O OČOVEČENJU BOGA LOGOSA
Protivljenja Judeja
33. Pošto je sve tako, i pošto je očit dokaz o Vaskrsenju tela i o pobedi koju je Spasitelj izvojevao nad smrću, hajde sada da prozborimo koju reč i o neverovanju Judeja i o ruganju Jelina neznabožaca. Jer, kad je ovo u pitanju, Judeji ne veruju, dok se Jelini tome podsmevaju, izvrgavajući ruglu Raspeće i Očovečenje Boga Logosa; ali, naša beseda neće ustuknuti ni pred jednima ni pred drugima jer protiv njih ima jasne dokaze.
Judeje, koji ne veruju u Vaskrsenje, opovrgava Sveto Pismo, koje i oni sami čitaju; jer, od početka do kraja, celokupna bogonadahnuta Biblija to objavljuje, što se u njenim rečima jasno može videti. Naime, od najranijih vremena, proroci su objavljivali čudo Presvete Djeve i proricali da će ona roditi, govoreći: Eto, devojka će začeti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog.[1] I Mojsej, koji uistinu beše veliki i kome su i oni verovali, shvatio je da je istinito to što je rečeno o Očovečenju Spasiteljevom, i znajući koliko je to značajno, uvrstio je to u Svoje spise, govoreći: Izaći će zvezda iz Jakova i čovek iz Izrailja, koji će razbiti knezove Moavske.[2] Na drugom mestu kaže: Kako su lepi šatori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju! Pružili su se kao potoci, kao vrtovi kraj reke, kao mirisava drveta koja je posadio Gospod, kao kedri na vodi. Izaći će čovek iz semena njegovog i zagospodariće nad narodima mnogim.[3] A Prorok Isaija veli: Pre nego što dete nauči vikati: oče moj i majko moja, odneće se sila Damaštanska i plen Samarijski pred carem Asirskim.[4] Ovim rečima se, dakle, objavljuje da će se pojaviti čovek; a da je taj koji će doći upravo Gospod svih, to prorok na drugom mestu otkriva rekavši: Gle, Gospod, sedeći na oblaku laku, doći će u Misir, i zatrešće se od njega idoli misirski.[5] Jer, odande je Otac dozvao Svojega Sina, govoreći: „Iz Misira dozvah Sina Svojega“.[6]
34. Čak ni smrt Njegova nije nepomenuta, nego je u božanskom Pismu sasvim jasno objavljena.
Jer, proroci se nisu plašili da kažu šta je uzrok smrti, odnosno da kažu da Spasitelj nije umro za Sebe, nego je umro radi besmrtnosti i spasenja svih ljudi; i nisu se plašili da pomenu zaveru Judeja i pogrde koje je od njih pretrpeo, kako niko od njih ne bi bio u zabludi zbog toga što nije čuo šta se sve zbivalo. Kažu, dakle: Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; prekor beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo.[7] Dostojno je divljenja čovekoljublje Logosa, jer je zbog nas pretrpeo poniženja da bismo mi bili štovani. Svi mi, veli prorok, kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu putem svojim, i Gospod pusti na njega bezakonje svih nas. Mučen bi i zlostavljan, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onima koji je strižu, tako ne otvara usta svojih.[8] U njegovom poniženju ukide se sud njegov.[9] Da ne bi neko Spasitelja, zbog stradanja koje je pretrpeo, smatrao običnim čovekom, prorok je preduhitrio ljudske sumnje; i zato Pismo, opisujući Njegovu silu i nesličnost Njegove prirode sa našom, kaže: A rod njegov ko će iskazati?[10] Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mojega bi ranjen. Odrediše mu Grob sa zločincima, ali na smrti bi sa bogatima, jer ne učini nepravde, niti se nađe prevara u ustima njegovim.[11]
35. No, pošto si čuo kakva su proroštva o smrti, možda ćeš hteti da saznaš i šta se sve o Raspeću proricalo. Ni to, mećutim, nije izostalo. Jer, svetitelji su vrlo jasno o tome govorili. Naime, Mojsej je prvi, i to gromkim glasom, o tome prorokovao govoreći: I život će tvoj biti kao da visi prema tebi,[12] i nećete poverovati. Ali, i proroci posle njega svedočili su o tome rekavši: A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znađah da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo Ga iz zemlje živih.[13] I opet: …Probodoše ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojati sve kosti svoje (…). Dele haljine moje među sobom i za dolamu moju bacaju kocku.[14] Nema druge smrti koja bi snašla osuđenika što visi u vazduhu i na drvetu, osim smrti na krstu. I opet, nema druge smrti pri kojoj ruke i noge osuđenika bivaju probijene, osim smrti na krstu. A proroci nisu propustili ni to da objave da su, sa dolaskom Spasiteljevim na zemlju, svi narodi, iz svih krajeva, počeli da poznaju Boga; nego se i to pominje u svetim Spisima. U to vreme će se, veli proroštvo, za koren Jesejev (…) raspitivati narodi, i počivalište njegovo biće slavno.[15]
Ovo malo reči, dakle, izneli smo kao naveštenja svega što se dogodilo. Potpuno se obistinilo svako Pismo koje opovrgava neverovanje Judeja. Jer, ko je ikada od pravednika i svetih proroka i partijaraha, o kojima govore božanski Spisi, telesno rođen samo od devojke? Ili koja je žena bez muškarca bila kadra da sama od sebe rodi čoveka? Zar nije Avelj nastao od Adama, Enoh od Jareda, a Noje od Lameha? Zar nije Avraam nastao od Tare, Isak od Avraama, a Jakov od Isaka? Zar nije Juda nastao od Jakova, a Mojsej i Aron od Amerama? Zar nije Samuilo od Elkane, David od Jeseja, Solomon od Davida, zar nije Jezekija od Ahaza, Josija od Amona, Isaija od Amona ili Jeremija od Helkija, a Jezekilj od Vuzija? Zar nije svaki od njih imao oca kao začetnika svoga rođenja? I ko je taj meću njima koji je samo od devojke rođen? Prorok se naročito potrudio da na to ukaže. I uoči čijeg rođenja je zvezda putovala po nebesima kako bi čitavoj vaseljeni objavila Onoga Koji je rođen? Naime, Mojsej je, kad je rođen, skrivan od svojih roditelja; za Davida, opet, ne behu čuli ni njegovi susedi, jer ni sam veliki Samuilo nije znao za njega, nego se raspitivao nije li to sin Jesejev. Avraam je, opet, svojima bližnjima postao poznat tek pošto je odrastao. Svedok Hristovog rođenja ne beše čovek, nego zvezda koja se beše ukazala na nebu, odakle je i sišla.
36. I ko je ikada, od onih koji su se zacarili, postao car i podigao trofej pobede nad neprijateljima još pre nego što nauči vikati: oče moj i majko moja?[16] Zar se nije David zacario kad je imao trideset godina, i zar se Solomon nije zacario kad se već beše zamomčio? Zar Joas nije stupio na carski presto sa sedam godina, i zar Josija nije preuzeo vlast još kasnije, odnosno kad je imao osam godina? Pa ipak, u uzrastu u kojem su bili, mogli su da kažu: „Oče moj i majko moja“. No, ko je bio taj koji je još pre svoga rođenja carovao i porobljavao neprijatelje? Ko je bio taj koji je postao car Izrailja i car plemena Judinog, na koga su svi narodi polagali svoje nadanje i koji je imao mir? Neka nam to kažu Judeji koji su se time zanimali. Zar nisu sa svih strana nasrtali na njih? Jer, otkada je podignut Jerusalim, oni su vazda bili u ratu, i svi su se borili protiv Izrailja: i Asirci su ih tlačili, i Egipćani su ih gonili, i Vavilonjani su ih osvajali. Čudno je bilo i to što su i Sirijci, koji su bili njihovi susedi, ratovali protiv njih. Ili zar nije David ratovao protiv Moavićana, i zar nije porobio Sirijce; zar se Josija nije branio od suseda, zar se Jezekija nije plašio hvalisavosti Senahirima i zar Amalik nije krenuo u pohod protiv Mojseja; zar protiv njega nisu ratovali Amoreji i zar se žitelji Jerihona nisu suprotstavili Isusu Navinu? I uopšte, nisu li svi narodi bili potpuno nepomirljivi prema Izrailju? Vredelo bi, dakle, videti ko je taj na koga su svi narodi polagali nadu. Mora da ima takvoga, jer nemoguće je da prorok laže. I opet, koji je od svetih proroka i drevnih patrijaraha predao sebe krsnoj smrti radi spasenja svih? Ili ko je pretrpeo rane i ustao radi zdravlja svih ljudi? I koji je meću pravednicima ili carevima sišao u Egipat i tim silaskom satro idole egipatske? Sišao je, dakako, Avraam, ali je idolopoklonstvo i dalje ostalo kao što je bilo. Mojsej je tamo rođen, ali njihova zaludna vera time nije bila umanjena.
37. Kome su, od svih onih o kojima Sveto Pismo svedoči, probijene ruke i noge, ili uopšte, ko je od njih visio na drvetu i skončao na krstu radi spasenja svih? Jer, Avraam je, kad mu je došla končina, umro na svojoj postelji; Isak i Jakov su takođe umrli tako što su svoje noge pružili na ležaju. Mojsej i Aron su umrli na gori; David je skončao u kući, ne pretrpevši nikakvog zla od naroda. Iako ga je Saul gonio, ipak je prošao nepovređen. Isaija je, doduše, pretesteren, ali ipak nije obešen o drvo; Jeremija je ružen,ali nije umro tako što je osuđen. Jezekilj je stradao, ali ne za narod, nego da bi pokazao šta će se sa narodom zbiti. Osim toga, iako su stradali, oni su ipak bili ljudi koji su po svemu bili nalik svim ostalim ljudima. A Onaj o Kome Sveto Pismo svedoči da je stradao za sve ljude, ne naziva se samo čovekom, nego se za Njega veli da je Život svih, iako je po Svojoj prirodi bio nalik svim ostalim ljudima. I život će tvoj biti kao da visi prema tebi;[17] i: …Rod njegov ko će iskazati?[18]
Jer, rod svih svetitelja, ukoliko ga saznamo, možemo odvajkada iskazati, i odakle svaki od njih potiče; a za rod Onoga Koji je sam Život, božanske reči vele da je neiskaziv.[19] Pa ko je taj o kome božanski Spisi na takav način govore? Drugim rečima, ko je toliko veliki da proroci o njemu toliko mnogo objavljuju? No, taj koji je u sveštenim Spisima toliko prisutan, nije niko drugi nego Spasitelj svih ljudi, Bog Logos, Gospod naš Isus Hristos. On je Taj Koji je iz devojke proizašao i kao čovek se javio na zemlji, i čiji je rod po telu neiskaziv. Jer, nema toga koji nam može pokazati Njegovog oca po telu, jer Njegovo telo nije poteklo od muškarca, nego samo od device. Moguće je, dakle, izvesti rodoslov Davida i Mojseja i svih patrijaraha; ali, kad je u pitanju Spasiteljev rod po telu, onda nije moguće na isti način iskazati Njegov rodoslov po muškoj liniji. On je načinio i zvezdu da bi objavila Njegovo telesno Rođenje. Jer, pošto je Logos sišao sa neba, trebalo je da i znak bude sa neba; i pošto je Logos, Koji je dolazio, bio Car vascele tvorevine, trebalo je da Ga svekolika tvar jasno pozna. Pa iako je rođen u Judeji, čak su i žitelji Persije došli da Mu se poklone. On je, dakle, Taj Koji je, i pre nego što se javio u telu, savladao demone koji mu behu suprotstavljeni, i Koji je odneo pobedu nad idolopoklonstvom.
Svi neznabošci, dakle, koji življahu po raznim krajevima, napustiše običaje svojih otaca, odbaciše bezbožništvo idolopoklonstva, i otada polagahu svoje nadanje na Hrista, te pristupiše u Njegovu službu, u šta se i svojim očima možemo uveriti. Jer, nikada se ranije nije desilo da prestane bezbožje Egipćana, nego samo tada kad je Gospod svega telesno došao kao da na oblaku sedi, kad je ukinuo zabludu idolopoklonstva i kad je sve ljude privukao Sebi, a kroz Sebe ka Ocu. On je Taj čijem Raspeću svedok beše Sunce i sva tvorevina, i oni koji ga behu predali na smrt; a kroz Njegovu smrt ostvari se spasenje svih, i sva tvorevina zadobi svoje iskupljenje. On je Život svih i On je Taj Koji je, radi spasenja svih, Svoje telo, kao žrtveni prinos, predao smrti, iako Judeji u to ne veruju.
38. No, ako smatraju da im ni to sve nije dovoljno, neka makar poveruju u neke druge reči koje takođe u njih postoje. Jer, o kome proroci govore: …Nađoše me koji me tražahu; rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom: evo me, evo me. Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu.[20] Mogao bi neko upitati Judeje: ko je, dakle, bio taj što se pojavio? Ako li je to bio prorok, neka onda kažu kad se on to sakrio, da bi se kasnije pojavio? I koji je to prorok koji je najpre bio nestao, a zatim se pojavio, i koji je svoje ruke raširio na krstu? Prema tome, nije to bio nijedan od pravednika; bio je to Sam Logos Božiji, Koji je bio bestelesan po prirodi i Koji se radi nas telesno javio i radi nas postradao.
Pa ako im ni to nije dovoljno, neka se razuvere gledajući kako neka druga mesta iznose jasne dokaze. Jer, Sveto Pismo kaže: Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce uplašilo: ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašega; osveta ide, plata Božija, sam ide, i spašće vas. Tada će se otvoriti oni slepima, i uši gluhima otvoriće se; tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nemoga pevaće.[21] Šta bi se, dakle, o ovome moglo reći, ili kako se uopšte usuđuju da gledaju u to? Jer, proroštvo govori o tome da Bog dolazi na zemlju; otkriva nam, takođe, znake i vreme Njegovog dolaska. Naime, to što slepci ponovo vide, što hromi hodaju, što gluvi čuju i što nemi mogu prozboriti, sve to govori o božanskom prisustvu. Pa neka onda nevernici kažu kada su se takva čudesa događala u Izrailju, ili u kom mestu Judeje se tako nešto zbivalo. Doduše, Neman se beše očistio od gube, ali nijednom gluvom se sluh nije vratio i nijedan hromi nije prohodao. Ilija i Jelisej su podigli mrtvaca, ali niko ko od rođenja beše slep, nije progledao. Vaskrsnuti mrtvaca, dakle, predstavlja veliko delo, ali ni nalik onome čudu koje je Spasitelj učinio. Osim toga, Sveto Pismo nije propustilo da pomene ono što se zbilo sa gubavcem i sa udovičinim mrtvacem; prema tome, da je neki hromi prohodao i da je neki slepac progledao, sigurno bi i to u pripovestima bilo zabeleženo. A pošto se to u Svetome Pismu ne pominje, jasno je da se tako nešto dotada ne beše ni odigralo. Pa kada se onda to zbivalo, ako ne tada kad je Sam Logos Božiji došao u telu? I kada je On došao, ako ne onda kad su hromi prohodali, kad su nemi progovorili, kad su gluvi stekli sluh i kad su progledali oni koji od rođenja behu slepi? Dakle, zbog toga su Judeji koji su tada imali priliku da Ga vide, govorili kako nikada nisu čuli da se nešto poput toga ikada zbivalo. Otkako je veka, nije se čulo da iko otvori oči rođenome slepcu. Kad On ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti.[22]
39. No, budući da ni nevernici nisu u stanju da se suprotstave onome što je očito, verovatno neće poreći ono što je pisano, ali će tvrditi da još uvek očekuju znamenja i da se Bog Logos još uvek nije pojavio. I na sve strane brbljaju o tome, ne crveneći zbog svoje bezočnosti prema onome što je očito. Ali, najpre će zbog toga biti silno prekoreni, i to ne od nas nego od premudrog Danila, koji određuje i tačno vreme božanskog Spasiteljevog dolaska, jer kaže: Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara (tj. viđenje) i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: otkada izide reč da se Jerusalim opet sazida do Pomazanika (tj. Hrista) Vojvode…[23] Možda za neka druga proroštva i mogu da iznađu izgovor, i da sve što je pisano odlažu za buduće vreme. No, šta mogu da kažu za ove reči, ili kako mogu odgovoriti na njih? Jer, ovde se ukazuje na Hrista (tj. Pomazanika), a taj Pomazanik nije neki običan čovek, nego je to Sveti nad svetima; Jerusalim postoji do Njegovog dolaska, i On nadalje prestaje da bude prorok i viđenje u Izrailju. U davnini behu pomazani David i Solomon i Jezekija, ali je Jerusalim sa svojom okolinom i dalje postojao; i dalje su proricali proroci, kao Gad i Asaf i Natan, a nakon njih Isaija i Osija i Amos i drugi. Oni koji su pomazivani, kasnije su nazivani svetim ljudima, ali ne svetima nad svetima. Ali, ako se nevernici i ovome suprotstavljaju navodeći ropstvo Izrailja, i ako vele da zbog njega nije bilo Jerusalima, šta bi mogli reći o prorocima? Jer, i u davnoj prošlosti, kada je narod Izrailjev sišao u Vavilon, sa njim behu Danilo i Jeremija, a prorokovali su i Jezekilj i Agej i Zaharija.
40. Prema tome, Judeji pričaju prazne priče, te ono vreme koje je već došlo, oni odlažu u budućnost. Jer, kada su prestala proroštva ili viđenja u Izrailju, ako ne onda kad se pojavio Hristos, Sveti nad svetima? Naime, pokazatelj i veliki znamen dolaska Boga Logosa jeste u tome što neće više biti Jerusalima, što se neće javljati proroci i što im se više neće ukazivati viđenja, a to je sasvim prirodno. Jer, kada dođe Onaj na Koga proroštva ukazuju, kakva je onda korist od proroštava? I kada dođe istina, kakva je korist od njene senke? Zbog toga su, dakako, proroci i proricali, dokle ne dođe Samopravednost i Onaj Koji će sve izbaviti od greha. Zato je i Jerusalim toliko dugo trajao, da bi se u njemu pokazali obrasci same Istine.
No, kad je došao Sveti nad svetima, prirodno je da su prestala viđenja i proroštva, i da je prestalo carstvo Jerusalima. Jer, carevi među njima su pomazivani sve dok nije bio pomazan Sveti nad svetima. I Jakov propoveda da će se Judejsko carstvo održati do dolaska Njegovog, govoreći: Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe onaj kome pripada, i njemu će se pokoravati narodi.[24] Zbog toga je i Sam Spasitelj uzviknuo govoreći: Svi su Proroci i Zakon proricali do Jovana.[25] Dakle, kad bi među Judejima sada bilo careva ili proroštava ili viđenja, oni bi s pravom mogli da poriču Hrista, Koji je došao; no, pošto više nema ni careva ni viđenja, nego je prestalo svako proroštvo, i pošto je prevladao grad i hram, zašto oni toliko hule, te su čak postali prestupnici, pa s jedne strane vide to što se zbiva, a sa druge poriču Hrista, Koji je sva ta dela počinio?
Pošto mogu videti kako neki meću neznabošcima napuštaju svoje idole i kako svoje nadanje kroz Hrista polažu na Boga Izrailjevog, zašto onda poriču Hrista, Koji je iz korena Jesejeva rođen u telu i čije Carstvo tek nastupa? Jer, kada bi neznabošci nekog drugog boga poštovali, i kad ne bi ispovedali veru u Boga Avraamovog i Isakovog i Jakovljevog i Mojsejevog, oni bi se opet s pravom izgovarali da nikakav drugi Bog nije došao. No, ako se neznabošci klanjaju Bogu, Koji je Mojseju podario Zakon, i Koji je Avraamu dao obećanja, i čijeg su Logosa Judeji prezreli, zašto onda ne poznaju, ili, bolje rečeno, zašto svojom voljom previđaju, da je Gospod, o Kome Sveto Pismo proriče, zablistao u vaseljeni i telesno se u njoj pojavio, kao što Pismo kaže: Bog je Gospod, i javi se nama;[26] i opet: Posla Logosa Svojega i isceli ih;[27] a na drugom mestu kaže: Ne beše zastupnik, i ne beše anđeo, nego beše Sam Gospod Taj Koji ih je spasao.[28]
Slično se, dakle, zbiva sa onim ko je oštećenog uma; naime, on vidi da je zemlja obasjana svetlošću, ali ipak poriče postojanje Sunca, koje zemlju obasjava. Jer, kada doće Onaj Koga su očekivali, šta bi On još mogao da učini? Da prizove sve narode? Pa stigao je da ih prizove! Da ukine proroštva i carstvo i viđenja? Pa i to se već zbilo! Da bezbožnost idolopoklonstva izvrgne? Već ga je izvrgao i osudio. Da možda uništi smrt? Pa već ju je uništio! Šta, dakle, nije učinjeno od svega onoga što bi Hristos morao učiniti? Ili šta je to što nedostaje, a što nije upotpunjeno, zbog čega bi se Judeji radovali i zbog čega bi bili uporni u svom neverovanju? Jer, ako, kao što možemo videti, u njih više nema ni cara, ni proroka, ni Jerusalima, ni žrtve, ni viđenja, i ako je sva zemlja preispunjena poznanjem Boga, a idolopoklonici napuštaju bezbožnost, te kroz Logosa, Gospoda našega Isusa Hrista, pribegavaju Bogu Avraamovom, onda je i najbezočnijima jasno da je došao Hristos, da je On sve obasjao Svojom svetlošću i da nas je Svojom istinskom i božanskom naukom poučio o Ocu. Prema tome, uz pomoć ovoga i još mnogo čega što je u božanskim Spisima sadržano, može se s pravom opovrgnuti shvatanje Judeja.
NAPOMENE:
- Is. 7,14 i Mat. 1,23.
- Broj. 24,17. U prevodu Đ. Daničića umesto čovek iz Izrailja stoji palica iz Izrailja. (Prim. prev.)
- Broj. 24,5-7. U prevodu Đ. Daničića umesto: Izaći će čovek iz semena njegovog i zagospodariće nad narodima mnogim stoji: Poteći će voda iz vedra njegova, i seme će njegovo biti među velikim vodama. (Prim. prev.)
- Is. 8,4. U prevodu Đ. Daničića umesto sila, stoji blago. (Prim. prev.)
- Is. 19,1
- Osija 11,1..
- Is. 53,3-5.
- Is. 53,6-7.
- Del. ap. 8,32-33
- Del. ap. 8,33.
- Is. 53,8-10.
- Zak. pon. 28,66.
- Jer. 11,19.
- Ps. 22, 16-18.
- Is. 11,10.
- Is. 8,4.
- Zak. pon. 28,66.
- Is. 53,8.
- Is. 53,8.
- Is. 65,1-2.
- Is. 35,3-6.
- Jov. 9,32-33.
- Dan. 9,24- 25.
- Post. 49,10.
- Mat. 11,13.
- Ps. 118,27.
- Ps. 107,20.
- Is. 63,9.
