МАСАКР НЕРОЂЕНИХ
ЖИВОТ ПОЧИЊЕ
|
Кад дође до зачећа у животу жене и новоствореног бића дешавају се заиста бурне промене које су у тако усклађеном односу, да их је тешко верно пренети на папир. Жена прелази у једно друго, благословено, стање које није другачије само по видљивим физичким карактеристикама већ, и у многим другим аспектима који нису транспарентни и тако видљиви. У току целог периода трудноће жена одржава плод у животу омогућавајући му адекватан раст и развој, и истовремено се припрема за његово рођење и долазак на свет. Мајка своме чеду унутарматерично обезбеђује храну, топлоту, заштиту и све оно што ће му, само на другачији начин, и уз помоћ другог родитеља, обезбеђивати и након рођења. У току репродуктивних дана код жене негде, на половини циклуса, који се креће око 28 дана, долази до ослобађања јајне ћелије из јајника. Та јајна ћелија је зрела и већ на путу до материце може, ако наравно за то постоје услови, доћи у контакт са сперматозоидом и створити нову ћелију – ново биће (слика 1 и 2). Уколико пак до тог контакта не дође већ после неколико дана долази до појаве која је свима у народу позната као менструација. Ако се успостави позитивни контакт двају полних ћелија долази до стварања једне нове ћелије[1], која по својим карактеристикама и по генетском коду није ниједна од примарних ћелија које су учествовале у њиховом настајању. Наиме, простије речено, спајањем двају ћелија долази до мешања њиховог генетског материјала и стварања непоновљиве комбинације гена, која се практично у таквом склопу више никада не може поновити, односно, долази до стварања нове биолошке индивидуе која жели да живи и која све до тренутка рођења функционише у смислу живота. Сложићетесе, заиста чудесно уређење људског организма и још чудесније стварање новог живота. |
|---|---|
| Слика 1 |
|
|---|
| Слика 2 |
Већ првих неколико дана док се не усади у материцу и створи сопствени орган (плаценту/постељицу) новонастала ћелија води свој независни живот, а за то црпи хранљиве материје и кисеоник из протоплазме[2].
 |
|---|
| Слика 3 |
У морфолошком смислу после спајања јајне ћелије и сперматозоида наступа миран период од 30 сати, након чега долази до дељења па се из једне ћелије стварају најпре две[3], затим четири а након тога се деоба даље наставља тако да се формира велика скупина ћелија – морула (слика 4). Из ове скупине ћелија унутрашњи слој ћелија ће наставити континуитет ембриона, док ће се из ћелија спољашњег слоја развити постељица и плодови овојци, који ће новоствореном животу омогућити несметан раст и развој у унутарматеричним условима.
 |
|---|
| Слика 4 |
Шестог или седмог дана од зачећа, сада већ већа групица ћелија са централном шупљином испуњеном течношћу (бластоциста), се усађуј е у већ припремљену материцу, а размножавањем и диференцирањем предвиђених ћелија спољашњег слоја долази до постепеног формирања пролазног или привременог органа који се назива постељица или плацента.
Постељица је место сложеног сучељавања крвотока плода и труднице а да се при том ни крвоток плода ни крвоток мајке уопште не мешају (слика 5). Постељица је у ствари тај витални привремени орган који фетусу а касније и ембриону у току унутарматеричног живота омогућава нормалан раст и развој преко своје хормонске, респираторне (дисајне), нутритивне и екскреторне функције:
• постељица представља посебан орган који лучи хормоне који су одговорни за одржавање трудноће и нормалан развој плода. Постељица између осталих лучи и хормоне који подстичу развој и увећање материце[4] и дојки, а у исто време својим хормонима онемогућава да дојке које се налазе у фази раста луче млеко све до порођаја. Такође функција неких хормона које постељица лучи у трудноћи и у данашње време није разлучена;
• у току свог унутарматеричног живота плод не користи плућа за дисање већ ту функцију обавља постељица у којој се измена гасова врши по истим принципима као у плућима, у животу после рођења. Кисеоник у нормалним околностима прелази од мајке на плод, а угљен диоксид у обрнутом смеру од плода ка мајци;
• да би плод нормално растао и нормално се развијао потребна му је одговарајућа енергија и градивни материјал. Он све ово добија од мајке, преко постељичне мембране, која је полупропустљива (за неке материје је пропустљива док за друге није). Такође, постељица представља депо и регулатор великог броја витамина и ензима који су неопходни за нормалан раст и развој плода. Поред корисних материја преко постељице до плода могу доспети и материје које су у својој основи штетне по плод, а које мајка уноси у свој организам, стога трудница без претходне консултације са лекаром не сме узимати никакав лек јер може нашкодити плоду[5];
 |
• обзиром да су бубрези, кожа, систем органа за варење, плућа и други органи у развоју и да немају адекватну функцију, штетне материје које се стварају у току развоја и раста плода се елиминишу путем постељице. Из предвиђених ћелија истог оног спољашњег слоја ћелија од којих је настала плацента формирају се и плодове овојнице или омотачи који окружују плодову воду и плод уроњен у њој. Плодова вода, чији волумен у време порођаја износи око 800мл, има најпре заштитну улогу јер спречава механичке повреде плода, а у порођају, стварањем водењака, потпомаже ширење доњег дела материце омогућавајући при том лакши порођај. Претпоставља се још низ других функција плодове воде али оне нису довољно проучене. Није тешко из изложеног уочити сложеност функција које обављају поменуте привремене структуре, и све то да би се плоду у првој фази живота у унутарматеричним условима омогућио адекватан живот. Сложићете се да је поменуто у функцији живота плода и његовог несметаног развоја!!! |
|---|---|
| Слика 5 |
Такође, у току унутарматеричног развоја функционисање и организација дететовог и мајчиног организма је сасвим другачија и прилагођени су новонасталим условима. И ДЕТЕ ЖЕЛИ ДА СЕ РОДИ, а и МАЈКА БИОЛОШКИ ЖЕЛИ ДА ГА ДОНЕСЕ НА СВЕТ.
НАПОМЕНА:
- Ова ћелија се назива зигот са информацијама за будући живот и развој садржаним у 46 хромозома која добија од родитеља – 23 од оца и 23 од мајке.
- Свака ћелија састоји се из 3 основна дела: једра, ћелијског зида и цитоплазме. Цитоплазма је део унутар ћелије између једра и ћелијског зида и садржи бројне органеле и састојке које су неопходни за нормално функционисање ћелије. (Слика 3)
- Већ након прве ћелијске поделе зигот постаје ембрион. Период унутарматеричног живота се дели на ембрионални период (ембрион) који обухвата првих 8 недеља од зачећа и фетални период (фетус) који се наставља на ембрионални и траје до рођења. У току ембрионалног периода долази до формирања зачетака свих органа који се касније развијају у следећим фазама до дефинитивних органа…………
- Узмимо само податак да је тежина материце пре трудноће око 70 грама, док у термину порођаја овај орган тежи око 1100 грама, док је запремина 500-1000 пута повећана.
- Познавање функција постељице је нажалост коришћено и за вештачке облике абортуса где се користе разне хемијске супстанце (Mifegin, Pencroftonum, Mifepriston, RU-486, Mifeprex) за убијање плода. Метода абортуса лековима се у свету примењује већ више од 10 година, и њена примена је у порасту пре свега што је њеном применом смањена могућност компликација и појаве инфекција. У нашим већим установама ова метода је већ увелико заживела и интервенција је бесплатна.
