О ОЧОВЕЧЕЊУ БОГА ЛОГОСА

 

О ОЧОВЕЧЕЊУ БОГА ЛОГОСА
 

 
Поговор
 
56. Ово мало речи упутих ти, христољубиви човече, да би стекао основне појмове о веровању по Христу и о Његовом божанском јављању нама. А ти, подстакнут овим речима, предај се списима Светога Писма, изучавајући их чистога ума; тако ћеш на основу њих савршеније и јасније спознати тачност свега што је овде речено. Јер, списе Светога Писма је Сам Бог, преко Својих богослова, писао; а ми смо их научили од богонадахнутих учитеља који су се њима занимали и који су били сведоци Божанства Христовог; и учећи се, предајемо их теби, који имаш жеље за учењем. Сазнаћеш и о Његовом Другом и славном доласку к нама; тада ће доћи не у беди, него у Својој слави; тада ће доћи не у ништавности, него у Својој величанствености; тада ће доћи не да би страдао, него да би свима подарио плодове са Свога Крста, а то су васкрсење и нетрулежност. И неће Му се више судити, него ће Он бити Тај Који ће свима судити, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло.[1] Тада ће добрима бити даровано Царство небеско, а онима који су чинили рђаве ствари, даће се огањ вечни и тама преисподња; јер тако и Сам Господ каже: Ја вам кажем: од сада ћете видети Сина Човечијега где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским (у слави Очевој).[2] Због тога Логос и јесте Спаситељ, јер нас припрема за онај Дан говорећи: Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш[3]. Исто пак и блажени Павле вели: Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло.[4]
57. Али, за изучавање Светога Писма и за познање истине потребан је ваљан живот и чиста душа и врлина по Христу, како би ум ходио путем врлине и како би био у стању да постигне и да схвати оно за чим жуди, онолико колико је човечанској природи доступно да научи о Богу Логосу. Јер, без чистога ума и без угледања на живот светитеља, нико ни њихове речи не може појмити. Као што онај ко хоће да види Сунчеву светлост, свакако мора најпре да очисти очи и да разбистри вид, чистећи га као да чисти светлост за којом жуди, тако да вид постаје светлост, и он на тај начин прима Сунчеву светлост. Или, опет, ако неко хоће да види неку земљу или неки град, свакако одлази у то место да би га видео. Тако и онај ко хоће да појми умовање богослова, дужан је најпре да својим животом опере и умије своју душу и да, угледајући се на живот светитеља, доспе и до њих самих, да би био у стању да са њима разговара и да појми оно што им је Бог открио; а затим, пошто се њима присаједини, да избегава опасности грешника и њихов огањ у дан Суда, а да задобије све оно што је светитељима дато у Царству небеском; јер, што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе[5] у Христу Исусу Господу нашему, кроз Кога и са Којим нека је Самоме Оцу заједно са Сином у Светоме Духу част и сила и слава у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Кор. 5,10.
  2. Мат. 26,64.
  3. Мат. 24,42.
  4. 2 Кор. 5,10.
  5. 1 Кор. 2,9

Један коментар

  1. Mnogo mi se dopada,vrlo jasno i pristupacno objasnjenje, otvara nadu!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.