NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » MASAKR NEROĐENIH

MASAKR NEROĐENIH

 

MASAKR NEROĐENIH
 

 
MASAKR NEVINIH
 
Neopisivo j e teško govoriti i pisati na temu abortusa j er podseća na činjenicu goru i veću od naj gorih holokausta i Jasenovaca i svih masovnih pomorstava počinjenih u naše vreme, zato što podseća i govori o ustajanju protiv samog sebe i protiv svetinje života, koju smo u duhu pravoslavnog vaspitanja i naučnih saznanja dužni da branimo.
Uprkos tome što je o ovoj temi teško govoriti, o njoj se mora raspravljati jer trend izvršenih abortusa kod nas i u svetu naročito brzo raste, pogotovu nakon popularizacije efikasnih kontraceptivnih sredstava u cilju kontrole rađanja i promocije programa planiranja porodice[1]. Zaista surovi programi, ali jako prihvatljivi za nas, raslabljene, koji se svakog trenutka trudimo da svoj život učinimo lakšim, lepšim i ugodnijim ne obazirući se čak iako takav život gradimo na ubistvima svoje još nerođene dece. Zaista tužno. Toliko, da sama pomisao na to izaziva neopisivu bol.
 
Prema sačuvanim podacima abortus se, kroz istoriju, pominje na mnogim mestima a najranija pominjanja su u egipatskom papirusu starom 4000 godina, zatim u jednom kineskom pisanom tekstu, napisanom između 2737. i 2696. godine pre Hrista, u vreme vladavine Shen Nunga itd. U pisanim dokumentima se, takođe, abortus pominje u antičkoj Grčkoj, zatim u vladavini Rimskog carstva…
 
Namerno prekidanje trudnoće ubijanjem ploda u utrobi majke dugo vremena je bilo apsolutno nedopustivo sa stanovišta prava i morala. U vreme Kraljevine Jugoslavije prekid trudnoće je bio tretiran kao kriminalni akt za koji je sledila kazna, kako za ženu tako i za onog ko obavi abortus. Dolaskom komunista na vlast 1945. godine, žene stiču zakonom odobreno pravo na abortus, tako da je prva legalizacija abortusa izvršena 1952. godine donošenjem uredbe o postupku za vršenje dozvoljenog pobačaja. Zakon o dozvoljenom prekidu trudnoće donet je 1960. godine, a Ustavom SFRJ. iz 1974. godine utvrđuje se: „Pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece“.
 
Abortus je, prema definiciji svaki prekid trudnoće koji se desi pre 28. nedelje od začeća. On može biti prirodan (spontani) i nasilan (provociran). Nasilan pak može biti nameran ili nenameran, dok nameran može biti legalan ili ilegalan. Spontani pobačaj ima tok sličan porođaju i retko je praćen komplikacijama, dok se nameran, legalan abortus, odnosno veštački prekid trudnoće, izvodi u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama u propisanim uslovima indukcijom lekovima i hiruški. U našoj sredini pod abortusom se češće podrazumeva samo namerni, legalni, veštački prekid trudnoće – abortus arteficialis.
Sadašnji važeći zakon u našoj zemlji vrlo slobodno uređuje problem abortusa, uključujući i odredbe o kontracepciji, sterilizaciji i veštačkoj oplodnji. Do 10 nedelje trudnoće odluka o abortusu je prepuštena slobodnoj volji žene, pod uslovom da nije maloletna i da je mentalno podobna da o tome odluči. Prema ovom zakonu propisane su takođe indikacije veštačkog prekida za trudnoće starije od 10 nedelja i to su:
• Medicinske indikacije koje podrazumevaju postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene,
• Etičke indikacije koje podrazumevaju situacije u kojima je trudnoća nastala nekim kriminalnim činom kao što je to silovanje, obljuba nad nemoćom osobom, nad maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom položaja od strane muškarca i incestom,
• Eugeničke[3] indikacije koje podrazumevaju biološko genetske faktore koje dovode do oštećenja ploda usled postojanja bolesti majke u prva tri meseca trudoće pri čemu se pretpostavlja se da će se dete roditi sa teškim telesnim anomalijama ili duševnim oštećenjem zbog oboljenja majke od rubeole, malih boginja, primene teratogenih lekova pa i nepodudarnosti krvnih grupa.
Socijalne indikacije koje su ranije postojale se u važećem Zakonu više ne pominju, a podrazumevale su loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća itd.
 
Od momenta zakonske legalizacije trend abortusa kod nas naglo raste i predstavlja između ostalih, ključni faktor koji je doprineo i koji dalje doprinosi nastanku i razvoju bele kuge. Cifre godišnje izvršenih abortusa su poražavajuće i iz godine u godinu sve više rastu.
 
Abortus je u svakom kontekstu postupak usmeren protiv ljudskog života kao najveće zemaljske vrednosti i ruši temelje čovečnosti i najvrednije ljudske ideale. Pored toga što dovodi do smrti ploda, abortus ostavlja posledice koje se tiču i same individue i samog društva. Na nivou individue posledice su zdravstvene, psihološke i socijalne, a na nivou društva abortus utiče na smanjenje plodnosti i reproduktivnog potencijala stanovništva.
 


 
NAPOMENA:

  1. Međunarodna zajednica za planirano roditeljstvo pod imenom Američka liga za kontrolu rađanja osnovana 1916. godine u SAD i predstavlja najmoćniju eugeničku (eugenetika-objašnjenje u nastavku teksta) organizaciju. Ova organizacija je danas praktično prisutna u svim državama na planeti uključujući i Srbiju. Osnivač i vodeći ideolog ove organizacije je Margaret Sanger lekar iz SAD. Za Sangerovu je primena eugeničkih principa podrazumevala sistematsko eliminisanje svih ljudi za koje je ona smatrala da predstavljaju „manje vredne“, putem veštačkih abortusa i kontrole rađanja, a sve sa ciljem stvaranja nove rase super-intelektualaca. Nju Jork Tajms je, između ostalog, objavio i ove njene reči: „Cilj kontrole rađanja je stvaranje Supermena.“ Za više informacija pročitati – Eugenika, nacizam i prenatalna dijagnostika; Pravoslavlje br. 934, autor: Nemanja Zarić
  2. Zabrana abortusa je 1929. godine bila regulisana zakonom i to parafima 171 i 172
  3. Po Vujakliji: Eugenetika (grč. eu, genea potomstvo) jedna od najvažnijih grana socijalne politike: rasna higijena, tj. nauka o uslovima koji vode stvaranju telesno i društveno zdravog potomstva, odnosno koji sprečavaju rađanje nezdravog i za život nesposobnog potomstva; težnja da se ovakvi uslovi stvore.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *