NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI 

 

VERA OBRAZOVANIH LJUDI
Tumačenje Simvola vere
 

 
11. …U JEDNU, SVETU, SABORNU, I APOSTOLSKU CRKVU
 
Putnici, evo i lađe! Kad je potop bio, Noje se spasavao u sigurnoj lađi. Potop bezumlja i greha neprestano traje. Zato je Čovekoljubac sazdao lađu spasenja. Pitajte za njegovu lađu, i brzo ulazite.
Neka vas ne prevare mnoge šarene lađe, spolja ukrašene i okićene. Pitajte za jačinu mašine i za veštinu kapetana. U Hristovoj lađi je najjača mašina i najveštiji krmanoš. To je sam Duh Sveti, Svevideći, Svemoćni.
Neka vas ne prevare ni oni, koji prizivaju u svoje malene i nove čunove, i koji vam nude zasebne čunove, samo za vas. Put je dalek i bure su opasne.
Neka vas ne prevare ni oni, koji govore, da s one strane mora i nema druge zemlje, novoga sveta, i da se ne treba ni spremati za daljnu plovidbu. Oni vas zovu u ribolov oko obale. Toliko oni vide i znaju. Vaistinu u propast su pošli, pa i vas u propast zovu.
Ne dajte se obmanuti. No pitajte za Njegovu lađu. Ako je ona i neizglednija naoči od drugih, ali je jaka i sigurna. Ako i nema mnogo šarenih barjaka, osim znamenja krsta, znajte da vam je na njoj život osiguran. A na morskom putovanju prvo je i glavno pravilo, da je život putnika osiguran.
Kad verujete u Hrista Spasitelja, hristonosci, vi verujete i u delo njegovo. Njegovo je delo Crkva, lađa spasenja. U njoj se voze vojske spasenih i spasavajućih se. To svoje delo zasnovao je Gospod na veri, jakoj kao kamen. Kao što je i rekao i prorekao: Na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati (Mat. 16, 18). I zaista, do sada je nisu nadvladala, niti će od sada.
Crkva se naziva telom Hristovim. Vi ste tijelo Hristovo (Rim. 15, 5; I Kor. 12, 27). Zato je crkva jedna jedina. Jer ne može biti dva tela pod jednom glavom. A Hristos je nazvat i glavom Crkve (Kol. 1, 18). Otuda: jedan Hristos, jedna glava, jedno telo – jedna Crkva.
Ako li ima otpada i jeresi, šta vas to buni? To je sve predviđeno i prorečeno, kao što iskusni krmanoš predviđa i priča putnicima o predstojećim burama i nezgodama. Treba i jeresi da budu među vama, govori apostol, da se pokažu pošteni koji su među vama (I Kor. 11, 9). Ako jedna grupa putnika na lađi izdelja sebi korito, pa se spusti na more da odvojeno plovi, neka vam je žao. I toliko. Njihov primer, očajan kao jogunasto srljanje u pogibao, utvrđuje vašu veru u lađu spasenja, u jednu jedinu.
Crkva se naziva svetom. Jasno vam je zašto se naziva svetom. Prvo zato što ju je osnovao Svetac nad svecima. Drugo zato što ju je Gospod priobreo i iskupio i očistio i ukrepio krvlju svojom, svetom i prečistom. Treće zato što ju od početka rukovodi, nadahnjiva i oživljava Duh Božji Sveti. Četvrto zato što su svi članovi njeni pozvani da budu sveti, odvojeni od svega nesvetoga u ovome svetu, u kome rastu i kroz koji putuju. Peto zato što su joj sveta nebesa namenjena za večno obitalište.Šesto zato što su u njoj sva ona bogodana sredstva, kojim se ljudi osvećuju i za građanstvo nebesko osposobljuju. Zato se crkva naziva svetom.
Još se Crkva naziva sabornom. Zašto tako? Prvo zato što sabira Bogu živome čeda iz svih zemalja, svih plemena, i svih jezika. Ona se ne ograničava na jednu rasu, niti na jedno pleme, niti na jednu državu. Kao čovek koji stoji na raskršću i poziva sve putnike na carevu gozbu (Mat. 22, 9), tako i crkva. Tako i sveta saborna crkva poziva i sabira sve sinove i kćeri čovečje na spasenje. I ne odbacuje nikoga, osim onoga ko nju odbaci, odbacujući time i samog sebe. To je razlika crkve novozavetne, sveobuhvatljive, od crkve starozavetne, pripremne, ograničene samo na jedan narod.
Još se Crkva sveta naziva sabornom zato što ona nije ograničena ni vremenom. Ona obuhvata ne samo sve verne od Hrista nadalje nego i sve one svete i pravedne duše, od Adama do Jovana Krstitelja, radi kojih Gospod siđe u Ad.
Još se Crkva sveta naziva sabornom zato što ona obuhvata i žive i upokojene. Upokojeni u Gospodu članovi su njeni isto kao i sada živi na zemlji. Putnici koje je lađa spasenja prevezla u novu zemlju, u carstvo besmrtno, kao i oni koje danas prevozi i koje će sutra prevoziti, svi su članovi jedne svete saborne crkve.
I tako, Crkva se naziva sabornom zato što nije ograničena ni rasom, ni jezikom, ni prostorom, ni vremenom, ni smrću.
Uza sve ovo Crkva je saborna i po svome učenju i po svome uređenju.
Sveta Crkva naziva se apostolskom. Ovako se crkva naziva prvo zato što su apostoli Hristovi bili njeni prvi članovi. Prvi lični svedoci čudesnog života i rada Sina Božjeg na zemlji, i prvi sledbenici njegovi. Drugo zato što su je apostoli uredili i po svetu rasprostrli. Treće zato što su apostoli sveti prvi posle Gospoda ulili krv svoju u temelje njene. Četvrto i zato što apostolstvo njeno do današnjega dana ne prestaje. Apostolstvo crkve ogleda se danas u dva pravca: u njenoj apostolskoj misiji u svetu i u apostolskom prejemstvu jerarhije njene. I po svojoj službi u svetu kao i po svojim služiteljima crkva prava, pravoslavna, nosi neprestano pečat apostolstva.
Crkvi kao ustanovi nije zadatak da vlada nego da služi. Da služi narodima Božjim do mučeništva poput Hrista Gospoda. Da osvećuje duše ljudske, da rukovodi duhovno-moralni život ljudi, da svetli. Da ne zarobljava no da oslobođava. Jer su svi ljudi na slobodu Hristovu pozvati, na slobodu sinova Božjih. Kao što je pisano: Tako već nijesi rob nego sin (Gal. 4, 7). i opet: Stojte u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (5, 1). Kao lađa spasenja Crkva Božja vozi ne robove no slobodnu decu, decu carsku, u besmrtno carstvo nebesko. Ni dragocenijeg tovara ni radosnijeg pristaništa!
Ovo je vera mužestvenih i druželjubivih. Nju teško primaju strašljivi i samoživi. Mužestveni su oni koji imaju hrabrosti, da ustanu protiv paganskog nereda u duši SVOJOJ i da zavedu jevanđelski poredak u njoj. Druželjubivi su oni, koji vole da putuju u društvu i koji gledaju saputnike svoje u videlu one večne svetlosti u daljini. I raduju se saputnicima svojim, kao braći svojoj, kao sami sebi, kao onoj večnoj svetlosti, koja ih sve osvetljava, miluje i k sebi privlači. Mužestveni i druželjubivi vole red u sebi i oko sebe. Oni cene tuđu pomoć i ne otkazuju svoju. Vole da se stesne, da bi i drugima učinili mesta. Slično Bogu oni gore od želje, da se svi ljudi spasu i dođu do poznanja istine. Priznajući veličanstvo Boga živoga, oni sebe ne smatraju ničim velikim. Oni na sebe gledaju kao na malene organe tajanstvenog i velikog tela Crkve, kojoj je glava Hristos. Ne guraju se i ne otimaju o prvenstvo. Ne boje se ovoga života, ne straše se smrti, pohvaljuju dobra dela svojih saputnika a svoje ne objavljuju. I tako u harmoniji, u redu, u radosti, putuju kao jato tica u toplije krajeve – u carstvo božanske svetlosti i roditeljske topline.
Ovo je vera vaša, hristonosci, vera muževstvenih i druželjubivih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno, sve do kraja putovanja, do tihog pristaništa. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Uistini, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. U Dan Rasplate, u veliki Dan Pravde Božje, kada Hristos bude sudio po pravdi, oni će se nazvati blagosloveni.
Potop. Lađa. Spasenje.
 
 

 
 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *