МАСАКР НЕРОЂЕНИХ

 

МАСАКР НЕРОЂЕНИХ
 

 
РОЂЕЊЕ И НАКОН РОЂЕЊА
 
Тренутак рођења и околности које доводе до првог удаха новорођенчета су заиста чудесне. Док се налази унутар материце плућа плода су испуњена течношћу. Истискивање течности из плућа плода, као предуслов остваривању квалитетног дисајног процеса и функције дисања[1], је потпомогнута извесним факторима. Наиме, током порођаја контракције материце се делимично преносе на грудни кош плода и при том истискују знатну количину течности из дисајних органа.

Слика 13

Истовремено приликом проласка грудног коша плода кроз ужи порођајни канал мајке такође долази до притиска на грудни кош плода и додатног истискивања течности из његових дисајних органа (слика 13). Са друге стране код нормалног (физиолошког) порођаја, након рођења, клемовањем пупчане врпце се детету потпуно прекида доток кисеоника што доводи до поремећаја односа угљендиоксида и кисеоника у крви и до стимулисања центра за дисање чиј ом активношћу настаје први удах[2] и започиње спонтано дисање. Поред поремећаја гасова у плодовој крви, на настанак првог удаха утичу и хладноћа као и други стимулуси који делују на плод. Са удисањем ваздуха плућа се шире, алвеоле отварају и у њих по први пут доспева одређена количина ваздуха. Истовремено са ширењем плућа, шире се и крвни судови. У њима у том тренутку отпочиње протицање крви из десног срца у лево кроз плућа. Комуникације које смо поменули у претходном излагању а које су постојале током унутарматеричног живота и заобилазиле плућа се у даљем процесу затварају.
Зар није чудесно уређен прелазак детета са једног начина живота на други? Замислите се мало! Зар мислите да би до ове адаптације долазило да није свако зачето дете предодређено да се роди, наравно, уколико због разлога природне смрти не умре у утроби мајке?
После рочног[3] рођења дете у свом функционалном смислу није као одрасли човек. Како још увек не може да се стара о себи бригу о њему преузимају родитељи или одговарајуће институције. Због непотпуне развијености великог броја органа и система у овом периоду организам детета показује извесне специфичности и адаптације неопходне за даљи живот детета. Навешћемо неколико примера:
• Једна од најбитнијих карактеристика је та, да дете рођењем нема довољно развијен систем органа за варење, па не може уносити било коју врсту хране. У првих 6 месеци мајчино млеко представља храну коју је ПРИРОДА максимално прилагодила физиолошким могућностима детета. Осим тога, у мајчином млеку се налази значјана концентрација извесних ензима (липаза и амилаза) који помажу у варењу. Уочавате ли како је све уређено до перфекције? Дете може уносити само ону храну која је оптимална за његов систем за варење, а коју му мајка, припремајући се током трудноће, обезбеђује дојењем[4].
• Мозак је тежак око 350-400 грама и релативно је велик. Међутим у функционалном смислу он је још незрео и неразвијен. Због оваквог стања новорођенче скоро цео дан преспава. Буди се само када узима храну и опет заспи. Са друге стране, чуло укуса је врло добро развијено. Новорођенче прима само мајчино млеко, а ако му се да, на пример, физиолошки раствор, оно препознаје нови укус и брани се. Жели да живи, зар не?
• Такође, детету је имуни систем у првих неколико месеци још увек неразвијен па се самостално не може борити од инфекција. И ово је уређено на својствен начин. У току унутарматеричног живота, мајка преко постељице детету осим хранљивих састојака преноси и своја антитела[5] штитећи га на тај начин у току првих 6 месеци по рођењу од многих болести[6]; осим тога у млеку које мајка лучи а којим се дете храни по рођењу између осталих састојака налази се и велика количина антитела и ћелија које учествују у одбрани организма од инфекција.
 
Чудесно, зар не? И у функцији живота, зар не?
Из изложеног, у научно-медицинским чињеницама, се може уочити да плод заиста до достизања одређеног стадијума развоја не може преживети у ванматеричним условима и да је због тога његов живот од зачећа до рођења до перфекције уређен у утроби мајке која, можемо рећи, представља малу планету за нерођене у којој плод добија све што му је до рођења потребно за живот. Овакво једно чињенично стање зависности плода од мајке pro-death представници свој ом болесном логиком изврћу и користе како би приказали плод као део мајке, а сходно томе, и промовисали право жене да одлучује о свом телу. Међутим, погледајмо на ствари из другог угла. Ако посматрамо са аспекта рођене деце и одраслих особа можемо, такође, рећи да је чињеница да ни ми не би могли опстати и преживети на планети земљи ако нам понестане кисеоника у ваздуху, или за дужи период понестане хране или воде за пиће. Сетимо се само колико је природних катастрофа проузроковало промену у саставу ваздуха и несташицу хране и воде за пиће, и колике су биле последице по људске животе. Зато не смемо у своје руке преузимати улогу Бога, јер нам то право није дато!
У наставку, а на основу претходно изложеног приметићемо сада још једну погрешну и поремећену логику. Наиме, дете после рођења па до одређеног периода развоја није у могућности да се само храни, облачи, утопљава и да води рачуна о себи, већ то чине родитељи, стараоци или одговарајуће државне институције када о детету нема ко да се стара. Када би родитељи новорођеном детету ускратили негу, храну или пак извршили убиство над њим[7] онда би се то санкционисало законом. Међутим, када се абортусом на овај или онај начин, то уради док је дете унутарматерично, то није поступак који се законски санкционише и то није убиство?! Заиста покварена и поремећена логика.
Имајући у виду да прекид трудноће по закону зависи од слободне воље жене, можемо закључити да и у контексту научних сазнања, многи кругови у својој борби за очување светиње живота, са пуним правом, абортус називају УТРОБНИМ ЧЕДОМОРСТВОМ, јер то и јесте.
 
СА НАУЧНО-МЕДИЦИСКОГ АСПЕКТА, а на основу научних чињеница можемо закључити да:
I. Живот људског бића започиње оног тренутка када дође до спајања сперматозоида и јајне ћелије.
II. Биолошки, у генима, постоји жеља мајке да свом детету омогући несметан раст и развој током унутарматеричног живота, као и жеља детета да живи и да се роди.
III. Новостворени живот са мајком унутарматерично биолошки успоставља посебан однос користан и плоду и мајци, а да би од ње добио све што му је неопходно за раст и развој плод користи сопствене ресурсе (постељица).
IV. Плод није део мајчиног организма! То је тело и живот другог људског бића повереног њеној материнској бризи до рођења.
V. Сваки прекид прогресивног развоја плода у материци у било ком периоду, од момента зачећа до рођења је убиство[8].


 
НАПОМЕНА:

  1. Један од честих али мање тежих поремећаја новорођенчета је „Синдром влажних плућа“ који се јавља у првом дану живота и углавном није праћен тежим респираторним поремећајима а обично се не одржава дуже од 48-72 сата. Ово обољење се доводи у везу са успореном евакуацијом плућне течности из плућа, а у прилог овој хипотези иде и чешћа појава код деце која су рођена царским резом током кога грудни кош није био изложен конракцијама порођајних путева као код порођаја природним вагиналним путем.
  2. Ради лакшег разумевања овог процеса навешћу један практичан пример. Наиме, сви ми знамо да се преко плућа удише кисеоник а избацује угљендиоксид. Приликом роњења у води, ми вољно заустављамо дисање, при чему тај период прекида дисања траје краће или дуже зависно од појединих респираторних могућности. Током роњења, када је дисање вољно заустављено, долази до нагомилавања угљендиоксида и пада нивоа кисеоника у крви. Овакав један поремећај гасова у крви и промене које проистичу из поремећаја, преко разних рецептора региструје део мозга који се назива Центар за дисање. Када не можемо издржати више под водом, ми брзо испливавамо и под утицајем дисајног центра далази до снажног удаха током кога удишемо већу количину ваздуха у циљу компензовања насталог гасног поремећаја. Овај снажни удах се може по механизму настанка поистоветити са првим удахом код детета након рођења.
  3. Првих 28 дана по рођењу дете се означава као новорођенче, а након тога до краја прве године као одојче. Новорођенче може бити: зрело донесено (рочно) ако се роди између пуних 37 и 42 недеље трудноће; превремено рођено (недонесено, недоношче) ако се роди пре навршене 37 недеље трудноће и пренесено (послетерминско) ако се роди после навршене 42 недеље трудноће.
  4. У случају да мајка не може да доји дете, онда се код детета спроводи вештачка исхрана, при чему се у зависности од узраста и специфичности организма детета користе одговарајуће млечне формуле (адаптиране формуле крављег млека) различитих произвођача. Адаптација крављег млека за исхрану одојчета подразумева низ технолошких поступака чији је циљ да се оно по свом саставу максимално приближи мајчином. Ова млека су у сваком случају неадекватна алтернатива природном мајчином млеку. Неадаптирано кравље млеко које је по свом саставу оптимално за адекватан развој телета се не саветује одојчету посебно у првих 6 месеци.
  5. Имуни систем човека је између осталог одговоран за одбрану организма од различитих штетних агенаса. Он се састоји из два дела ћелијског и хуморалног. Ћелијски чине ћелије које уништавају штетне агенсе, док хуморални имунитет чине антитела која стварају специјализоване ћелије. Антитела имају својствене механизме којима уништавају штетне агенсе.
  6. То су пре свега болести на које је мајка стекла трајни имунитет вакцинацијом или обољевањем (црвенка, мале богиње, овчје богиње, заушке…), а ту спадају и лакше нетератогене инфекције (инфекције које не доводе до оштећења плода) које је мајка прележала у првих неколико месеци трудноће. Овај имунитет који новорођенче добија од мајке преко плаценте а по рођењу и преко млека код новорођенчета сигнификантно смањује склоност ка инфекцијама.
  7. Ако мајка убије своје дете током порођаја, непосредно након порођаја, или у току трајања периода новорођености онда се такав чин означава као чедоморство. Убиство детета од стране мајке, ван овог периода, као и убиство детета у новорођеначком периоду и ван њега које се изврши од стране оца или од стане друге особе, са или без сагласности мајке се кривично-правно третира као и свако друго убиство.
  8. У контексту овог закључка, не можемо ићи даље а да при том не напоменемо да и сваки вид контрацепције који доводи до смрти већ оплођене јајне ћелије представља убиство. У ову групу средстава за рани абортус спадају контрацептивне пилуле, као и унутарматерични механички контрацептиви типа спирале. Због разних последица које контрацептивне пилуле као хормонски препарати имају по здравље, велика је и честа употреба кондома као баријерних средстава који истовремено штите од „нежељене” трудноће и сексуално преносивих болести а у првом реду од HIV инфекције. Међутим, да ли је то заиста тако? Наравно да није! Презервативи имају микроскопске рупе које у пречнику износе 5 микрометара. У студијама које је издао Центар за контролу болести 12 % презерватива направљених у Америци имају рупе, а 21 % презерватива направљених у другим земљама имају неприхватљиву стопу попуштања. Истраживања су показала да су девојке или жене које су користиле презерватив да спрече трудноћу остајале у другом стању у 14% случајева. У циљу провере заштите од HIV инфекције FDA-Владина управа за храну и лекове је радила студију коју су назвали: „Ефикасност заштите Латекс презервативом од честица величине вируса сиде у условима вештачке симулацијe”. Резултати вештачке симулације су показали да ће 30% презерватива пропустити вирус сиде за време полног односа, али само ако се не померате (секс без покрета). Која ли је стопа пропуштања ако се померате? Ако је вирус сиде у пречнику око 0.1 микрометара, а сперматозоид око 3 микрометара закључите сами колико су кондоми „ефикасна” и „суверена” средства за заштиту од трудноће и сексуално преносивих болести. (За више информација прочитај – Др. Лорен Деј: Кондоми не раде, Метафизика). У контексту очувања светиње живота могућа је примена алтернативних контрацептивних метода која ће СУПРУЖНИЦИМА омогућити несметане сексуалне односе без бојазни да при том угрозе светињу живота. Те методе алтернативне контрацепције се другачије називају контрацепција ритма или периодична апстиненција а подразумевају одређивање плодних дана и сексуалне односе у складу са њима. Детаљније о овим методама у ПРИЛОГУ 3 и у адекватним уџбеницима из Гинекологије и акушерства.
Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *