NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » NOVE BESEDE POD GOROM

NOVE BESEDE POD GOROM

 

NOVE BESEDE POD GOROM
 
MUDRACI SA ISTOKA
Mat. 2, 2
 
Jer smo videli Njegovu zvezdu na Istoku i došli smo da Mu se poklonimo.
 
Pod zvezdama mi živimo, braćo, i zvezde zajedno s nama žive pod zakonom. No koliko su zvezde pritešnjene zakonom toliko smo mi pritešnjeni zvezdama – dvogubi teret i dvogubo ropstvo. Naš život ovde na zemlji stoji pod strašnim uticajem zvezda, isto kao i svako seme i prorašće zemaljsko. Pomislite samo, koliko smo mi zavisni od sunca i meseca i dodajte tome zavisnost od hiljade i hiljade ostalih nebesnih tela, između kojih naša zemlja prolazi i koji netremice gledaju na našu zemlju, pomislite i pojmićete u kakvom se železnom kavezu mi nalazimo i u kakvo smo nerazrešeno tkivo utkani u ovom malenom životu našem. Istočni mudraci, vazda i za vazda mudriji od zapadnih mudraca, od pamtiveka su posmatrali, merili i računali te uticaje zvezda na zemaljske dogaćaje i, obratno, uticaj zemaljskih događaja na zvezde. Ovi mudraci posmatrajući, mereći i računajući zvezde i njihova kretanja u raznim vremenima i pri raznim okolnostima na zemlji, bili su izvežbani, da poznaju vremena i leta, da dokuče šta se zbiva u daljinama zemlje, da predskažu rodnu ili gladnu godinu, da predvide karakter i sudbu novorođene dece, da osete strašne ratove, pad careva i carevina i mnogo štošta drugo. U vreme rođenja Isusa Hrista nekoliko od ovih čudnih mudraca ugledalo je jednu novu zvezdu na istoku i objasnilo je svojom tajanstvenom naukom – danas pogotovu izgubljenom za svet – kao zvezdu jednoga novoga i velikoga Cara, koji se rodio u svetu. I po svojoj tvrdoj veri u istinitosti svoje nauke, oni su krenuli za ovom novom zvezdom; išli su tamo kamo ih je ona vodila, i stali su tamo gde je i ona stala. I tamo gde su stali zaista su našli novorođenoga Cara, i našavši Ga pali su pred Njim, poklonili Mu se i izručili Mu svoje darove, sjajne i mirisne.
Kakvi su ovo mudraci, braćo? I kakvi su to darovi, koje su oni položili pred noge Bogočoveka? U Jevanđelju se ne kaže ni iz kojih su zemalja došli ti Mudraci, ni koje su vere bili, niti kojoj su narodnosti pripadali. Samo se kaže da su došli sa Istoka. Njihovi darovi pak, kaže se, bili su: – Zlato, tamjan i izmirna. (Mat. 2, 11)
Šta znači, braćo, cela ova tajanstvena priča o istočnim mudracima i njihovim darovima? Kada su i kome novorođenom Caru u istoriji dolazili Mudraci, nezvani i neprisiljeni, da se poklone? Otkud u mudraca zlato za poklanjanje, kad je večito pravilo, da su mudraci siromašni ljudi i ljubitelji siromaštine? No, recimo, i da su ovi mudraci izuzetno bili bogataši, našto donositi zlato onome, koji ne potrebuje zlato? Jer oni su mogli pogoditi, čitajući novu zvezdu, da je novorođeni Car, Car duhovni a ne zemaljski. Našto darivati duhovnom Caru zlato?
Ceo ovaj istorijski događaj ima i svoje duboko simbolično značenje. Nepoznati mudraci sa istoka, dolaze u ime celoga Istoka da se poklone pred novim Carem. U ime sve istočne mudrosti, svih istočnih religija i oltara, oni dolaze da kleknu pred Carem mudrosti. Darovi, koje Mu oni donose, znaci su te istočne mudrosti, kojom su narodi živeli mnoge hiljade godina. Zlato je uvek označavalo istinu, večito istu nepromenljivu i sjajnu istinu; tamjan i izmirna označavali su molitvu i blagodat, mirisnu i blagouhanu blagodat nebesnu. Otuda ovi darovi kao znaci, govore sasvim jasno. Istok podnosi Mesiji čovečanstva ono istine i blagodati što ima. Tu istinu i blagodat, što je sijala i mirisala Aziji i Africi kroz mnoga pokoljenja, bilo u raznim filozofijama ili religijama, ili na oltarima bogova nepoznatih, dobio je Istok od tog istog Mesije kroz Njegove sluge, Njegove proroke i izabranike. Od Njegovog je uzeo dakle, i Njemu je na dar doneo. Od Njega je primio darove, i Njemu vraća darove. Pod vidom zlata vraća Mu istinu, dvaput namirisanu blagodatnom molitvom, pod vidom tamjana i izmirne. Jer istina koju ne prati miris molitve, brzo se pokaže kao laž sa svojim zlim mirisom. Istina u ovome svetu zakona samo je onda postojana, kad je obučena u mirisni dim molitava. Jedno zrno istine zahteva dva zrna molitve, jedna istina dve molitve, da bi se mogla držati u ovom svetu. Inače istina nije zlato što ne tamni i ne rđa, nego bakar što tamni i rđa, i zamazano gvožđe i olovo što ruši i ubija. Molitva je izvođenje istine od Boga; molitva je kao slast dobre jabuke i kao miris lepe ruže. Molitva nije prošnja od Boga, ni divan put niz koji majčina ljubav silazi deci i uz koji detinja ljubav uzlazi majci. Zato se i kaže, da su mudraci doneli Isusu na dar samo jedan znak istine – zlato – a dva znaka molitve – tamjan i izmirnu. Jer Istok nije nikad umeo dvojiti istinu od Boga, niti je ikad umeo govoriti o istini inače, nego kroz molitvu. No, pitaćete, koju su istinu predstavljali mudraci istočni, i koju filozofiju, i koju religiju, i koji oltar? Sveukupno: i egipatske hierofante s Hermesom na čelu; i Bramanizam s Krišnom i Manuom na čelu; i Budizam s Budom na čelu; i Taoizam s Laotzeom na čelu; i Konfučianizam s Konfučiem na čelu, i sve ostale mudrosti istočne, kojima su narodi živeli kroz mnoga i mnoga pokoljenja. U svakoj od ovih mudrosti nalazi se jedno zrno zlata pretrpano pepelom zemlje. Sva ta zrna skupili su istočni mudraci u jedan grumen i doneli ga na dar Onome, koji je ta zrna u raznim vremenima, i kroz razne izabranike, i prema raznim iskanjima pojedinih naroda, na dar davao narodima. Te tako kad se kaže, da su mudraci pali pred Hrista i poklonili Mu se, time se kaže u isto vreme, da je sav Istok pao i poklonio se pred Njim. I kad se kaže, da su mudraci prineli svoje darove Hristu, time se kaže u isto vreme, da su narodi istoka prineli sve svoje darove Hristu. Sve što su imali, bez ostatka. Jer jedan narod može imati samo ono što od Boga dobije – sve ostalo je nemanje. A od Boga može doći samo mudrost, koja sadrži sva postojeća blaga na nebu i na zemlji. Jer i Bog nema ništa drugo sem mudrosti, no ova božanska mudrost obuhvata sva dobra, koja Bog može poželeti.
I tako, Istok je se poklonio Hristu pre zapada. Istok je otkrio Hrista pre zapada. Jer kroz zavesu vremena Istok je i ugledao Hrista, kao Reč Božiju, u večnosti pre zapada. Mudraci od istoka bili su prve hadžije u Svetu Zemlju; docnije, čak docnije, počeli su i beli potomci Jafetovi hadžijati od zapada i useljavati se pod šatore Semove (vidi I Mojs. 9, 27). Dolazak i poklonjenje istočnih mudraca Hristu objašnjava i drugi jedan krupan fakt u istoriji, naime: – Zašto se Hristova nauka širila docnije bez malo isključivo ka zapadu? Zašto vaskrsli Gospod nije uputio vojsku svojih apostola ka istoku, kuda je vodio lakši i utrveniji put, nego ka zapadu, kuda je vodio put uzak i opasan? Rekli smo ranije, da junak teži da pobedi najpre težeg neprijatelja pa onda lakšeg. Na istoku Hristos bi bio dočekan kao svoj među svojima. Na zapadu je On bio stranac, i ka zapadu se On uputio preko slugu svojih, putem uskim i opasnim. Istok Ga je pri samom rođenju priznao i poklonio Mu se, i Njegov hod ka istoku bio bi samo triumfalni hod. Taj pohod za Istok Junak je, po svojoj nebesnoj strategiji, ostavio za posledak vremena.
No najteže je bilo na čvoru između istoka i zapada. Najopasnije je mesto bila zemlja Izrailjeva, u kojoj se nebesni Heroj i pojavio. Tu na pupku sveta, gde se susreću tri kontinenta, gde su Jevreji živeli, Rimljani vladali a Afrikanci neprestano zapljuskivali svojim kultom i svojom magijom; tu, na Gordijevom čvoru, gde su se sretali i ukrštali, borili i mrzeli potomci sva tri sina Nojeva, – taj najopasniji megdan izabrao je najveći Junak. Tek što se rodio Hristos, odmah se obelodanjuje, na kakvom se opasnom mestu rodio. Irod, Semovac, traži Ga da Ga ubije, i On beži, kao mladenac u kolevci, iz svoje hude pećine, u Afriku, Hamovcima, da spase život svoj?
Zašto traži Irod da ubije Hrista? Nije li Hristos izabrao najsiromašniji put i način, da se pojavi u svet, put i način, koji najmanje može uznemiravati zemaljske kneževe i vlastodršce? Jeste, ali uporni grešnik i zemljan čovek plaši se i od svoje senke. Da je David došao u svoj slavi svojoj na zakoniti presto svoj, Irod bi tražio da ga ubije. Tim pre tražio je on da ubije nekoga, kome se ne zna ni ime ni rod, i koji nemoćno još leži u pelenama. Irode, Bog se pojavio, uklanjaj se sa svoga prestola! Ne; ni samome Bogu Irod se ne bi dragovoljno uklonio. Irode, došao je Spasitelj, vascelog čovečanstva, čekanje Izrailjevo i slava Izrailjeva, uklanjaj se sa prestola! Ne; zemljani Irod gleda svog spasitelja i svoje spasenje u svojoj kruni; svakog drugog spasitelja, koji bi i planine pokretao, on bi smatrao za svoga ljutog neprijatelja. Irode, sav Istok prinosi svoje zlato velikome Caru, baci i ti svoju krunicu preda nj i spasavaj dušu! Ne; zemljani čovek ne mari za dušu; on će svoju dušu baciti psima samo da mu se ovi tela ne dotaknu.
I tako, dok se duhovni Istok prostire u prah pred novorođenim Carem sveta, zemljani knez sa međe istoka i zapada u tom trenutku naređuje strašni pokolj dece po Vitlejemu i okolini u nadi, da će ubiti i Onoga, koji mu je kroz Početak sveta dao život i koga je on, Irod, smatrao svojim protivnikom i pretendentom jednoga od najnižih prestola na zemlji. I „ču se glas u Rami, plač, i ridanje, i jaukanje mnogo: – Rahila plače za svojom decom, i neće da se uteši, jer ih nema.“
Prvi napad, koji su paklene sile učinile na Hrista, bio je ovaj napad kroz Iroda. No glupe i slepe po svojoj prirodi te paklene sile nisu mogle poznati Jagnje Božije među mnogim nevinim jaganjcima. I dok hiljade nevinih jaganjaca ležahu u krvi, Jagnje Božije putovaše za Afriku, da traži sebi spasenja tamo, odakle je ono negde spaslo Izrailj iz ropstva misirskog.
Otresimo se, braćo, paklenih sila, odbacimo njihovo bedno oruđe, Iroda, i pridružimo se mudracima sa istoka. Neka se svaki od nas pokloni duhom i istinom pred novorođenim Carem sveta, i neka Mu svaki od nas prinese zrno zlatne istine, primljeno od Njega, sa dve mirisne molitve. Jer Car nebesni, braćo, došao je i dolazi među nas, pun blagodati i istine, sada i za navek. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *