НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ 

ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ 

 

ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ
Тумачење Символа вере
 

 
13. … ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ
 
Јато тица. Како диван призор! Никад једна тица не оставља утисак тако опојне лепоте као јато тица. Нити је јато тица икад тако красно кад падне на земљу и седи на земљи као у лету, када долеће и одлеће.
Замислите милијарду тица једне врсте. Замислите их све црвене. И оне долећу и падају на земљу, и остају на земљи. Нова милијарда долеће, и пада, и остаје. И опет нова, и нова. Тако кроз векове и векове. Безбројна јата, безбројне милијарде тица. Остајући на земљи, оне под разним утицајима мењају боју. Једне постају тамноцрвене, друге црне, треће шарене, четврте беле,
И замислите да сва та безбројна јата, безбројне милијарде тица, по некој свемоћној команди дигну се са земље и полете. Какав величанствен призор! Беле су у већини, и њихова густа јата предњаче. За њима су шарене, па црвене, па црне. Бела јата лете брзо и весело, а остала по реду све тромије и невеселије. Сунце би било потпуно заклоњено, и земља би се покрила ноћним мраком.
О браћо моја, ово није само машта и слика. Стварност ће надмашити сваку људску машту и слику.
Једне звездане ноћи изведе Бог праведног и верног Аврама на поље, и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. Аврам стајаше у страху и гледаше у усхићењу. Тада му Бог рече: Тако ће бити сјеме твоје. (I Мојс. 15, 5). А Аврам беше у то време стар и бездетан. Хоће ли Бог испунити своје обећање?
Безбројне милијарде душа људских већ до сада су долетеле и пале на земљу. Све у крв оденуте, као у црвену порфиру. То је знак радости Створитеља њиховога. Безбројне милијарде до сада – а у оно време, када Бог даде обећање, Аврам немаше ниједног детета! Безбројне милијарде само до сада – да ли има више звезда на небу?
А Сара се насмеја кад чу обећање Божје да ће ускоро родити сина. И рече Сара, жена Аврамова: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. Тада рече Господ Авраму: Што се смије Сара?… Има ли што тешко Господу (I Мојс. 18, 12- 14)? И заиста, што Бог рече, не порече. Обећање своје Бог је испунио. Праведничко семе Аврамово продужило се у духовној линији у роду хришћанскоме, и размножило се можда већ до сада као број звезда на небу.
То је обећање Божје о силаску душа на земљу. Велико чудно обећање, коме је равно друго једно Божје обећање – о узласку душа са земље, о васкрсењу мртвих. Бог у Христу Господу, Васкрситељу и Васкрсломе, оставио је истинито обећање, да ће мртви васкрснути и јавити се на Суду. А када дође син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје. И сабраће се пред њим сви народи. И разлучиће их… (Мат. 25). Господ горови о свима народима, о свима јатима људи, која су од почетка до свршетка времена пала на земљу. А апостол Христов сматрајући васкрсење као милу тајну ипак је лагано и пажљиво открива вернима говорећи: Нећу вам затајити, браћо, за оне који су умрли, да жалите као и остали који немају нада… Јер ће сам Господ са заповијешћу, с гласом аранђеловијем, и с трубом Божјом сићи с неба, и мртви у Христу васкрснуће (I Сол. 4, 13 – ). И опет говори: Ево вам казујем тајну – уједанпут, у тренутку ока, у пошљедњој труби, јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви (I Кор. 15, 51). Тада ће се распадљиво обући у нераспадљиво, и смртно у бесмртност. И тада ће се рећи: Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
Тада ће се безбројне милијарде душа обући у лаку, нераспадљиву одећу, у небеска тела, слична Христовоме. И та јата, о безбројна јата, полетеће са земље. Једна јата бела као снегови многи, друга тамноцрвена, трећа шарена, а четврта црна. Бела ће се јата белети од чистоће и врлине, црвена ће се црвенети од преваге крви над духом, шарена ће се шаренети од мешавине добра и зла, а црна црнети од греха.
Нека вас не буни то, што ће се неко насмејати обећању Божјем о васкрсењу мртвих. И Сара се најпре насмејала обећању Божјем, потом застидела. Верујте, о верујте и не сумњајте, да ће се застидети тако и онај, ко се смеје овом другом обећању Божјем. Питајте га и реците му: Има ли што тешко Господу?
Чекам васкрсење мртвих. Ми чекамо посведневно и посвеминутно духовно васкрсење грешника. Чекамо да грехом као крастама прошаране или поцрнеле душе убеле са и оживе покајањем. И радујемо се, заједно с ангелима на небесима, кад се један грешник покаје и обрати Христу (Лук. 15, 10). Радујемо се са оцем, који нашавши изгубљеног сина говори: Овај мој син бјеше мртав и оживље (Лук. 15, 24). Овакво васкрсење мртвих ми често очекујемо, и неретко дочекујемо.
Али ми чекамо још и једно свеопште васкрсење. Чекамо једно јединствено и неповториво васкрсење свих мртвих, који од почетка створења на земљи живеше и власти смрти подлегоше. Своје чекање заснивамо како на разуму и савести тако, и особито, на обећању.
Непомућен и чист разум говори нам, да се овај вртлог живота не свршава смрћу. Од памтивека народи су слутили да смрт није тачка, но запета. Сва племена земна, чак и у својој идолопоклоничкој тами, предосећала су неку врсту живота после смрти. Песници и философи јелински говорили су о живљењу душа људских у Аду, у полутами и полуживоту. Мисирци су завијали мртва телеса у разне смоле и мирисе, да би се очувала, свакако за неки други живот. Продужење живота по смрти и суд по правди, која није постигла све и свакога овде на земљи, то се одувек чинило непомраченој савести људској као нешто природно и неопходно.
Но ми хришћани не заснивамо своју веру у васкрсење и живот загробни на претпоставкама песника и философа, нити на слутњама и предосећањима народа и племена, него на искуству и БожЈем обећању. На камену је утврђена вера наша а не на песку. Господ Исус Христос, откривач свих животних истина, открио нам је и истину васкрсења мртвих. И речима и примерима открио нам је. Да се радују срца ваша, христоносци.
Једном приликом кушаху Господа Исуса. Кушаху га садукеји, који нису веровали у васкрсење. Питаху га нешто о томе, чија ће која жена бити у ономе свету. Подругљивци наружени сами својим безумљем! Одговори им благи Господ: О васкрсенију нити ће се женити ни удавати, него су као анђели Божји на небу. Још томе додаде Господ: Није Бог Бог мртвијех него живијех (Мат. 22, 30-). Ако ли пак сви живи на земљи помру и у гробовима остану, како би се онда Бог могао назвати Бог живијех?
У Капернауму, у граду неверника, који је због неверовања ишчезао са лица земље, у том граду запиткиваху Господа духовно измршали ЈевреЈи, те ово те оно. Најзад им рече Господ: Заиста, заиста вам кажем: који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан (Јов. 6, 54). А пред храмом Соломоновим, који је због оскврњења неверовањем ишчезао са лица земље, рекао је Господ: Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега, и изићи ће који су чинили добро – у васкрсеније живота, а који су чинили зло – у васкрсеније суда (Јов. 5, 25-27). Онима који машу главом и говоре, како је то тешко – реците им: Има ли што тешко Господу?
И још многе друге речи изрекао је Исус о васкрсењу мртвих. Да не би људе оставио у сумњи. Он је ове своје речи и делима засведочио. Он је васкрсао мртву ћерку јеврејскога кнеза Јаира. Хладну и мртву руку њену. Он дохвати својом руком и викну: Дјевојко устани! И мртва девојка оживе и устаде (Мар. 9, 25; Мк. 5, 41).
Још је Господ васкрсао сина наинске удовице. Стигавши с ученицима у тај град, Он сретне пратњу и виде неутешну удовицу како јадикује за умрлим јединцем. Он прво приступи мајци и утеши је речима: Не плачи! Затим пође и делом да је утеши. Приђе носилима и викну мртвацу: Момче, теби говорим, устани! И дечко оживе и устаде. И даде га матери његовој (Лк. 7, 12 -15).
Још је Господ васкрсао Лазара у Витанији. Четири дана лежао је мртвац у гробници. Сестре су плакале. Сва родбина је плакала. И Господ се заплака. И викну Исус: Лазаре, изиђи на поље. И изиђе мртвац (Јов. 11). И пусти га Господ жива да иде сестрама својим.
Још је Господ васкрсао – кога? Самога себе. Он је васкрсао из гроба трећега дана по смрти, као што је и прорекао. И ученици се његови обрадоваше видјевши Господа (Јов. 20, 20). Која душа људска, жељна живота, да се не обрадује Господу, Васкрсломе и Васкрситељу!
Тако је свемоћни Господ Исус и стварним примерима потврдио речи своје и обећање своје о васкрсењу мртвих.
Догађај васкрсења Месије из мртвих ставили су апостоли свети у темељ своје проповеди јеванђелске. И сва њихова лична нада у васкрсење и сва њихова непоколебана неустрашивост пред смрћу добијала је снаге и хране од тога славног догађаја. Један од њих, који је најпре гонио цркву Христову а потом видео живог васкрслог Господа, овако пише: Ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говори неко међу вама да нема васкрсенија мртвијех? И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи (I Кор. 15, 12, 19). Али Христос устаде из мртвих, и потврди и наше васкрсење; и учини нас, који у њега верујемо, најсрећнијим од свију људи.
Господ је умро и васкрсао, да докаже и покаже и наше васкрсење из мртвих. Васкресњем његовим укресан је за навек неугасиви пламен вере у прсима људи, да ће и они васкрснути. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживјети (I Кор. 15,22). Ако се и сада нека Сара насмеје и рекне: то је тешко, одговорите јој и реците: Има ли што тешко Господу?
У давној давнини један пророк видео је и пророковао је, како они који спавају у праху земаљском буде се и дижу у ново биће, једни на живот вјечни а други на срамоту и пријекор вјечни (Дан 12, 2).
А други један пророк, пре овога, гледао је и видео је у визији велико поље, пуно препуно мртвачких сухих костију. И гледао је и видео је, како по Божјем гласу би велики потрес, и сухе кости почеше се прибирати и склапати. И гледајући нетремице виде, како сухе кости почеше навлачити се месом и преплетати се жилама. И нареди Бог, те дух живота уђе у њих. И виде пророк, како тела људска оживеше, и стадоше на ноге. Бјеше војска врло велика (Језек. 37).
То су визије и предсказања праведних пророка Божијих. Но стварност тих визија и испуњење предсказања дошло је од Христа и кроз Христа. Онима који још сумњају говорећи: то је немогуће, одговорите и реците: Људима је ово немогуће а Богу је све могуће (Мат. 19, 26). Одговорите им тако речима самога Васкрситеља. И развејаћете сумњу њихову, и спашћете браћу.
Ово је вера правоверних и будних. Њу тешко примају и држе заблудели умом и успавани мирисом земље. Они које је земља прошарала крастама и уцрнела калом овдашњице, не приклањају ухо своје обећању Божјем. А правоверни верују Божјој речи, и будно чекају испуњења. Њима се смучило од лажи лажљивих, и њима се досадило од кратких путања лажи. Зато су им мили постали дуги путови Свевишњега, и драге велике линије Истинитога. На дугом путу Он их одмара све новим и новим потврдама доброга краја. Највећи им је одмор реч Спаситеља и Вође, који је прошао цео њихов пут као човек, и дошао до краја, и видео крај, и објавио им радост велику.
На крајевима кратких лажљивих путова увек је аждаја; увек она древна змија, која је прародитеља рода нашег сурвала из Раја. А на крају дугог пута истине чека Цар и Родитељ, Утешитељ и Васкрситељ. То радује правоверне и будне. И они деле радост своју са браћом својом, сапутницима својим, са децом Цара Великога.
Ово је ваша вера, христоносци, вера правоверних и будних предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, до краја пута, до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. На Суду Христовоме, у Дан Велики, они неће бити уцвељени, но примиће живот и назваће се благословеним.
Чекање. Устајање. Облачење.
 
 

 
 

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *