у почетку беше православан, али се касније изопачи и постаде вођа монотелитске јереси, која безбожно учи да у Господу Христу постоји само једна воља. А навалише на Цркву и беде, подвајања, разорења, страдања; и јеретици гоњаху православне. Усто, по попуштењу Божјем, због умножења јереси, Персијанци ударише на грчко царство, пустошећи, пљачкајући и палећи. Тада Персијанци и Јерусалим заузеше, и Свето Дрво Часнога Крста у Персију као плен однесоше. И збиваху се све страхоте, предсказане оним необичним догађајем на литији, и светим Теодором Сикеотом пророчки објашњене, а које пресвети патријарх Тома није желео да својим очима види, него је више волео умрети. И жеља му се испуни.
Свети Тома је пасао Цркву Христову три године и два месеца, много се борећи за Православље против јеретика, и побожно почитујући Христа Бога нашег, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек, амин.
 
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
СЕРАПИОНА,
епископа Тмуитског
 
НАЈПРЕ се подвизавао у Египатској пустињи заједно са светим Антонијем Великим и светим Атанасијем Великим, а затим је био настојатељ једног монашког насеља. Одатле је био узведен на катедру епископа Тмуитског у Доњем Египту. Са светим Антонијем Великим беше у великом пријатељству, што се види из тога што му је Велики Ава поверавао своја благодатна виђења и што му је одлазећи из овога света оставио за благослов једну своју монашку расу, а другу светом Атанасију, као што о томе казује Свети Атанасије у Житију Антонија Великог (глава 82. и 91.). Свети Серапион беше у великом пријатељству и са Светим Атанасијем. Њему је Свети Атанасије упутио неколико врло важних писама као своме „брату и саслужитељу у Господу“ и као саисповеднику у вери Православној. Он га је писмом известио и о смрти јеретика Арија, пошто је о томе дознао од александријског презвитера Макарија који је тада био у Цариграду. Тако исто, када је Свети Серапион касније писао Светом Атанасију о појави јереси Духоборачке, Атанасије му је упутио три писма у којима му износи православно веровање о Богу Духу Светом и побија јерес Духобораца. Свети Серапион је учествовао и на помесном Сардичком Сабору 343, године као заштитник истине Христове и бранилац Светог Атанасија. Године 356. Свети Атанасије је упутио Серапиона заједно са четири друга Египатска епископа и три презвитера у Цариград на двор цара Констанција (337-361. г.), да би они пред царем развејали све аријанске клевете против њега, као што о томе говори историчар Созомен у својој Историји Црквеној (књ. 4, гл. 9, 6), називајући при томе Серапиона „богонадахнутим мужем, кога карактерише изврстан живот и способност говорништва“. После тога, а у време истог овог цара Констанција, Свети Серапион би протеран за веру у изгнанство, те се тако удостоји и исповедничког венца. Скончао је око 365. године.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
СЕРАПИОНА ПРЕЗВИТЕРА
 
О ОВОМЕ преподобном Серапиону, који беше друг Светог Антонија Великог и настојатељ такозваних Арсинојских манастира у Нитријској Пустињи, пише историчар Созомен у својој Црквеној Историји (књ. 6, гл. 28) да је се убрајао у најпознатије монашке оце у Египту у време Антонија Великог. А у „Историји Египатских Монаха“ (гл. 18), и у „Лавсаику“ Паладијевом (гл. 67) пише за њега: „У крају Арсеноитском видесмо презвитера по имену Серапиона, настојатеља многих манастира и игумана великога братства, које је бројало до десет хиљада душа. Братство је обављало велику економију; за време жетве сви су они доносили ави Серапиону своје плодове које су добијали место плате за жетву: сваки по стошестдесет ока жита. И све је то Ава употребљавао на помагање сиротиње, те тако нико у околини није трпео оскудицу. Штавише, жито је слато сиротињи и у Александрију“. Упокојио се преподобни Серапион у другој половини четвртога столећа.
Свети Серапион је говорио: „Не мисли да је болест тешка; тежак је само грех. Болест нас прати само до гроба, а грех следује за грешником и после гроба“.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА
НАШЕГ СЕРАПИОНА СИНДОНИТА[8]
 
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА
ФИЛИМОНА И ДОМНИНА
 
МУЧЕНИЦИ Христови Филимон и Домнин беху родом из Рима. У време гоњења хришћана у Италији они тамо путоваху и проповедаху Христа, и многе обратише у веру Христову и крстише. Зато бише ухваћени од идолопоклоника незнабожаца и приведени начелнику Италије. Али и поред свих ласкања и обећања његових они не попустише у вери, него, напротив, још већма призиваху Христа и исповедаху Га као Бога. Зато бише од идолопоклоника наги распрострти по земљи и немилосрдно тучени. Затим бише затворени у тамницу, и најзад изведени и погубљени мачем.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Константин (V) Копроним, византијски цар, царовао од 741 до 775. године. Био је најревноснији иконоборац.
  2. Овај светитељ спомиње се и 18. фебруара.
  3. Патријарх цариградски од 582 до 595 године.
  4. Сакеларије = ризничар.
  5. Цар Маврикије царовао од 582 до 602 године.
  6. Патријарховао од 595 до 606 године.
  7. Цар Фока царовао од 602 до 610 године.
  8. О њему видети опширно под 14. мајем.

Један коментар

  1. Осветљена Духом Светим, прослављена Христом, попила си спасоносну воду и њом си отвореном руком напајала оне, који су је били жедни. Велика Мученице Фотино/Светлано, Равна Апостолима, моли Христа Бога за спасење душа наших. Амин.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *