НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПУТ НЕБА – ЖИВОТ И ПОДВИЗИ – ПОУКЕ И РАЗГОВОРИ

ПУТ НЕБА – ЖИВОТ И ПОДВИЗИ – ПОУКЕ И РАЗГОВОРИ

p> 

Разговор четврти

ОПШИРНИЈЕ О СНОВИМА[1]
 
Шта су снови, виђења, утваре, божанска откровења, прозорљивост и предвиђање • Снови и човеково стање • Како се спасавамо од обмане сноваШта канони казују о сновимаКо има виђења и откровењаО знацима дара и знацима обмане • Како да се препознају божанска виђења и откровења.

Ко верује у снове потпуно је неискусан,

а ко им уопште не верује, философ је.

(Лествица 3, 28).
Брат: Благословите, преподобни оче игумане!
Старешина: Бог нека те благослови, брате Јоване. Где си кренуо и шта радиш?
Брат: Дошао сам само до Вас, преподобни оче, јер сам сматрао да сте данас слободнији, пошто је и празник, и црквена служба се завршила. Због тога бих Вас замолио, ако се не љутите, да ми допустите, грешном, да Вас још питам о многим стварима о којима ми је потребно да сазнам.
Старешина: Шта још желиш да знаш, брате Јоване, и које су још твоје недоумице?
Брат: Сећам се, преподобни оче, да сте ме у саветима које сте ми дали прошлог пута многократно упозоравали да не верујем у снове, у виђења, и у друге такве утваре, међутим, до сада ми нисте разјаснили и нисте ми јасно рекли шта су добри снови и виђења, а какви су зли? Због тога Вас овог пута молим, преподобни оче, да ми разјасните ма и најмање о тим стварима.
Старешина: Али због чега желиш да по сваку цену знаш ове ствари, брате Јоване?
Брат: Ево због чега, преподобни оче. Од неког времена почео сам да сањам веома чудесне снове. Чини ми се да видим себе у некој врло лепој цркви, украшеној полијелејима и златним свећњацима, са предивним иконостасом и са разноврсним зидним сликарством. У цркви као да видим свештенике обучене у прелепе и сјајне одежде. Понекад као да себе видим у Светом Олтару и свештеници ме благосиљају, и чујем их како предивним гласовима певају духовне песме. И чудно је што и ово сањам не само када се налазим у дубоком сну, него и када тек задремам и скоро сам будан. Да ли је, преподобни оче, добро да сматрам да су ови снови добри и да су од Бога?
Старешина: Да бих ти разјаснио, брате Јоване, у вези са оним што ћеш ме питати, одговорићу ти на пређашње питање о сновима, виђењима и утварама/привидима, јер док не будеш добро знао шта су, и која је разлика међу њима, нећеш моћи појмити да ли је добро да сматраш да су истински снови које велиш да имаш.
Брат: Молим Вас да ми кажете, преподобни оче, укратко, шта су снови.
Старешина: Сан, брате Јоване, није друго, до само покрет нашег ума током спавања (Лествица 3, 22).
Брат: А шта су виђења, преподобни оче?
Старешина: Виђења, брате Јоване, јесу нека стварна показивања, али која прима око ума, било у стању нормалног функционисања организма, било у потпуном сну или само у полусну, било у стању узношења или заноса.
Брат: А шта су утваре/привиди, преподобни оче?
Старешина: Утваре, брате Јоване, нису друго, до самообмана очију, када ум спава, или опет: утваре/привиди су виђење нечега што не постоји (Лествица 3, 23).
Брат: Ја сам, преподобни оче, многе чуо како говоре о откровењима. Молим Вас да кажете и мени шта су откровења, и која је разлика између откровења и виђења?
Старешина: Брате Јоване, откровење је нешто више од виђења, пошто виђење показује човеку некакву тајну, док откровење показује човеку ствари дубље од онога што се види. Тако видимо да Св. Јован Богослов назива чудесима оно што види у Апокалипси (Откровења) и не знајући шта је; открива му их анђео, који му показује откровење: Зашто се чудиш? Ја ћу ти казати Тајну жене и звери што је носи и има седам глава и десет рогова (Отк 17, 7). Ево шта вели и Св. Макарије: „Једно је виђење, а друго – озарење и откровење; и постоји осећање, и постоји виђење, и постоји озарење; и ко има озарење већи је од оног ко има осећање (то јест од оног који види штогод на чулан начин), пошто се озарио ум његов, и примио је нешто више од оног ко има само осећање, зато што му се дао дар не само да види, него и да појми шта је видео“. И опет, показујући да је откровење веће од виђења, вели: “ Али друго је откровење, јер се њиме откривају души велике ствари и тајне Божије“.
Брат: Чуо сам још, преподобни оче, о дару прозорљивости; молим Вас, дакле, да ми кажете шта је прозорљивост и по чему се она разликује од виђења и од откровења.
Старешина: Прозорљивост, брате Јоване, већа је од виђења, али много мања од откровења и пророштва. Ко има дар прозорљивости види, као да је присутан, ствари које се збивају далеко, то јест зна шта се дешава веома далеко од њега, на пример: да ли долази когод к њему или да ли какви злочинци убијају неког човека негде далеко, и томе слично. Такође, ко има дар прозорљивости може спознати тајне скривене у дубини срца другог човека. Дакле, већи је овај дар од онога који има виђење, јер у виђењу се ништа не поима, али је мањи од онога који има дар пророштва и откровења. Јер ко пророкује не само да зна шта се у том часу збива негде далеко, него види и шта следи у будућности, након стотина и хиљада година. А ко има откровење, опет види и поима велике божанске тајне.
Брат: А шта је предвиђање, преподобни оче? Јер сам од појединих чуо да је и то дар од Бога.
Старешина: И предвиђање, брате Јоване, је „огранак“ пророштва, али о ономе што је ближе, као и прозорљивост, зато што ко има овај дар казује шта ће се десити ускоро.
Брат: Благодарим Вам са потпуним смирењем, преподобни оче, што сте ми разјаснили тако укратко шта су снови, шта су виђења, утваре, откровења, пророштва, прозорљивост и предвиђање. О некима од ових, преподобни оче, усудио бих се Да Вам тражим опширнија појашњења. У првом реду молио бих Вас да ми кажете како може човек спознати да ли је његов сан од Бога или од ђавола? Пошто су многи људи били обманути и одведени у погибељ, уздајући се превише у своје снове.
Старешина: Добро си учинио, брате Јоване, што си поставио и ово питање, јер је од велике потребе да се познаје како се разликују добри снови од злих и погибељних.
У првом реду навешћу ти сведочење Светог Дијадоха Фотичког, који учи доста јасно о разликовању снова, казујући овако: „Снови које Божије човекољубље шаље души јесу необмањујућа сведочења једне здраве душе. Зато се они не претварају из једног лика у други, нити изазивају ужас, нити доносе смех и плач у исто време, него се приближују души са свом духовном кротошћу. После тога, након што се тело и пробудило из сна, душа тражи са много чежње да се продужи делање сна. А у утварама (представама, прим.изд) које ђаволи доносе све се догађа насупрот. Оне не остају ни у истом лику, нити се дуже показују у каквом несмутљивом облику. Јер што ђаволи немају по слободној вољи, позајмљују само из жеље да обману, и ово не може да их задовољи на дуже време. Због тога они говоре велике ствари и ужасно прете, узимајући често на себе ликове војника. А понекад се и радују што си спознао њихово лукавство.
Због тога, пошто их виђаш често, чак и у сновима, страшно их разбешњује. Али догађа се понекад да добри снови не доносе радост души, него јој доносе радосну тугу и сузе без бола. А то се дешава онима који су много узнапредовали у смиреноумљу“ (Добротољубље, том I, стр. 350). И након што је показао како разликовати снове, Св. Дијадох додаје: „Показао сам, на основу онога што сам чуо од оних који су искусили, разлику између добрих и злих снова. Свакако да је то разликовање тачно. Али се дешава да душа, оскврнивши се неосетно, из разлога што је покраде каква помисао (чега мислим да нико није поштеђен), не може више тачно да разазнује и верује ономе што није добро“ (Добротољубље, том I, стр. 350). А пошто постоје снови који не долазе човеку ни од Бога ни од ђавола, него се рађају из зле обмане душе и од неуздржања од јела и пића, о овој врсти снова Св. Дијадох вели: „Када наш ум плива у таласима пића, не само да страсно види у сну ликове које ђаволи осликавају, него и смишља у себи одређена лепа виђења и ватрено пригрљује своје утваре као какве љубавнице. Јер, пошто се његови удови који служе телесном сједињавању разјаре од топлоте сна, ум је приморан да представи себи неку сенку страсти (Добротољубље, том I, стр. 350).
Брат: А да ли може човек, преподобни оче, да из снова, који се појављују у његовој души за време спавања, спозна стање своје душе?
Старешина: Да, брате Јоване, буде ли човек мудар и сабран, може да спозна стање своје душе из снова које има током спавања.
То јасно показује Преподобни отац Никита Ститат и Студит, који о овоме вели овако: „Немогуће је марљивцу /ревнитељу/ да појми из снова покрете и своје душевно стање и да се стара о свом стању, зато што су покрети тела и утваре ума по његовом унутарњем стању и његовим старањима“. Дакле, ако когод има душу која је љубитељ материје и сласти, његов ум утвара (замишља, представља, прим.изд) стицања ствари и страствена спотицања, од којих, пошто се оскврни, долази и скрнављење тела. Ако је лаком и среброљубив, види само злато које га омамљује и које умножава каматама и полаже га у хранилнице а ове га осуђују као немилостивог.
Ако је човек настран и злобан, види како га у сну прате звери и отровни гмизавци и обухваћен је страхом и бојазни. Ако је надмен и славољубив стреми само ка добрим стањима среће, ка високим престолима власти, и сматра стварним оно што још није. Ако је горд и кочоперан, види себе да је вожен сјајним кочијама, да има крила и лети по ваздуху, и да сви трепте од његове власти.
Исто тако и богољубив, будући љубитељ творења доброг дела и праведан у подвизима благослова, и имајући душу чисту од материје, види у сновима испуњавање онога што ће бити и откровење страшних виђења, и свагда се молећи, има мирно стање душе и тела, а пробудивши се из сна, запажа да на свом лицу има сузе, а у устима обраћање Богу.
Након што даје ово разјашњење исти Свети Отац додаје о сновима следеће: „Из напред реченог – вели он – нешто је оних што су материјалисти и љубитељи тела, који имају за бога стомак и срамоту ситости, а ум им је помрачен лењивим животом и поробљен страстима, које ђаволи утварају (представљају, прим.изд) и њима се поигравају; а нешто припада марљивцима (ревнитељима, прим.изд) и онима који очишћују своја осећања душе и творе добра која виде у сну, и то им је подстрек ка божанским стварима и напретку; а нешто припада савршенима, које божански Дух чини да буду такви, и они су се сјединили с Богом кроз богословну душу“.
Брат: Преподобни оче, слушајући пажљиво речи ПрепоДобног Никите Ститата, разумео сам доста јасно да ће како они који су узнапредовали у добром делу, тако и они страсни, ако буду пазили на своје телесно и душевно стање, моћи да из снова које имају спознају своје добро стање, али и страсти које их нападају и које њима господаре.
Молио бих Вас, преподобни оче, да ми кажете има ли и других Светих Отаца који говоре о овом.
Старешина: Други отац, брате Јоване, који као и преподобни Никита Ститат говори о овом, јесте божански и Св. отац Максим Исповедник, који, показујући да човек може да спозна свој напредак и раст у бестрашћу кроз покрет својих снова, вели: „Када душа започиње и осећа своје сопствено здравље, почиње да види и своје утваре (привиђења) из снова као какве таштине, које је више не смућују“.
Затим, казује и о страстима и о спознању њиховог раста кроз снове: „Када расте похота, ум утвара (замишља, прим.изд) себи материју својих задовољстава у време спавања, а када расте љутња, види ствари које проузрокују страх. А нечисти ђаволи чине да расту страсти, узимајући за ослонац нашу небригу и све што их подстиче. Али смањују их свети анђели, покрећући нас на делање врлина“.
Постоје, брате Јоване, код Светих Отаца још и многа друга учења о сновима. Сада ћу ти изложити још једно сведочење из Светог и божанског Јована Лествичника о сновима који бивају почетницима у манастирима. „Када ми – вели – напуштамо своје домове и сроднике ради Господа и отпочињемо туђиновање из љубави према Богу, тада се ђаволи труде да нас узнемире сновима, представљајући нам наше сроднике како плачу или се налазе у затвору због нас или трпе друге невоље. Стога, онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком и труди се да је ухвати!“ Затим додаје: „Демони таште славе јесу пророци у сновима; будући препредени, они по околностима закључују шта ће се десити и затим јављају нама да ће се то испунити, да бисмо се ми дивили и узносили мишљу као да смо достигли дар бестрашћа и продирања у оно што је будуће. Ко верује ђаволима верује о себи да је пророк, међутим ко их презире схвата да је ђаво увек лажљивац! Као дух он јесте и види што се збива у поднебесју, и примећујући, на пример, да когод умире, предсказује то кроз сан лаковернима. Својом силом ђаволи немају никакво спознање будућих догађаја, али се зна да покаткад и ђаволи могу предсказати смрт“ (Лествица 3, 23).
Брат: Из онога што сте ми рекли, преподобни оче, у вези са сновима, појмио сам да је веома опасно да се човек узда у своје снове; због тога многе ђаволи обмањују посредством снова. Зато Вас молим, преподобни оче, да ми кажете шта треба човек да чини, да би се спасао снова.
Старешина: Брате Јоване, да би човек имао ум и срце озарено и необмануто утварама обмањујућих снова, као и свим утварама (привиђењима, представама, нап.изд) које му ђаволи доносе било када спава, било када је будан, треба да се труди да стекне два велика и свеобухватна дела: Љубав и Уздржање.
То ми поимамо из учења о сновима Светог и божанског оца Максима Исповедника, који каже овако: „Неки говоре да ђаволи, такнувши се у сну појединих делова тела, изазивају жељу, и тако се јављају утваре (представе). Други опет говоре да страст која господари у ђаволу који нам се приближава проузрокује нашу страст, и тако се распаљује душа према помислима стварајући најпре ликове путем сећања; такође о другим утварама од којих страдају једни казују на један начин, други на други начин. Али ни у једном од поменутих начина не могу ђаволи да покрену ниједну врсту страсти, ако се у души налази љубав и скрушеност, било да је тело будно, било да спава (Добротољубље, том II, стр. 73).
Брат: Али, преподобни оче, зар никако није добро веровати у снове, и шта кажу Свети Оци о веровању у снове?
Старешина: Да би ти разјаснио о овом, брате Јоване, мислим да је довољно да ти изложим једно од сведочења Светог Јована Лествичника, који у овом погледу вели овако: „Ко верује у снове потпуно је неискусан, а ко уопште не верује – философ је“.
Дакле, веруј само у снове који ти објављују муку и суд, а ако те воде у очај, од ђавола су (Лествица 3, 24).
А Св. Дијадох Фотички у том погледу вели овако: „Довољно је за што већу врлину или за напредак ка све узвишенијој врлини да се не уздамо ни у какву утвару. Јер су снови најчешће лик помисли, или – као што сам рекао – поруге ђавола (Добротољубље, том I, стр. 349).
Брат: Преподобни оче, а шта у погледу снова одлучују Свети и божански канони?
Старешина: Брате Јоване, у погледу таштих снова и виђења свети и божански канони одлучују исто што и Свети Оци, jep су и свете каноне исто Светитељи саставили.
Знај још и ово, брате Јоване, да су Свети и божански Оци који су саставили свете каноне веома снажно држали до учења Светитеља који су им претходили, одлучујући кроз свете каноне да сва учења Отаца написана сходно учењу Спаситеља нашег Исуса Христа и учењима и предањима Светих апостола имају у Цркви Христовој силу закона (Канон 87. Василија Великог).
И пошто су многи од Светих Отаца бранили хришћанима да верују у непроверене снове и виђења, Сабор Светих Отаца сабран у Картагини 418. године одлучио је 87. каноном да сваки храм који би се гдегод подигао на основу каквог сна или залудног виђења буде уништен! Ево садржаја канона: „Сви олтари који се гдегод буду подигли на основу залудних снова и виђења нека на сваки начин буду уклоњени“ (Законоправило, Њамц, стр. 532).
И то су Свети и божански Оци одредили зато, што је веровање у снове паганска одлика, и који верују у снове јесу као идолопоклоници.
Постоје, међутим, и снови од Бога. Али по Светом Григорију Нисијком (Слово о стварању човека, глава 13) такви снови бивају“ веома ретко и само ради значајних разлога, који се тичу општег добра.
Али тада Бог показује са сигурним доказима да је Он послао сан. Постоје још и снови који се покрећу због чисто природних повода.
А митрополит Јаков пише овако: „Ко верује у снове и у чини, у враџбине и у амајлије и у ине ђаволске ствари – без закона је и без Цркве“.
Брат: До сада сте ми, преподобни оче, рекли довољно о сновима; због тога Вас молим да ми опширније говорите о виђењима и откровењима.
Старешина: И шта би, брате Јоване, хтео да знаш у овом погледу?
Брат: У вези са виђењима и откровењима, преподобни оче, хтео бих још да знам у којем се стању налази човек када има виђење или откровење и како бива узношење и усхићење његовог ума у то време. Да ли у време узношења и усхићења човеков ум још може делати штогод од онога што му је природно и је ли човек у то време свестан да ли је у телу или ван тела?
Старешина: Овога пута, брате Јоване, поставио си ми врло осетљиво и тешко појмљиво питање, које сасвим превазилази моју слабу моћ поимања, тако да бих радије одустао да одговорим на њега, будући сасвим неискусан у опиту живљења тако великих ствари.
Али пошто случајно имам при руци нека учења Светих Отаца који су то искусили својим животом и учили о њима самим својим живљењем, одговорићу ти, брате, да би и теби појаснио оно што ме питаш.
У првом реду навешћу ти сведочење Светог и божанског Оца Григорија Солунског, великог теолога и прозорљивца, који у једном од побијања Анкиндина у погледу узношења ума и усхићења ума за време небеских виђења, каже: „Божанско узношење достојних ове тајне овако се збива: за време док су узнесени удостојавају се божанског и неизрецивог сијања, које отевши (узневши) им намах ум од свега што је чулно и мислено и њих саме узвисивши изнад самих себе, потпуно их претвара у светлост, тако да ко доживљава ово блажено надпојамно преображење и озарење, будући да је изашао из свега, чак и из себе, није више свестан, у то време, да ли се налази у телу или ван тела.
Јер када умом загосподари то снажно и божанско сијање, које је боље од природе и натприродно, не може више делати оно што је његово природно, будући да њиме тада господари божанска сила.
Јер ако би појмио штогод од онога што је у његовом стању, тада не би више био у Богу, нити узнет у надумно. А ако га то неизрециво озарење остави, и он се врати у себе, тада спознаје да је за то време био изван себе и да је доживео нешто страно и изнад своје природе, и ваистину није знао да ли је био у телу или ван тела“.
Знај и ово, брате Јоване, да ум, будући да га је узнела божанска благодат, иако постаје изнад своје природе, не смућује се, нити трпи какву промену на горе, као што страдају лажни пророци, свадљивци и они који се мешају са демонима, јер остаје чист и несмућен, преображавајући се на боље и натприродно, налазећи се у усхићењу и у дивљењу.
И Св. Симеон Метафраст, тумачећи речи Светог Макарија, вели: „Светлост која је сјала над блаженим апостолом Павлом на путу и којом се узнео до трећега неба, и чуо неизрециве тајне, није била неко озарење од поимања и знања, него просијање у души силе Духа Онога Који је благ по ипостаси, чију пуноту сијања не могу да гледају телесне очи јер би ослепеле.
Овом светлошћу открива се свеколико познање, и самога Бога спознаје душа која га је достојна, и коју Он љуби“ (Глава 139).
Због тога је и божански Нил рекао да молитва савршених има извесно предпоучитељно отимање ума и излазак из осећајног (чулног, прим.изд).
Зато је и велики Антоније рекао: „Знам да је апостол Павле био узнет, али како је био узнет не знам!“ И божански отац Максим Исповедник вели: „Време и начин који Бог, по свом хтењу, користи, остају свима свагда неисказани“.
Памти и ово, брате Јоване, да је веома мало Отаца примило ову тајну, и само је из поколења у поколење прими понеко благодаћу Божијом, као што потврђује Св. Исаак Сиријски (Слово 32).
Зато је и Св. Григорије Солунски, тај велики теолог Цркве Христове, назвао ову тајну узношења у животу Светог Петра Атонског: „Добитком који је тешко наћи, и тешко изрећи, и тешко стећи „.
Брат: Овог пута, преподобни оче, заиста чудесне ствари сам чуо од Вас, јер сте ми подробно изложили како су ум и душа, као и тело човеково, у време када се овај удостојава да га Бог отме (узнесе) умом и да му се открију велике и божанске тајне.
И сва су ова учења достојна чуђења и потпуног поверења, преподобни, то су речи највећих Светитеља и теолога Цркве Христове, као Григорија Богослова, Максима Исповедника, Антонија Великог и других божанских Отаца.
Старешина: Да, брате Јоване, горе наведена сведочења будући сведочења Светих и божанских Отаца, који су живљењем проживели оно што су казивали, могу бити примљена као добра и истинита, с потпуним поверењем.
И ти, брате, ако желиш да не залуташ у погледу виђења и откровења, немој примати ни од кога нека друга учења, јер су многе обманули ђаволи својим утварама, а ни они сами не познају своју обману, и друге желе да обману и да одвуку у погибељ својим утварама.
Брат: Али, преподобни оче, у које се време удостојава неко да има од Бога виђења и откровења? И затим бих хтео да знам, ако је могуће, каквим се тајнама учи човеков ум у време ових узношења и како их види.
Старешина: По сведочењу Светих и божанских Отаца, брате Јоване, који доживе блаженство да се удостоје узношења ума, усхићења, небеских виђења и божанских откровења, само се у време молитве удостојавају тога (Св. Исаак Сиријски, Слово 32).
Свети Нил Синаит каже у овом погледу: “ Стање молитве јесте бестрасно навикавање, јер неограничена љубав узноси мудрољубиви ум на духовну висину“.
Слушај, брате Јоване, и Св. Максима Капсокаливу, који, показујући да се човек у време молитве удостојава божанских узношења ума и усхићења, вели овако: „Када благодат Божија дође у човека, тада престаје молитва, пошто је ум потпуно у власти благодати Пресветога Духа и не може више делати својим моћима, него остаје неделатан и потчињен само Светом Духу. И камо жели Дух Свети, онамо га одводи, било на нетварно небо божанског озарења, било на друго неисказано виђење. И укратко, како Дух Свети хоће, тако теши Своје слуге“ (Житије Светог Максима Капсокаливе, јануар).
И пошто си, брате, питао и какве тајне поима ко се од Бога удостојио да дође у ова узношења, дотични у то време види узвишене ствари и тајне, које никада још не беше видео!
Ово показује исти Св. Максим Капсокалива у свом одговору Св. Григорију Синаиту, који га беше питао о томе, те вели: „Када дар Духа Светог дође на кога, не показује му што је обично, нити што је чулно овосветско, него му показује што никада није видео или чуо“.
Тада Дух Свети учи човеков ум узвишеним и скривеним тајнама, које, као што каже божански апостол Павле, Телесно око човеково не би, само по себи, могло да икада појми.
И опет, брате Јоване, пошто си питао како то види ум онога који се налази у узнесености и виђењу, исти Свети Отац учи овако: „Када је восак далеко од огња, чврст је и може се хватати људском руком, а ако га ставиш на огањ, топи се, гори, и сав се претвара у светлост. И не може да се не истопи у огњу и да не постане као вода. Исто тако и човеков ум, када је сам, несједињен с Богом, поима оно што припада његовој моћи, а када приступа божанском огњу и Духу Светом, распаљује се и топи од божанских виђења, и нема начина да тамо, у божанском огњу, мисли што је телесно и што би он хтео“ (Житије Св. Максима Капсокаливе).
Брат: Али који су, преподобни оче, знаци дара Божијег за време таквих узношења и виђења?
Старешина: О знацима дара Божијег, брате Јоване, за време небеских виђења и отимања ума учи нас исти Св. и божански отац Максим, говорећи: „Када благодат Духа Светог приступа човеку, сабира му ум, чини га послушним и смиреним, подсећа га на сећање на смрт памћење грехова, будућег Суда и вечних мука, чини да смерна душа плаче и да оплакује грехе, а очи чини кротким и пуним суза.
И што ближе приступа човеку, тим више се душа кроти, и теши је Светим страдањима Господа нашег Исуса Христа и Његовим безграничним човекољубљем, изазивајући у његовом уму узвишена и истинита виђења: најпре о умом необухватној сили Божијој, како је једним Логосом привео све твари из небића у биће, затим о необухватности и непојмљивости Свете Тројице и о невидљивој дубини божанског бића и друго.
Тада се човеков ум узноси на ону божанску светлост, и срце му постаје кротко, и рађа плодове Светога Духа: радост, мир, дуготрпљење, љубав, смирење и остало. И душа прима неисказану радост“ (Житије Светог Максима Капсокаливе).
Исто о знацима благодати за време узношења ума говори и Св. Макарије Велики, који каже овако: „За време узношења ума благодати припада: радост, мир, љубав, истина, и ова истина приморава човека да тражи истину“.
Такође, божански отац Павле, који се подвизавао у Латријској планини, упитан од свог ученика о знацима благодати за време узношења ума, вели: „Блага светлост Благога јесте узрочник радости и доброте, и чини га кротким и човекољубивим“.
Брат: Преподобни оче, а како се могу спознати знаци обмане и прелести? И какву светлост види ко има виђења од ђавола?
Старешина: Брате Јоване, о знацима обмане и прелести саслушајмо најпре Светог Макарија Великог, Египћанина, који то показује, говорећи: “ А обмана и грех јесу прелесни, немају љубави и радости према Богу, јер као што је маслачак сличан салати, али је ова слатка а онај горак, исто је тако и благодат слична Истини, и у њој је ипостас Истине.
И као што укус разликује горку траву од слатке салате, исто тако се по узнемирењу или миру срца разликује појава ђаволске прелести (од благодати)“.
Ова сведочења Светог и божанског оца Макарија о знацима прелести и благодати нека ти остану у уму, брате Јоване, пошто ћеш из узнемирења или мира срца моћи да јасно и прејасно спознаш ако те кадгод буде кушала каква обмана од ђавола или каква истинска посета Бога.
Пошто си, брате, питао и какву светлост види човек када има какво виђење од ђавола, слушај најпре одговор преподобнога оца Павла Латријског, који вели овако: „Светлост противне силе у виду је огња који се дими и личи на чулну ватру. Када је види смирена и чиста душа, налази да је без укуса и мрзи је“.
Још и божански отац Максим Капсокалива овако казује о светлости која се показује у ђаволским виђењима: „Једно су знаци обмане а друго знаци благодати. Када зли дух обмане приступа човеку, смућује му ум и изнурује га, чини му срце грубим и помрачује га, проузрокује му бојазан и надменост, слаби му очи, смућује му мозак, узбуђује му тело, показује му привидну светлост, али не сјајну и чисту, него црвену, и чини да му ум буде занесен и ђаволски, и подстиче га да изговара непристојне и хулне речи.
И ако се дух обмане покаже човеку више пута, чини да се гневи и испуњује га (човека) сасвим гневом и гордошћу, те не зна шта је смирење и истински плач и сузе, него се увек хвалише својим делима, и бестидно и безбожно је обузет страстима и укратко сасвим силази с ума и стиже до потпуне погибељи“ (Нав. дело).
Брат: Благодарим Вам, преподобни оче, што ми је и овог пута много разјашњено, и користила су ми учења Светих Отаца, која сте ми изложили на моја питања. Али да бих био још боље утврђен у вези с оним што сам Вас питао, молим Вас, ако знате још, да ми изложите и друга сведочења из Светих Отаца у погледу ђаволских обмана.
Старешина: Ако хоћеш још и друга сведочења, брате Јоване, да би ти се разјаснило и да би се уверио, онда слушај и Светог Дијадоха Фотичког, који показује стање ума у време добрих и злих виђења, говорећи овако: „Не треба да се двоумимо да ум када почиње да бива под снажним делањем божанске Светлости, постаје потпуно прозорљив, тако да изобилно види своју сопствену светлост. Ово се догађа када сила душе загосподари над страстима, а све што се показује у чулном облику настаје од роварења ђавола!“ А као печат онога што је речено о обмани ђавола, привешћу речи Светог и свехвалног апостола Павла, који вели: И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела Светлости (2. Кор 11,14).
О обмањујућим виђењима и Евагрије монах вели овако: „Пази да те не обману зли ђаволи каквим виђењем. Буди обазрив окренувши се молитви и призивајући Господа. Јер ако је виђење од Њега, нека те Он озари, а ако ли није, нека хитно одагна обмањивача; и буди смео, јер неће опстати пси, када ти будеш пламено беседио с Богом. Јер ће помоћу Божијом намах бити прогнани далеко, будући поражени на невидљив и непојаман начин…
Право је да ти не остане непознато ни ово лукавство, да се за неко време ђаволи као расправљају сами међу собом. И ако хоћеш да иштеш помоћ против једних, долазе други под видом анђела и одгоне прве, да би ти био обманут од њих, чинећи ти се да су анђели“. И опет вели: „Не пожели да видиш анђеле или Христа на чулан начин, да не би сасвим сишао с ума, узевши вука за јагње и поклонивши се непријатељима ђаволима“.
Брат: Из овог реченог, преподобни оче, појашњено ми је веома добро о добрим и злим сновима и о виђењима – обмањуЈУћим и оним што су од Бога. Због тога Вас молим да ми појасните и у вези са откривењима од Бога: којим се знацима могу препознати?
Старешина: Ако хоћеш и то да знаш, брате Јоване, онда памти. Главни знаци по којима се могу познати откровења од Бога јесу три на броју, и то:
1. Узвишеност откривених учења;
2. Њихова божанска чистота;
3. Њихова моћ да преображавају људе на добро.
Ови знаци су унутарњи и они се могу појмити само када је откровење добро познато и испитано у духу смирења и побожности.
Тај дух чини блаженим онога који се посвећује таквом испитивању. Али о божанском откровењу можемо се уверити и по спољашњим знацима, који су чудеса и пророштва, којима можемо додати и моралну чистоту особе преко које се даје откровење.
Знај још и ово, брате Јоване, да ако је откровење од Бога, оно се савршено уклапа у речи божанског Писма и у учења Цркве.
Другим речима, оно не садржи ниједно ново учење, које би се ма и најмање могло супротставити старима, то јест онима што су садржани у побожним књигама и у Предању. Та истина се темељи на самим речима Спаситеља, који каже: И ако се царство само по себи раздели, то царство не може опстати (Мк 3, 24).
С друге стране имамо и сведочења божанског апостола Павла, који вели: Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде (Гал1,8).
Брат: Молим Вас, преподобни оче, да ми кажете како се показују виђења и откровења која су од Бога.
Старешина: Брате Јоване, Бог показује виђења и откровења особито људима Светим и веома узнапредовалим у смирењу, у разборитости и у самопознању. А покаткад Бог даје виђења и обичним људима. Али виђењима Бог удостојава само када хоће да делотвори дела спасења, како за онога који има виђења, тако и за друге људе.
Понекада Бог открива Своје тајне и неверницима, ако су искрени у свом живљењу, да би послужили верницима, јер се Бог не служи само људима, него и животињама, дрвећем и другим творевинама неодуховљеним у божанском домостроју, укључујући читаво саздање, да дела на спасењу људи.
И ако чујеш, брате Јоване, да покаткада Бог показује виђења и откровења неверницима, немој замишљати да то чини било кад и било коме! Јер то се догађа веома ретко и по Божанском избору и икономији са појединим људима, који су искрени у свом незнању, и да би их привео Себи и поправио многе.
То међутим не значи да ми треба да узимамо у обзир снове и виђења ма коме се догодили. То нас учи Преподобни Никита Ститат, говорећи: „Нису сва показивања из сна истинита и не показују се свима, но само онима који су се очистили умом и озарили осећања душе и похитали навише, према природном виђењу, који више уопште не брину о световним стварима и уопште не брину о овом садашњем животу, и који се налазе у дуготрајном неједењу и обухватном уздржању, у знојевима и у трудовима по Богу, у душе у које се уселила Светост, Богопознање и добра мудрост, које имају анђеоски живот а садашњи живот (живот по свету) им је Бог сакрио, који напредују у освећеном спокојству и попели су се на престо пророка Божијих“. Због тога је Бог говорио Мојсију: Ако буде међу вама пророка, показаћу му се када спава и у виђењу ћу му говорити.
Значи, као што видимо из сведочења овог преподобног Оца, не треба да узимамо у обзир снове и виђења свих, но само оних који су узнапредовали у нестицању, у уздржању и у тиховању и одбацили су сасвим бриге овога века, и који су се свеобухватним уздржањем очистили од страсти и удостојили се да приме од Бога дар пророштва, као Мојсије и као остали пророци. А ако сам претходно рекао да покаткад Бог показује виђења и појединим обичним људима, исто сам тамо показао да се то догађа веома ретко, а у Христовој Цркви то не може имати силу закона, као што нас уче Свети и божански Оци.
Брат: Молио бих Вас још да ми кажете, преподобни оче, да ли увек онај ко има какав сан или какво виђење од Бога може да га појми сам или му је потребан когод други да би му открио њихово тумачење?
Старешина: Знај и добро схвати, брате Јоване, да скоро увек онај ко има какав сан или какво виђење, небеско или обмањујуће, не може га лако појмити, ако не буде имао од Бога Дар разлучивања и разликовања духова, и особито ако не буде питао онога који има такав дар од Бога.
Ово видимо доста јасно из више сведочења Светог Писма. На пример, у Старом Завету читамо да вавилонски цар Навуходоносор није могао да сам разуме снове које му је Бог показао, док није позвао Светог пророка Данила, који је, Духом Светим који беше у њему, рекао цару и сан и његово тумачење (Данило 3, 29; 4,16).
Исто тако и Валтазару, сину Навуходоносорову, исти Свети пророк Данило тумачи виђење са три речи које тајанствена рука беше исписала на зиду његове куће у време гозбе, и које је предсказивало пад његовог царства (Данило 5,16).
Читамо, такође, да Јосиф тумачи у тамници снове Фараоновог пехарника и хлебара. А након што га Бог изводи из тамнице, исто он тумачи Фараонове снове са седам дебелих крава и седам мршавих крава и са седам класова жита празних и пуних, који предсказиваху предстојеће седмогодишње изобиље и глад (Постање 40,41).
Али можда ће неко рећи да се то догодило само са неверницима као што су Навуходоносор, Валтазар и Фараон, који због свог неверовања нису могли појмити тајну својих снова и виђења. Међутим, није тако. Јер нам божанско Писмо јасно показује да не само ти нису могли разумети снове и виђења, него чак ни Данило пророк, пун дара Духа Светога. Ни њему нису били дати сви кључеви да би отворио смислове и тумачења тајинских виђења и откровења која је Бог показао, јер је и он имао потребу за тумачем вишим од себе у знању. Тако је било са виђењем четири звери које израњаху из мора (Данило 7,1), виђењем јарца и овна (Данило 8,1), пророштвом са седамдесет седмица и година (Данило 9,1) и другима. Видимо да му је, пошто их не беше разумео, Бог послао арханђела Гаврила да му тумачи и да му објасни да разуме што беше видео и чуо.
Ево, ради уверавања, самих пророкових речи: И када ја Данило видех виђење и потрудих се да га појмим, гле, стаде пред мене неко у лику човека, и чух човечији глас изнад реке Улаја, који казиваше и викаше: Гаврило, протумачи виђење оном тамо (Данило 8,15). И у тумачењу пророштва о седамдесет седмица и година, опет чујемо Пророка где казује: Док још говорах у својој молитви, гле, човек Гаврило, којега видех у свом почетном виђењу да ми у брзом лету приступа о вечерњој жртви; и дошао је и проговорио, говорећи: „Данило, управо сада дођох, да ти отворим ум“ (Данило 9,21).
Исто видимо и у Апокалипси, где се сам Господ Бог и Спаситељ наш Исус Христос показује у виђењу Светом и божанском апостолу и Јеванђелисти Јовану и затим му шаље анђела који му обзнањује тајне божанских откровења која му се беху показала (Јн 1,1).
Исто тако и божански апостол Петар није појмио тајну виђења са сасудом који силажаше с неба, док није чуо с неба глас који му је раздрешио недоумицу, и док анђео Господњи није био послат капетану Корнилију да би му саопштио што је за његово спасење!
Значи, брате Јоване, из довде показанога, и из других места Светог и божанскога Писма можемо појмити да ко има какво виђење или откровење не може увек да га сам појми. Због тога не треба да му журно поверује, сматрајући да га може сам појмити, него му је потребан когод искуснији од њега. Јер буде ли неко имао такву надменост ума, уздајући се у своје расуђивање и мишљење, тај ће несумњиво бити поруган од ђавола, као што се и догађало да многи од тих буду обманути и поругани од ђавола.
У таквим случајевима веома нам је потребно да много испитујемо и да питамо искусне, да не бисмо како појмили погрешно и себе довели у опасност.
Божански апостол и Јеванђелист Јован саветује нас у том погледу, казујући: Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога (1. Јн 4,1).
А ако онај који је имао виђење или сан не буде нашао никога у стању да му разјасни, боље је и безопасно по њега да им не обрати никакву пажњу и да уопште не поверује у њих, него ли да пребрзо поверује, да их тумачи по својој моћи и тако себе доведе у опасност.
Брат: Захваљујем Вам, преподобни оче, са потпуним смирењем и благодарношћу за објашњења која сте ми изложили. Појмио сам да је својство сна једно, покрет ума за време виђења – друго, и за време откровења – друго.
Молим Вас, дакле, да ми кажете још и ово: Како бисмо могли јасно познати ту разлику између снова, виђења и откровења? Јер би веома лако могло бити да когод у свом сну има једноставан сан, а да он, због неискусности, верује да је имао виђење. Или опет: да је когод имао какво једноставно виђење и да верује да се удостојио великога откровења од Бога. И тако да заблуде и један и други, бркајући своја поимања о оном што су видели и снили!
Старешина: Ниси учинио лоше, брате Јоване, што си намислио да иштеш од мене и то да ти разлучим, јер заиста, многи заблуде узимајући једноставне снове за виђења и сматрајући виђења божанским откровењима.
Али ти на то питање нећу одговорити ја грешни и неискусни, него Преподобни Никита Ститат, који јасно разлучује управо то што си ти, брате, питао, те каже: „Од онога што се утвара (привиђа) током спавања једно су снови, друго виђења и треће откровења. Снови су оно што не остаје у утвари (представама, прим.изд) ума непромењено и непомућено, него се претвара из једног у друго. Од онога што се тако утвара (привиђа) не долази никаква корист, и сама утвара (представа) ишчезава по буђењу из сна. Због тога и треба да их пренебрегавамо. Виђења су оно што остаје непромењено и не претвара се из једног у друго, него пребива представљено у уму и дуго незаборављено. И представљањем ствари (Суда и мука, прим.изд) показују што ће бити, светлошћу проузрокују корист души, устрашују и потресају онога који види и тиме усавршавају онога који их види.
А откровења су оно што се твори код преподобне и озарене душе, које даје тајно учење о ономе што је скривено Божије, и доносе нам преозарена казивања и преображавају нас потпуно у односу на световно и људско“.
Мислим, брате Јоване, да ти се из сведочења овог Оца довољно појаснило која је разлика измећу снова, виђења и откровења. Као што видиш, снови нису друго, до ликови мисли и једноставни покрети ума, који се замишљају различито и непостојано током спавања, утваре које се брзо претварају једна у другу, не трају дуго и доносе смућења у уму, а понекад и у осећањима, након што се човек пробуди из сна.
Виђења су оно што се човеку показује током спавања, понекад између сна и будног стања, или током усхићења.
Она се не мењају пребрзо, него остају у памћењу током више година и често показују човеку представе будућег, користе души својим показивањем, доводећи је у велику забринутост због њених грехова, доводећи је у велики страх Божији и у понизност, доводећи је у смирење и љубав према Богу и према ближњем.
А откровења су виђења која Бог показује души савршеној у смирењу и у сваком добром делу, и увек настају над осећањем и поимањем чисте душе, јер она у себи носе чудне и велике тајне Божије.
И човек, током откровења, не схвата да ли се налази у телу или ван тела, као што о томе сведочи велики и божански апостол Павле (2. Кор 12, 4).
Брат: Захваљујем Вам, преподобни оче, из свег срца и са потпуним смирењем што сте ми потпуно разјаснили, али бих ипак имао још нешто да питам.
Старешина: Питај, брате Јоване.
Брат: Преподобни оче, која од откровења која су творена и до данас се творе, после Господа Христа и Светих апостола, припадају божанском открићу и Откровењу садржаном у Светом Писму и Светом предању? И да ли и ова откровења имају исту моћ и значај у домостроју спасења људског рода?
Старешина: Знај, брате Јоване, да сва откровења која су творена после Господа Христа и Светих апостола не припадају више божанском открићу и Откровењу садржаном у Светом Писму и Светом предању. И ова више не употпуњују домострој спасења, као она, него само појашњавају посебна питања појединих особа или група особа у оквиру божанског Откровења (Напомена оца проф. др Димитрија Станилоајеа, који је проверио овај рад).
Брат: Захваљујем Вам још једном, преподобни оче, са потпуним смирењем и благодарношћу, за труд који сте уложили са мном, грешником, током толико часова, да бисте ми дали разјашњења на све што сам Вас питао. Благословите и опростите мени грешном.
Старешина: Бог нека прости и нека те благослови, брате Јоване; иди у миру.
 

Разговор пети
 

О СНОВИМА И ВИЂЕЊИМА[2]
 
Шта каже Свето Писмо о сновима и о виђењимаКако ђаво обмањује људе сновима и виђењима • Да не верујемо сновима и виђењима • Како се препознају истинска виђења и предсказања, и када ђаволи највише кушају виђењима • Како се можемо спасти обмањујућих виђења.

Као који се хвата за сен и гони ветрове,

такав је и који верује сновима.

(Исус Сирахов 34, 2)
 
Старешина: Шта се догодило, брате Јоване, да тако касно долазиш мени?
Брат: Молим вас да ми опростите, преподобни оче, ништа се није догодило, али моја лењост и небрига учиниле су да стално одлажем долазак к вама, преподобни. Понекад ми се чинило да сте презаузети пословима, понекад ја нисам имао времена и затим су мноме овладале заборавност и нехат, и тако, овог пута је прошло више од три месеца од када нисам био код Вас преподобни.
Сада, међутим, вољно и невољно, одлучио сам се да дођем, пошто опет имам мноштво недоумица у вези са оним што смо говорили прошли пут.
Старешина: Е, и шта желиш сада да ми кажеш, брате Јоване?
Брат: Преподобни оче, у прошлом разговору о сновима, виђењима и откровењима, навели сте ми сведочења и објашњења, пре свега, Светих Отаца, али ја бих хтео да знам шта каже и божанско Писмо о сновима и виђењима?
Старешина: Истина је, брате Јоване, да сам ти у нашем прошлом разговору, на оно што си ме питао, навео више сведочења из Светих и божанских Отаца, него ли из Светог Писма. Можда је то тако одредила Блага Промисао Божија, да би оним што сада будемо говорили било јаче утврђено и боље појмљено оно из прошлости, а да се твој ум, брате, уздигне од онога што је најмање до онога што је највеће, и увери. Пошто ћеш сам појмити и уверити се да учења Светих и божанских Отаца извиру из Светог Писма и ничим се не противе Вечноме из божанског Писма.
Јер су се Свети Оци напајали истом живом водом Логоса Божијег, и Исти Дух Свети, који је говорио кроз Пророка, озарио је и њих, по мери благодати Божије.
У вези са сновима, виђењима и откровењима, како Свето Писмо Старог Завета, тако и Новог Завета, даје нам мноштво сведочења из којих се види да су многи изабрани и свети људи Божији имали божанске снове, виђења и откровења. Тако, читамо у Светом и божанском Писму Старог Завета да се Бог показао Аврааму у виду три личности – три анђела – код Мамвријског храста (Постање 18,13), да је Јаков имао божанско виђење на путу ка Месопотамији (Постање 21,12), да је Јосиф имао сан од Бога (Постање 7,6), да је пророк Мојсије имао божанско виђење (Излазак 3,11).
Исто тако су имали виђења од Бога Свети пророци: Исаија (6,15), Јеремија (24,1), Језекиљ (10,1), Илија Тесвићанин, који дисаше огњем (3. Цареви 1,15), Амос (7,1). Више виђења имао је пророк Данило (7,11); виђење је имао и Свети пророк Захарија (2,1).
О сновима и виђењима од Бога говори Свети и праведни Јаков, говорећи; Он, Бог, ми говори кроз сан и кроз ноћна виђења, када се сан спушта на људе и они спавају на својим постељама (33,4); на другом месту исто он каже: Ти ме застрашујеш сновима и виђењима ме ужасаваш (Зах. 7,14).
На другом месту Свето Писмо вели: Буде ли међу вама Пророк Господњи, у виђењу ћу му се објавити и у сну ћу му говорити (Бројеви 12, 6).
О виђењима и о сновима говори Бог и кроз уста Светог пророка Јоила, говорећи: И биће затим, и излићу од духа свога на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и стари ће ваши сањати сне, и младићи ће ваши имати виђења (2,28).
У закону благодати, имао је виђења од Бога Свети и у свему хваљени апостол Петар (Дап 11,5), као и Св. апостол Павле (Дап 9,3; 2. Кор 12,1).
Виђења и велика откривења од Бога имао је и свехвални апостол и јеванђелист Јован Богослов (Отк 1,10); сан од Бога имао је Св. и праведни Јосиф, заручник Пречисте Пресвете Богородице и увек Дјеве Марије; виђење од Бога имао је Св. апостол и првомученик архиђакон Стефан (Дап 7,55).
И на многим другим местима Светог Писма налазимо небројана сведочења о сновима, виђењима и откровењима пророка, патријараха, апостола и других Светих и изабраних људи Његових, кроз које је Он благоизволео да покаже своју славу, вољу и своје заповести, на свеопшту корист људског рода.
Брат: Преподобни оче, а шта вели Свето и божанско Писмо о обмањујућим сновима и виђењима?
Старешина: Учење Светог и божанскога Писма о обмањујућим сновима и виђењима, брате Јоване, увек је у вези са лажним пророцима; због тога се не може ни говорити о првима (обмањујућим сновима, прим.изд), а да се не помену лажни и лукави пророци који су их саздали.
Ови лажни пророци, не будући Богом послати (Јеремија 14,14), него будући синови ђаволови, испуњени свеколиким лицемерством и злом, и непријатељи свеколике правде (Дап 13, 8) и као какве ругобе пред Богом, усудили су се лукавствима и лудостима да говоре у име Господње, о лажним виђењима која беху лукаве творевине и измишљотине њиховог срца (Језекиљ 18), обмањујући и водећи у прелест народ Божији. Бог је излио Свој гнев над овим лажљивцима и против њихових лажних виђења, говорећи: Ево, вели Господ, ја сам против лажних пророка и њихових лажних снова, које они објављују и воде народ мој у заблуду и прелест (Јеремија 23, 31).
И у Јеремијином плачу, читамо о обмањујућим виђењима лажних пророка овако: Твоји пророци имали су за тебе лажна виђења и нису разоткрили твоје безакоње да би променио пут свој, и показали су Ти обмањујућа виђења, која доносе пропаст (Плач Јеремијин 2,14).
Кроз Светог пророка Језекиља Бог прети лажним пророцима, који су залуђивали народ својим лажима и обмањујућим виђењима, говорећи: Тешко лудим пророцима који иду за својим духом а ништа не виде; и затим, показујући лукави народ, каже: Пророци су Твоји, Израиљу, као лисице по пустињама (Језекиљ 13, 3-4).
Исти пророк Божији, на другом месту, показује испразност лажних виђења, говорећи: Овако вели Господ Бог: зато што говорите таштину, и виђења су ваша лажна, зато ево мене на вас, вели Господ Бог. Рука ће моја бити против пророка који виде таштину и говоре лаж (Језекиљ 13, 8).
И мудри Исус, син Сирахов, говори о испразности лажних снова, казујући овако: Таште су и лажне наде неразумном човеку, и снови дају неразумнима крила; затим додаје: Као који се хвата за сен и гони ветрове, такав је и који верује сновима; и опет: Многе су снови обманули, и пали су сви који су се у њих уздали (Исус Сирахов 34,1-7).
Ето, брате Јоване, од многих сведочења која се налазе у Светом и божанском Писму у вези са обмањујућим сновима и виђењима ја сам ти, због краткоће, привео ово мало, којима сам ти показао колико много мрзи Бог лажне пророке, као и њихове обмањујуће снове и виђења.
Дакле, темељно пази, брате Јоване, и чувај се са свим старањем, да не будеш, због незнања, опчаран таквим лажним пророцима, верујући њиховим лукавим пророштвима и њиховим обмањујућим и лажним виђењима. Јер су се данас, више но икад, појавиле сваковрсне јереси и лажни пророци, који се труде да заведу у прелест благоверне и да их отргну од послушања канонској јерархији Православне Цркве Христове.
Брат: Признајем вам, преподобни оче, са свом искреношћу, да ми је и овога пута веома много користило, и уверио сам се, чувши ова сведочења Светог и божанског Писма у вези са лажним пророцима и њиховим испразним и обмањујућим сновима и виђењима. Јер су мени, грешном и недостојном, били веома потребни, ови савети и разјашњења. Пошто сам и ја чуо, као што сте Ви рекли, преподобни оче, да је свет пун лажних пророка, који проповедају лаж уместо истине, и виделаца који, будући обманути од ђавола, кажу да имају виђења и снове од Бога, и тако многе неискусне воде у прелест и одметништво од руковођења Цркве и у пропаст, као оне који се цепају од догматских закона и канонских и литургијских поредака, и дакле, цепају се од Христа, Који је Глава Цркве.
Али имао бих, преподобни оче, још нешто да питам.
Старешина: Шта брате Јоване?
Брат: Хтео бих, преподобни оче, да ми кажете могу ли се ђаволи из виђења и из снова показати у лику Господа нашег или у лику анђела или светитеља?
Старешина: Брате Јоване, ако будеш с пажњом слушао што ти будем казивао, јасно ћеш појмити оно што ме питаш.
У Отачнику читамо да је: „Неки старац, пребивајући у келији и подвизавајући се за своје спасење, виђао ђаволе на јави и корео их. А ђаво, видећи да га је овај старац много пута прекорео, показао му се, говорећи: „Ја сам Христос“, а старац, видећи га, скренуо је поглед. Рече му ђаво: „Зашто жмуриш? Гледај и види ме, јер ја сам Христос“. Одговорио му је старац: „Ја не могу видети Христа у овоме свету“. То чувши ђаво, постао је невидљив“. (Отачник, гл. 8)
Исто у Отачнику пише да су ђаволи рекли неком старцу: „Хоћеш ли да видиш Христа?“, на шта је старац одговорио: “ Анатема на вас и на оне о којима говорите, јер ја верујем своме Христу, који је рекао: Ако вам ко рече: Ево, овде је Христос или онде, не верујте (уп. са Мт 24,23), и ђаволи су постали невидљиви“. (Отачник, гл. 8)
У Прологу стоји писано да је неки Преподобни, по имену Јаков, напустивши свет и свој иметак, отишао у пустињу, где је проводио живот у бдењима, постовима и молитвама. Али пошто се гордио својим строгим живљењем, обмануо га је ђаво на овај начин:
Једнога дана дошао је к њему неки ђаво у лику анђела и саветовао му да се стара о својој келији, да пали свеће и да кади, како би примио Христа, који ће му доћи ноћу, да многим даровима награди његов труд. Монах је поверовао ђаволу и учинио је тако. Око поноћи, дошао је антихрист са славом и многим сјајем. Јаков, отворивши врата келије, поклонио му се, али ђаво, ударивши га по челу, постао је невидљив. Сутрадан Јаков је похитао к неком старцу да му саопшти догађај, али пре но што му је ишта рекао, старац му је казао: „Бежи одавде, јер ти се сатана наругао“. А пошто је Јаков дуго оплакивао свој грех, отац га је послао у неки манастир са општежићем, где се трудио у кухињи и у другим послушањима, испуњавајући своје правило са много вере, а на крају му је свише био подарен дар чудотворства, и спасао се у Господу (Пролог, 13. април).
И Ава Арсеније Велики је чуо ђавола како говори: „Ја сам Христос“, али Светитељ му је одговорио: „Ја не желим да видим Христа на овоме свету“. Такође и Великом Пахомију се показао ђаво у Христовом лику, говорећи му: “ Пахомије, ја сам Христос и дошао сам код тебе, мој пријатељу“, а Пахомије му је одговорио: „Христос је мир, а ти си ме сасвим испунио смутњом“. Затим, пошто се Светитељ прекрстио, ђаво је постао невидљив.
Исто у Отачнику читамо да је неки брат, по имену Аврамије, живео у пустињи и био врло дрзак, непослушан и непокоран, идући само за својом помишљу и мишљењем. Овај је много желео свето свештенство, а обмањивач му је ноћу у сну показивао многа виђења и утваре, за које је брат, разматрајући их подробно, веровао да су истинска. И пошто му се много од онога што је видео у сну оствариваше на јави, уздао се веома у своје снове. Једном је к њему дошао ђаво у лику Христа, са анђелима, и рекао му: „Видео сам твоју многу и велику жељу, коју одавно имаш, за светим свештенством. Добру и изабрану ствар желиш, јер се у ова времена свештенство стиче с великом муком, и само богати и славнога рода могу стећи свештенство. Јер су сада сви архијереји постали лукави, горди, поносити частољупци. Дакле, због тога сам ја лично дошао к теби, видећи твоју многу и велику жељу, да те рукоположим да бих те учинио свештеником“. И након што је то рекао, отпочели су „анђели“ певати веселу песму: Аксиос, то јест Достојин… И тако су га „рукоположили“ иучинилига „свештеником“. И након што га је рукоположио, оставио га је и узнео се са „анђелима“ на небо.
Након што се ово завршило, пробудио се брат из свога сна и чудио се и радовао веома том чудесном сну. И благодарио је Христу што га је рукоположио за свештеника и почео је читати своје правило са свештеничким уводом. Затим је отишао у храм у који су се сабирали Оци, да би одслужио Литургију, будући да је била недеља. И беху се тамо сакупили оци из пустиње у тој цркви. И дошао је и он, и ступивши у цркву, отишао је право к олтару и са великом смелошћу је узео свете одежде, да би се обукао, не питајући никога. А свештеници Цркве, који беху тамо у олтару, видећи га да узима свете одежде свештеничке, питали су га рекавши му: „Шта хоћеш да чиниш? Због чега узимаш одежде?“. А он је одговорио: “ Ја хоћу да се обучем да служим данас Литургију“. Рекли су му: “ Али како то желиш да учиниш а ниси свештеник, и како се усуђујеш да уђеш у олтар, где само свештеници улазе? И како се усуђујеш да узимаш свештеничке одежде, када теби не пристоји ни да их такнеш? Зар си полудео?“. Он им је одговорио, рекавши: „Не, ја нисам полудео, него сам свештеник као и ви“. А они, знајући да није свештеник, истерали су га из светог олтара. А он се отпочео јако препирати и викати на сав глас, говорећи: „Зашто да ме избаце из светог олтара, кад сам ја свештеник, и рукоположио ме је Сам Господ Христос заједно са Светим анђелима“. А оци видећи и чувши то од њега, познали су да је прелешћен и обманут од непријатеља, ђавола. И спознали су оци да му се због његове дрскости и непотчињености и непокорности то догодило. И наредили су оци, те су му ставили велике окове на ноге и послали су га у неки манастир ван пустиње, да буде тамо чуван, и да га смирују тешким послушањима без одмора, док се не буде смирио и не буде спознао своје немоћи и своју обману.
И тако је чинио док није дошао до спознања и спознао обману, и смирио се и покајао се (Отачник, стр. 321).“
Оним што је до сада речено, брате Јоване, показао сам ти да се ђаво претвара у Христов лик; показаћу ти сада да се он претвара и у лик Богомајке.
Један италијански писац, Доменико Марђиато, који је живео ближе нашем времену и био масон највиших степена, прича о многим показивањима и представама ђавола. На некој сеанси где су учествовали многи учени и чувени људи, долазио је сатана у лику Богомајке и саопштавао им чудне ствари. Неки свештеник, чувши за то, отишао је и сам на ту сеансу, да би видео утвару. Међутим, узео је Свето Причешће са Светог Престола и, не казујући ником о томе, сакрио га испод одеће. Дух (ђаво) дошао је као обично под ликом Свете Дјеве са дететом у наручју.
Тада, је свештеник устао и, извадивши Свето Причешће из недара, рекао утвари: „Душе, да си уистину лик Мајке Господа нашег Исуса Христа, требало би да паднемо к твојим ногама и да се поклонимо теби и твом Светом детету; али пошто ми хришћани не верујемо то – да Дух Свете Дјеве долази на призив неких грешних људи и да се проводи с њима – у име овог Светог Причешћа, које је само Тело и Крв Сина њеног, заклињем те да нестанеш испред нас и да више не заблуђујеш свет својим обманама“. На ове речи зао дух је одмах нестао, оставивши у соби пламен који се брзо угасио, претворивши се у маглу и задах смоле.
Овај и други догађаји учинили су да се аутор остави спиритизма и масонства и да се врати Христовој вери, обзнанивши све сатанске прелести масонства и спиритиста.
Из досадашњег, брате Јоване, мислим да си се уверио да се ђаволи претварају у лик Христа и Богомајке, да би обманули људе; а да се сатана претвара у анђела светлости, то нам је рекао Св. и божански апостол Павле: И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела Светлости (2. Кор 11,14).
А да би још боље појмио ову истину, брате Јоване, казаћу ти једну причу из Отачника: „Неки брат вели да му се догодило једне ноћи да му се показао ђаво, у лику светлог анђела и рекао му:“ Ја сам Гаврило и послан сам теби да ти донесем благу вест“. А брат му је одговорио: „Види, можда си послат другом, јер ја сам човек грешан и нисам достојан да видим анђела светлости“. Чим је то рекао, нестао је намах лукави и постао је невидљив (Отачник, стр. 318).
Једном монаху по имену Валент показао се ђаво у лику анђела и видевши да га монах прима са радошћу, једне ноћи ђаво је узео лик Христов, и дошавши с мноштвом сјајних демона,рекао му је: „Валенте,ето, дошао је Христос к теби“, а подли Валент му се поклонио. Отишавши затим у цркву, и кад је дошло време да се оци причесте Пречистим Христовим Тајнама, они су га упитали да ли жели да се причести, на што је Валент одговорио: „Не желим да се причестим, јер сам ја видео Христа.“ Чувши то, оци су га свезали као лудака и суманутога.
Читамо такође у Житију Светог Симеона Столпника да се ђаво, узевши лик светлог анђела, показао Симеону у колима са огњеним коњима, рекавши му: „Пази, Симеоне и слушај шта ћу ти рећи: Водио си до сада живот угодан Богу, који познаје сва уздржања твоја. Због тога ево шта ћу ти рећи. Он те је изабрао, преблажени, да твориш чудеса: да исцељујеш болеснике, да просветљујеш невернике, да тешиш ожалошћене, јер си сјајан добрим делима и речју“. Св. Симеон је одговорио: „Нека буде воља Божија“. Сатана је придодао: „Дакле, узимајући све у обзир, дошао је за тебе, о, непорочни, дан последње награде, јер Бог неба и земље, Онај који је поставио дане и године под Своју власт и свима дели Своја добра, послао ме је теби, као што видиш, да те узнесем на небо као некада Илију, будући да си те части“. Св. Симеон је опет рекао: „Нека буде воља Господња“. „Дођи дакле – рекао му је опет сатана – и не оклевајући баци се одозго у ову кочију, да би се у слави поклонио Ономе Који те је саздао по Своме лику и подобију; да би те изблиза видели херувими и серафими, пророци, апостоли и сви Свети мученици с неба“. А Св. Симеон, не спознавши обману непријатеља, рекао је понизно: Тосподе, нека буде воља Твоја са мном, грешником“, и подигавши ногу да би закорачао у кочију, руком се осенио знаком Светог Крста. И намах је ђаво згаснуо нестао са колима и са огњеним коњима, распрштавши се као прах на ветру.
Видевши Св. Симеон ђаволску обману, ужаснуо се и плакао, сматрајући да је Божија благодат отишла од њега. А ногу којом је хтео да закорачи у кочију казнио је, стојећи целу годину дана само на њој. Ђаво, видевши такву строгост, ранио му је чланак ужасном раном, и месо му је трулело, уцрвљало се, како пише његов ученик Антоније.
И управо у то време дошао је к њему Св. Василиск, поглавар Сарацена, који је, беседећи много са Симеоном, поверовао у Христа. Како је седео тамо доле крај стуба, један црв је пао на земљу и он је, узевши га у руку, отишао. Дакле пославши Симеон за њим, упитао га је: „Зашто си узео црва палог из мог трулог тела?“. А Василиск, отворивши шаку, нашао је у њој скупоцени бисер! (Житије Светог Симеона, 1. септембар).
Из онога што следи, брате Јоване, видећеш да се ђаво претвара и у лик Светитеља. Читамо у Житију Светог Григорија Декаполита да ђаволи, у време када је Преподобни творио своје правило и молитву, наваљиваху на њега и уједаху га за ноге, а када је творио метаније, обвијаху се као змије о његове руке и вешаху се о њега, како се не би подигао, и убадаху га својим језиком као каквим отровним иглама, проузрокујући му велике болове! То су чинили лукави ђаволи: видевши да га искушењима слева не могу поразити, тада су покушавали онима с десна, да га тако обману!
У ноћи 9. марта, то јест на помен 40 Мученика Христових, ђаволи су отишли к њему у пећину, имајући на својим главама венце који сјаје као сунце, и рекли су му: „Ми смо 40 Мученика Христових и дошли смо да ти дамо моћ над ђаволима“, али он, познавши их даром Божијим који обитаваше у њему, укорио их је, и постали су невидљиви (Житије Светитеља, 20. новембар).
И божански отац Јован Лествичник, показујући да се ђаволи претварају у лик светлих анђела и у лик славе светитеља, вели: „Ђаволи се често претварају у анђеле светлости и у лик мученика и показују нам се у сну као да су дошли к нама, а када се пробудимо, испуњавамо се радошћу и вазношењем. Ово нека ти буде знак да си обманут. Јер прави анђели нам показују страшне муке, суд и разлучење од тела, а након што се пробуДимо, испуњавамо се страхом и ожалошћеношћу (због посмртне судбине непокајане душе, нап.изд)!
Ако се будемо покорили ђаволима у сну, онда ће нам се они ругати и на јави“ (Лествица).
Ето, брате Јоване, привео сам ти мало сведочења, од многих која се налазе у Отачнику, Житијама Светих, и у учењима Светих Отаца, из којих се јасно види да се ђаволи претварају у лик Христа, Богомајке, анђела и светитеља, да би обманули људе.
Због тога није добро веровати ниједном сну или виђењу, пре него што их откријеш оцима искусним у животу и добро путевођеним у учењу Светих и божанских Отаца.
Брат: Благи Бог нека вам награди труд, преподобни оче, јер сте имали благовољење да се трудите да ми нашироко изложите и о овим лукавствима ђавола. Молим вас да ми опростите, ако вам будем поставио још једно питање, у вези с оним што смо до сада говорили.
Старешина: Реци, брате Јоване!
Брат: Преподобни оче, да ли ђаволи, сновима и виђењима, могу учити човека да чини добра дела и показивати му и истините ствари, или му показују само лажне ствари и уче га да чини само зла?
Старешина: Брате Јоване, када лукави ђаволи желе да обману кога у сну или у виђењу, док спава или кад је будан, имају обичај да га не подстичу од почетка да чини зла, да не би појмио човек њихову обману, него му најпре показују истините ствари и уче га да твори добра дела. А када виде да се човек савршено поузда у снове и виђења, тада га с лакоћом воде у прелест и пропаст!
И пошто сада више немам довољно времена да ти нашире кажем о овоме, буди задовољан повешћу која следи:
У Отачнику пише да је неки брат боравио са много спокојног тиховања у својој келији. А непријатељ ђаво, желећи да га обмане и превари, једне ноћи, када је брат легао у својој келији, преобразио се у лик светлог анђела, и отишавши њему, пробудио га је говорећи: „Устани, рабе Божији, на своју молитву и правило“; а брат, пробудивши се из сна, видео га је како светло сјаји, али намах је постао невидљив!
И, уставши, брат се прихватио молитве и свог уобичајеног правила, сматрајући да је анђео Господњи тај који га је пробудио. А када је наступила следећа ноћ, пошто је брат легао, дошао је лукави и пробудио га и рекао: „Устани рабе Божији, на своју молитву и правило“; и чинећи му тако много пута у многим ноћима, одмах како би заспао долазио је и будио га.
А једном је брат отишао неком старцу који не беше сувише далеко од њега и рекао му: „Оче, мени сада од неког времена, сваке ноћи, ако легнем и заспим, долази анђео и буди ме на молитву“. И упитао га је старац: “ Али на који начин долази он теби и буди те?“
Одговорио је брат: „Након што легнем и заспим, одмах долази мени, и приближивши ми се, буди ме, говорећи: „Пробуди се, рабе Божији, на своју молитву и правило“, а ја, пробудивши се и отворивши очи, видим га како светло сјаји, и намах бежи и постаје невидљив! И тако ми чини у свим ноћима, и нимало ме не оставља да спавам“.
Рече му старац: „Сине, то није анђео Господњи који ти жели добро и твоје спасење, него лукави ђаво, који жели твоју погибељ и жели да те обмане док те не погуби, као што је погубио и друге. Дакле ти, сине, не слушај њега, него када буде дошао да те пробуди, реци му овако: „Када ми буде дошло време за устајање и буде ми воља да устанем, устаћу и без тебе, а тебе не слушам, нити ћу те слушати!“
Примивши брат ову поуку од старца, отишао је у своју келију. А када је наступила ноћ, легао је брат да спава. Лукави, одмах како је брат заспао, већ је дошао код њега и пробудио га, казујући му: „Устани, рабе Божији, на своју молитву и правило“; а брат му је одговорио како га беше научио старац:“ Када ми буде дошло време за устајање, устаћу и без твога буђења, а тебе не слушам, нити ћу те слушати“. Чувши то лукави, уздахнуо је рекавши: „Монаху луди и безумни и проклети, ишао си к злом и лажљивом старцу, и обмануо те је, јер к томе старцу је ишао јуче неки брат који га је веома молио да му учини добро и да му позајми златник, будући да му је био од велике потребе, и није хтео да му позајми, него је слагао да нема, а ипак је имао један златник. Дакле, из тога знај и спознај да је то зао и лажљив старац, и обмануо је и тебе, зато што си глуп и безуман.“
Ово рекавши лукави, постао је невидљив, а брат, након што се разданило, отишао је оном старцу и казао му шта му је рекао лукави ђаво…
Дакле, упитао је старца: “ Да ли је то тако, Оче?“. Одговорио му је старац: „Ваистину тако је, сине, јер дошао је мени неки брат и тражио да му дам у зајам један златник, и ја имам златник, али сам рекао да немам, знајући да му оно због чега је тражио златник није на корист, него више на повреду његове душе. Због тога сам сматрао за боље лаж, па да избавим свог сабрата од повреде душе, и зато нисам дао златник, него сам рекао да немам.
Него ти, сине, чувај се и познај лукавог непријатеља, који ходи да те обмане.“
И брат, будући много поучен и окрепљен од старца, отишао је у своју келију (Отачник, стр. 319).
Из ове повести и из многих других које се могу прочитати у Отачнику и у Житијима Светих можеш доста јасно појмити, брате Јоване, да ђаво, када се коме показује у сновима или виђењима, поред других својих лукавстава, учи најпре човека да твори добра дела и да казује истините ствари, као што си чуо из горње повести. Али ово не чини на корист спасења човека или на славу Божију, него под видом истине или доброг дела скрива лукавство, замку и обману. И ако човек не буде пажљив, лови га онима здесна и води га у погибију.
Брат: Преподобни оче, да ли су Свети и божански Оци лако веровали у снове и виђења која су им се показивала?
Старешина: Ово, брате Јоване, не би више требало да питаш после толико сведочења колико си до сада чуо. Зар ниси чуо да су Светитељи Отачника зажмуривали, да не би видели ђаволска виђења? Ниси ли чуо како је одлучно одбио Ава Арсеније онај глас који га је питао да ли жели да види Христа? Ниси ли видео Великог Пахомија како је изагнао ђавола који му се показао у Христовом лику? Ниси ли видео Светог Григорија Декаполита, који је даром Божијим изагнао 40 ђавола који су му се показали у лику 40 Мученика?
Ако си, брате Јоване, све ово чуо, како то да ниси схватио да Светитељи Божији нису лако веровали у снове и виђења? Јер да су олако веровали у ђаволске утваре, пропали би жалосно.
Значи, брате Јоване, добро упамти што ти казујем: Свети и божански Оци не само да нису олако веровали у сваки сан или виђење, које су сматрали да су од ђавола, него су они, преблажени, чак и виђења која су сматрали да су добра и од Бога, одбацивали и нису им веровали.
Брат: Преподобни оче, а да ли се Бог љути на оне који не поверују у добре снове и виђења, које Он шаље?
Старешина: Брате Јоване, ради веће користи и напретка у ономе што је духовно, и да бисмо били без опасности у ономе што је за спасење, боље је да човек не верује ниједном сну или виђењу.
И ако ће ово чинити од страха да га ђаволи не обману, нека ништа не брине, јер Бог се неће на њега наљутити и неће га због тога казнити. Благи Бог, Који познаје срца свих људи, ако види кога како се чува да не види какво сумњиво чудо или какво виђење, од страха да не буде обманут и да не би учинио штогод што би га удаљило од праве вере, умеће да га просветли и да му очисти поимање, како би човек спознао истину. Ни у каквом случају неће га оставити да сумња до краја у оно што му је показао.
То показује и Преподобни отац Никодим Светогорац, који вели: „Чак ако са много непоказаних разлога будеш спознао да виђења која су ти се показала јесу истинита и долазе од Бога, ипак, бежи увек од њих колико можеш, одгони их далеко од себе. Не бој се да Бог не воли ово одвраћање. Јер ако ова виђења буду била од Бога, тада ће Он знати да ти их преда, и неће Му бити жао ако их ти не примаш. Који даје благодат смиренима не узима је од њих, за све што они чине из смирења.“
И Св. Григорије Синаит, велики исихаста и велики хришћански животник са истока, каже овако: „Немој никако примати као откровење и оличење оно што долази од осећаја или разума, било споља, било изнутра, било сам лик Христов, или којег анђела, или облик којег светитеља, или светлост да ти се утвара (представља) у уму и да узима нечији лик, јер сам ум, по својој сопственој природи, има моћ маште, и лако може да представи себи ликове које жели. Који не воде рачуна о томе, озлеђују себе. Због тога пази и немој веома брзо поверовати у нешто, чак ако би то било добро, пре но што посетиш оне који су опробани, и пре много испитивања, како се не би оштетио; него буди са много пажње, чувајући свој ум увек бистрим и без икаквог лика или облика. Јер оно што је Бог слао ради кушања често је многе озледило, пошто Господ жели да испита камо нагиње наша слобода.
Ко је видео штогод својим умом или чулима, чак ако би и било божанског порекла, буде ли примио без испитивања опробаних, лако се обмањује, или ће се обманути, као лаковеран! Јер Бог се не гневи на оне који подробно пазе на себе од страха да не заблуде, чак ако и не приме, без питања и без много испитивања, оно што долази од Њега, него их пре хвали као мудре.
Такође, не треба да питаш било кога, него само онога коме је поверено и духовно руковођење другима и који животом сјаји. Јер су многи неопробани озледили многе неопробане и неумешне, чију ће осуду имати после смрти. Јер не могу сви путеводити друге; сваки је добио лично спознање и природно или практично поимање, али не стичу сви поимање Духа Светога“.
Због тога је рекао и мудри Сирах: Нека их буде много који с тобом у миру живе, а саветник нека Ти буде од хиљаде један (6,6).
И божански оци Калист и Игњатије уче у том погледу овако: „Смиривши се и хотећи да будеш сам заједно са Богом, немој примити никада било шта будеш видео чулно или мислено (духовно), или материјално, унутар себе или споља, чак и лик Христов, или лик анђела или светитеља, или уображавање светлости које ти се утвара (представља, умишља) у уму, него остани верујући, или још теже пристај на то, макар било и добро, пре но питаш искусне, зато што је то веома корисно и веома љубљено од Бога и предобро примљено. Увек чувај ум неповређен“.
А у закључку сматрам за погодно да изложим и сведочење Светог Дијадоха Фотичког, који учи овако: „Чак ако би нам се кадгод Божијом добротом и послало какво виђење, ако га не будемо примили, неће се наљутити на нас Прежељени Господ Исус Христос. Јер Он зна да то чинимо како нас не би обмануло лукавство ђавола“. Затим додаје: „Узмимо следећи пример ради целовитости: Господар је ноћу, после дугог одсуствовања, дошао на капију свог двора и позвао слугу, али он, не препознавши га са сигурношћу, не отвара му врата, јер се боји да како не буде обманут сличношћу гласа, постане расточитељ добара која су му била поверена.
Домаћин и господар тога слуге не само да се не љути на слугу када се раздани, него ће га удостојити многе хвале, зато што је сматрао да је глас његовог господара обмана и није хтео да упропасти његова добра.“ (Добротољубље, том I, стр. 348).
Из сведочења која си, брате Јоване, чуо из Светих и божанских Отаца, мислим да си се сада у потпуности уверио да се Бог не љути на онога који, због старања да не буде обманут ђаволима, не поверује олако у сваки сан или виђење.
Брат: Имам још једну недоумицу, преподобни оче, и то: хтео бих да знам да ли зли људи могу видети анђеле, светитеље или ђаволе, или само свети људи имају такав дар?
Старешина: Знај, брате Јоване, да је једно вид злих и нечистих људи, а друго моћ виђења ума чистих, духовних људи.
Истина је да и зли и нечисти људи могу видети анђеле, светитеље и ђаволе, али то могу чинити само телесним очима. У то нас уверава и Св. и божански Отац Исаак Сиријски, казујући: „И нечистима се показују анђели и ђаволи, али они их виде само телесним очима“. А чисти и духовни људи гледају мисленим оком, које је ум, као што нас учи исти Св. Отац Исаак Сиријски. “ Али очишћена душа није таква, него духовно види природним оком које је мислено“ (Слово 67).
Знај ово, брате Јоване, да ђаволи, будући помрачени и отпали од благодати Божије, једни друге могу видети, али не могу видети чете које су изнад њих, јер је то духовно гледање, а ђаволима је страно овакво гледање. А душе људи, све док су упрљане гресима и помрачењем, не могу духовно видети ни шта је изнад њих, нити шта је испод њих, ни једне друге, нити себе. А ако се буду очистиле и обратиле пређашњем стању, тада јасно виде па чак и ако су у телу: оно што је испод, то су ђаволи, што је изнад, то су анђели, и још једна другу може видети. Не привиђањем, него чудесним духовним гледањем (Слово 67).
А о чињеници да се душе виде међусобно исти Св. Исаак Сиријски вели: „Немој се томе чудити да се душе међусобно виде, чак и ако су у телу, јер ћу ти то показати светлим доказом, сведочењем Светог Атанасија Великог, који у Житију Светог Антонија казује: „Једном, док је Велики Антоније био на молитви, видео је нечију душу како се вазноси са много части и назвао је тога блаженим што се удостојио да прими такву славу! И беше то Блажени Амун Нитријски, а Нитријска Гора беше удаљена од Светог Антонија 13 дана хода. Дакле показало се из ове приче да се духовне природе виде међусобно, чак и ако би биле далеко једна од друге, и да их телесне раздаљине и осећаји не спречавају да се виде! Исто тако и душе које се очисте: не виде телесно, него духовно“ (Слово 67).
Значи, брате Јоване, чисте и светле душе виде духовним и унутрашњим гледањем анђеле, светитеље и ђаволе, и виде се међусобно. А зли и нечисти виде само телесним очима, и само што је пред њима, а од тајни духовног гледања ништа не могу обухватити, због своје нечистоте!
Брат: Хтео бих да сазнам још нешто, преподобни оче!
Старешина: Шта брате Јоване?
Брат: Много бих желео, преподобни оче, да знам на колико начина може људска природа видети природу бестелесних?
Старешина: На ово питање, брате Јоване, одговарам ти исто речју Светог и божанског Оца Исаака Сиријског, који показује да: „на три начина може људска природа гледати нематеријална бића.
Први начин је телесни, као што је био случај Патријарха Авраама, који је на телесни начин видео три личности код Мамвријског храста, и случај Лотов, који је примио изасланике у Содому. Такође патријарх Јаков, који се борио са анђелом, као и Гедеон, Маноје, Товија, пророк Захарија, Пресвета Дјева Марија, Свете Мироносице и апостол Петар, који су телесно виДели анђеле.
Други начин којим људска природа може осетити оно што Је нематеријално, јесте гледање душом. Као што је Св. Пророк Исаија видео Оног Који сеђаше на највишем Престолу, и шестокриле који летијаху унаоколо, и Серафиме; и исто тако је Данило видео Старог данима.
А трећи начин јесте силом ума. Овај начин, по мишљењу неких, није друго, до мислено (духовно) гледање и гледање умом, којим онај који стигне до мере доброг дела и који се навикао да вазноси свој ум са земље и од земаљског, види понекад духове праведника, а понекад анђеоске јерархије или Самог Цара Славе: „Било као Бога, слављеног; било као Промислитеља Који се стара; било као Благога, Добротвора; било као Судију, како суди“. (Слово 84).
Брат: А да ли могу и ђаволи на ова три начина да се приближе људској природи, како би је обманули, преподобни оче?
Старешина: Брате Јоване, ђаволи нам се само на први и други начин могу приближити да би нас обманули и одвели у погибију, али и мисленом силом ума не могу.
Ово нам показује исти Св. Отац Исаак Сиријски, који вели: „Нечисти ђаволи, међутим, не могу покренути у нама, сем на ова два начина на која се приближују нама, да би нас обманули. Јер ђаволи никада немају моћ да покрену у нама природне мисли, јер је немогуће синовима таме да се приближе светлости; а Свети анђели могу ово: и да покрену и да озаре. Јер ђаволи су господари и саздатељи лажних поимања о рађању таме.
Тако да од светлозарних примамо светлост, а од помрачених мрак“ (Слово 84).
Брат: Преподобни оче, у које нас доба нашег живота кушају ђаволи лукавим и обмањујућим виђењима?
Старешина: Сво време живота нашег, брате Јоване, али особито у време наше кончине, тада ђаволи уобичајавају да нас нападају утварањем (представљањем) лажних привиђења. Ову истину нам показују многи од Светих и божанских Отаца, међу којима је и Преподобни Никодим Светогорац, који вели овако: „Ако се наш лукави непријатељ, јак у процењивању, кадгод и не труди да нас куша, али у време смрти долази с лажним представама, с виђењима и претварањима у светлосне анђеле“ (Невидљива борба, гл. 13).
Брат: Али, преподобни оче, на који се начин човек може спасти обмане ђаволских виђења, која наваљују на њега у време смрти?
Старешина: Брате Јоване, прво оружје које треба да имамо против виђења која нам приводе ђаволи, особито у време смрти, јесте смирење и самопознавање. Јер ко буде имао ум и срце смирено истинским самопознавањем тај, умујући свагда о својим немоћима и гресима, као и о безданој дубини своје ништавности, никада неће сматрати себе достојним да види анђеле, светитеље или друга виђења. Па чак ако и буде видео тако што, одбиће их свом силом и противљењем, сматрајући себе сасвим недостојним њих, не желећи друго, до само да у задњем часу живота стекне милост и самилост Премилостивог Бога, као и брзу помоћ молитава Пресвете Богородице.
У ово нас уверава исти Св. отац Никодим Светогорац, казујући: „Када лукави ђаво у време твоје смрти буде навалио на тебе својим утварама, да би се спасао њега и обмањујућих утвара, реци му овако: „Преобрази се, подлаче, у своју таму, јер мени нису потребна виђења, нити ми је што друго потребно, сем самилости мога Исуса и молитава и посредништва Пречисте Дјеве Марије и свих Светитеља Његових“. Поред тога пребивај чврсто у свом расуђивању које имаш о својој ништавности и подлаштву“ (Невидљива борба, гл. 13).
Значи, брате Јоване, упамти: да не бисмо пали као плен ђаволским утварама и виђењима која наваљују на нас у животу и особито у часу смрти, веома је потребно смирење, спознање грехова и свети гнев против ђавола и веома је потребно желети и искати из свег срца милост и помоћ Благог Бога, као и посредништво Пречисте Мајке Његове и свих Светитеља Божијих.
Брат: Још нешто бих Вас питао, преподобни оче.
Старешина: Нема више времена, брате Јоване, пошто су, ето, дошли неки верници из далека, који ме чекају, а имају и они своје невоље, и треба да одвојим времена и за њих. Остајемо само с оним што смо до сада говорили, а за остало дођи опет овамо, када ме видиш мање заузетог.
Брат: Захваљујем Вам веома са смирењем и благодарношћу, преподобни оче, за труд који сте уложили, да би ме саветовали и разјаснили мени грешном све о чему сам Вас питао. Молим Вас да ми опростите и да ме благословите.
Право вам велим, преподобни оче, да и овог пута одлазим од Вас с великом радошћу у души.
Старешина: Бог нек прости и нека те благослови, брате Јоване; иди с миром!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Из књиге: Despre vise si vedenii, Bucuresti, 1993, стр. 119-1143
  2. Из књиге: Despre vise si vedenii, Bucuresti, 1993, стр. 144-165
Кључне речи:

Један коментар

  1. Poštovani, gde mogu kupiti ovu knjigu? Unapred hvala

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *