НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ 

ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ 

 

ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ
Тумачење Символа вере
 

 
12. … ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОПРОШТАЈ ГРЕХОВА.
 
Вода пере. Шта пере вода? Пере кожу од зноја и прашине. Онај малени део нечистоће, који тело знојењем излучи из себе, то вода пере. И онај незнатни део прашине, што од овога света падне на кожу, може вода да опере.
Но вода није у стању да опере сву ону нечистоћу, онај гној и трулеж, што се нагомилава у унутрашњости тела. Вода је немоћна према тој унутрашњој нечистоћи, која се ствара и задржава у органима. Та нечистоћа долази или од нездраве или од сувишне прашине овога света, коју људи уносе у себе као храну.
Па кад је вода немоћна према тој нечистоћи материјалној, колико ли је она тек немоћна према нечистоћи најунутрашњијој, душевној?
Јасно је да вода не пере душу. Она пере ваздух, и пере земљу. Сву кору земљину она је у стању да опере, као и кожу човекову. Њено је дејство огромно, њена услуга драгоцена. Али она не може да опере масну нечистоћу душе човекове. Јевреји су непрестано вршили обредна прања и умивања, тј. непрестано су прали кожу водом. Но њихову нечистоту душевну вода није могла такнути. И толико са нагомилала унутрашња нечистота у њима, да кад се она отворила и излила на пречистог Господа Исуса, смрад њен разноси се до данас по целоме свету.
Вода је само символ. Прање телесно символ је прања духовнога. Символ може опрати символ, али не и стварност. Вода може опрати спољашње лице човеково, али не и унутрашње. А ово унутрашње лице човеково јесте образ Божји у човеку – жива душа са духовном стварношћу у себи. Отуда само једини Бог силом Духа свога може опрати духовну нечистоту у човеку.
Но и као симбол очишћења вода је потребна при хришћанском крштењу. Тим пре је она била неопходна при символичним крштењима дохришћанским. Свети Јован Крститељ крштавао је само водом. А по тумачењу апостола Павла цео народ јеврејски крстио се символички водом: Оцеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше. И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору (I Кор. 10, 1-2). То није стварно крштење, но сликовно, праобразно. Оно је само сен хришћанског крштења.
Хришћанско крштење значи потпуно очишћење. Ово крштење представља двери, кроз које људи ступају у цркву Христову. Не ступају двапут или трипут, но једанпут. Због тога је једно крштење. У Светом Писму Божјем то је нарочито наглашено речима: Један Господ, једна вјера, једно крштење (Еф. 4, 5). Зато окрените се од оних који вам говоре, да је човеку потребно више крштења.
Крштењем се изглађава са образа Божјега у нама она најсрамнија прљотина, коју је праотац рода нашега кануо на себе, и коју је потомству оставио у наслеђе. Тај демонски печат у души нашој, црн и одвратан као пакао, само се правим крштењем може изгладити.
Отуда крштење означава умирање старог греховног човека у нама и рођење новог, безгрешног. И то је посведочено Светим Писмом Божјим. Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт његову крстисмо се. Тако се с њим погребосмо крштењем у смрт, да као што уста Христос из мртвијех славом очином, тако и ми у новом животу да ходимо (Рим. 6, 3-4). Но не умре Господ два пута, да бисмо се ми два пута крстили у смрт његову. Зато Свети Оци Другог васељенског сабора у Цариграду изрекоше: Исповедам једно крштење.
Прасликом хришћанског крштења служило је и јеврејско обрезање. Ножем се одсецао крајичак тела. То је праслика. Крштењем се одсеца греховни израстак у души. То је стварност. И као што се обрезање вршило Једном заувек, тако се и крштење врши једном заувек. Обрезање се вршило и над одраслим и над децом. И крштење се врши и над одраслим и над децом. Тако се у Цркви Божјој поступа од апостолских времена (Дела ап. 16, 14 -15; 16, 30-39; I Кор. 1, 16). Зато окрените се од оних који вам говоре да не треба децу крштавати. Питајте их, ко ће одговарати за душе деце, која помру некрштена код крштених родитеља?
За опроштење греха. То је сврха крштења. Крштење Јованово није било за очишћење грехова него само за покајање. То је и сам Јован посведочио говорећи: Ја крштавам вас водом за покајање; а онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светијем и огњем (Мат. 3, 11). Онај који је јачи од Јована Крститеља, и јачи од целога света, показао је личним примером начин правог и пуног крштења. Он се крстио водом и Духом Светим. Безгрешник се погрузио у воду Јордана, и у том часу сишао је на њега Дух Божји у виду голуба. Ту је, дакле, Јован који крштава, ту вода која пере тело, ту Дух Божји Свети који мије душу. Право и потпуно крштење. Једно, и непоновљиво над истим лицем.
По ноћи дође Никодим, кнез јеврејски, и упита Христа за науку спасења. Одговори му крштени Месија: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје (Јов. 3,5). Очишћење и тела и душе. Обновљење и тела и душе. Благодат Духа Светога даје силу и светињу води. Огањ Духа Светога сагорева при крштењу ону праотачку израстал у души свакога потомка Адамовог. Греховно бреме многих векова и колена, ругобна грба, смиче се са душе крштеног. Наследна проказа ишчезава. Од тога часа крштени је одговоран само за будуће, не за бивше.
Крштење, којим је Јован крштавао Јевреје, било је и престало. Оно је служило само као знак узбуне и припреме. Цар небески је долазио. Сва духовна атмосфера била је притајена као дух у самртника. Јован је осетио вејање новога, свежега ветра, мирисног и животворног, усред лешинског задаха света. Христос је био близу. И Јован је викао на узбуну, на припрему за дочек, на покајање. И крштавао је водом за покајање. То крштење је престало. Оно није имало благодатне силе Духа Светога, која је доцније дата свету кроз Христа (Дела ап. 19, 1 – 6). А крштење водом и Духом остало је до данас. Без њега не може се назвати нико хришћанином. Гле, Господ је заповедио апостолима: Идите и научите све народе крстећи их ва име оца и сина и светога духа (Мат. 28, 19). То је заповест лековита и спасоносна, коју су апостоли свети дословно извршили, и коју света и саборна апостолска црква до данас извршује.
Но осим овога светога крштења, којим се сви ми крстимо, постоји још једна врста крштења, које није дато свима. То је крштење крвљу мучеништва. Сви они великани, који пострадаше и крв своју пролише за Христа, крштени су крштењем крви. Крштење крвљу нарочито је познато вама, православним следбеницима Христовим. Нигде толиког броја крвљу крштених колико мећу прецима вашим, давним и скорим. И у ове наше дане у православном свету лије се крв мученика. Хиљаде и хиљаде њих крштавају се у крви својој. То су витешки сведоци јеванћеља Христова. Деца БожЈа, коју незнабошци као јагањце кољу! Њихова жртва укрепљује цркву Христову на земљи, а њихова света имена проширују календар хришћански. Крштени у крви својој вазда су били и биће богатство и украс Православља.
Било је и незнабожаца, некрштених водом и Духом, но крштених крвљу мучеништва. И њихово је крштење примљено као правилно и пуноважно. Чак је њихово крштење и више од обичног нашег крштења. Они немадоше времена, да се крсте водом и Духом. Будући духом слепи, као незнабошци, они наједанпут погледаше, познаше Христа, и за њега одмах живот свој положише. Тако се они крстише једним Господњим крштењем, Голготским, али не и Јорданским. А преци ваши православни, многи и многи, и стари и млади, и мушки и женски, и цареви и патријарси, богати и сиромашни, крстише се и једним и другим крштењем, и Јорданским и Голготским. Број тих витешких предака ваших, који се крстише најпре водом и Духом а потом крвљу својом мученичком, толики је кроз векове и векове, да би испунио државу једну.
Прво крштење, водом и Духом, заповеђено је, а друго, крвљу својом, остављено је свакоме на избор. Једном приликом упита благи Господ синове Заведејеве: Можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којим се ја крстим (Мат. 20, 22)? Видите ли, како Господ назива своје страдање – крштењем? И видите ли, како Он не каже синовима грома: морате! него их пита: можете ли? Јасно је, дакле, да се крштење крвљу не заповеда свима вернима, као оно прво крштење, него се оставља на вољу. На крштење крвљу одлучују се само они, који поред велике вере у Господа имају и велику љубав према Њему. Као што је Он сам рекао: Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји (Јов. 15, 13 -14). Безбројни преци ваши били су пријатељи Пријатеља људи. И пријатељство своје према Њему посведочили су они онако како је и Он посведочио пријатељство своје према њима – печатом крви и смрти.
Не дајте се обманути, христоносци, ако вам неки јеретик каже, да је крштење једина благодатна тајна, и да других нема. Не дајте се заварати тиме, што се у нашем Вјерују само крштење спомиње, а друге тајне остају без спомена. Свети Оци цариградски, који споменуше свето крштење, држаху и остале свете тајне. Поред крштења држаху они, свето и правилно, и миропомазање и покајање, и причешће, и јелеосвећење, и брак, и свештенство. Све ове тајне засведочене су крепко Светим Писмом и Светим Предањем. Но Свети Оци, састављајући кратки Символ Вере, споменуше само крштење зато што је то основна и уводна тајна у Цркви Божјој.
Гле, тајном крштења раскрштава се са болесном прошлошћу. И душа се уводи у лечионицу, која се зове црква. А када душа кроз крштење, као кроз двери, уђе у лечионицу, онда она унутра налази све остало што је на потребу. Тамо је миропомазање, печат дара Духа Светога. Тамо исповест и покајање за нове ране душевне. Тамо причешће, храна душе самим телом Христовим и крвљу. Тамо јелеосвећење – молитвено призивање Духа Светога на укрепљење и осећање телесног храма човековог и раслабљеног становника тога храма, душе човекове. Тамо велика тајна брака – чудо Божјег премудрог домостројства. Тамо свештеничко рукоположење, ради прејемства апостолске службе и апостолске силе. Тамо и сви остали лекови и сви канали, кроз које свемоћни Дух Божји лечи, и теши, и милује, и усправља душе верних.
Ово је вера увиђавних и мудрих. Њу нерадо примају неувиђавани и малоумни. Не увиђајући ништавило своје они не осећају потребу у помоћи јакога Бога. А увиђавни су до дна испитали немоћ своју, и немоћ свих земнородних, Испитивањем себе и других они су дошли до сазнања, да се нечистота душе човекове не може опрати самом водом нити икаквим другим елементом природним без силе свесилнога Духа Божјега. Због тога они у кротости и смерности обраћају се Богу за помоћ. И по мудрости својој употребљавају све оне мелеме за душу, које налазе у божанској лечионици, у цркви светој. Окренути леђима сенкама и варкама овога света они се предају вољи Свевишњега. И лицем се управљају непрестано ка вечној светлости. Они знају да су путници, и да ће се пут скоро свршити. Зато ходе радосно све напред и напред. И милостиво придржавају сапутнике своје, браћу своју, као царску децу, која се враћају у царевину Оца свог небеског.
Ово је вера ваша, христоносци, вера увиђавних и мудрих предака ваших. Нека она буде вера и деце ваше, све до свршетка путовања. Ово је вера непосредна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Расплате, у Страшни Дан Правде, када Христос узусуди по правди, они ће се назвати благословеним.
Вода. Крв. Препорођај.
 
 

 
 

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *