LESTVICA

Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

Pouka XXVII

a) O SVEŠTENOM BEZMOLVIJU TELA I DUŠE

(1096) Kao neki večiti robovi i ugovorom vezane sluge nečistih strasti, mi donekle i poznajemo obmane, metode, zapovesti i lukavstva zlih duhova koji vladaju našom bednom dušom. A ima i takvih monaha koji, izbavljeni od ovih tirana, prosvećujućim dejstvom Duha Svetoga, odlično poznaju njihove spletke. Jedna je stvar, naslućivati o spokojstvu zdravlja – po mukama u bolesti, a druga – shvatiti i zaključivati kakve su tegobe bolesti – na osnovu radosti zdravlja.
Mi se, ovako nemoćni, plašimo da vam u ovoj pouci govorimo o pristaništu bezmolvija, jer znamo da uz trpezu dobrog bratstva večito čuči po neki pas, koji pokušava da sa nje ugrabi hleb (tj. dušu), i da pobegne, noseći ga u svojim čeljustima, kako bi ga na miru (1097) (tj. u bezmolviju) prožderao. Da svojom poukom ne bismo napravili povod onima koji traže bezmolvije [a nisu zreli za njega], smatramo da sada nije trenutak raspravljati o miru – sa odvažnim ratnicima Cara našeg, koji se nalaze u ratu. Reći ćemo samo to, da su venci mira i tišine spremljeni onima koji se junački bore.
Uostalom, ako je po volji, reći ćemo sad nešto o bezmolviju, koliko je potrebno za rasuđivanje, da nekome ne bi bilo krivo, što, govoreći o drugim pitanjima, ovo pitanje mimoilazimo bez i jedne reči.
Bezmolvije tela je poznavanje i uređenje naravi i čula, a bezmolvije duše – poznavanje pomisli i neukradljiva misao. Ljubitelj bezmolvija poseduje nekakvu junačku i strogu pomisao, koja budno stoji na vratima srca, i misli što navaljuju sa strane – ubija ili odbija. Ko bezmolstvuje [molitveno tihuje] u osećanju srca, razume što smo rekli, a ko je još nedorastao – nije okusio i ne poznaje [ono o čemu govorimo]. Mudar bezmolvnik nema potrebe za poukama: njega sama dela uče.
Početak bezmolvija se sastoji u odbijanju od sebe svih onih misli koje uznemiravaju maštu. Vrhunac, pak, bezmolvija jeste – ne plašiti se vreve demonske, pa čak ni pažnju ne obraćati na nju. Bezmolvnik koji iz kelije izlazi telom, ali ne i duhom, postaje krotak i sav je – dom ljubavi. Ko dobro razmisli pre nego što progovori, nikada se neće podati gnevu. Ono što je suprotno, jasno je samo po sebi.
Bezmolvnik je čovek koji se, i pored sve neobičnosti pokušaja, trudi da u telu vodi jednu vrstu bestelesnog života.
Mačka vreba miša. Tako i mislenog miša[1] vreba misao bezmolvnika. Neka ti ovo poređenje ne bude za odbacivanje. U suprotnom, još nisi saznao šta je bezmolvije.
Biti potpuno usamljeni monah nije isto što i živeti sa drugim monahom. Usamljenik ima potrebe za velikim trezvoumljem i pribranim umom. Drugome često pomogne njegov sažitelj, a prvome pomaže anđeo. Umne sile [tj. anđeli] služe i rado pre-bivaju sa onim koji svom dušom bezmolstvuje. O onome što je tome suprotno, neću ti ništa reći.
Ponorna je dubina dogmata. Um bezmolvnika se ne može bez opasnosti spuštati u taj ponor. Nije bezbedno plivati u odelu, kao što nije bezopasno ni da se onaj koji je još obuzet strastima prihvata teologije.
Kelija bezmolvnika je ograda tela u kojoj se nalazi kuća znanja.
Ko boluje od duševne strasti, a upušta se u podvig bezmolvija, liči na čoveka koji je na sred pučine skočio sa broda, i misli da na jednoj jedinoj daski bez opasnosti dospe na kopno.
Onima koji se bore sa blatom [tj. telom], u svoje vreme odgovara podvig bezmolvija, ukoliko samo budu imali dobrog duhovnog vođu. Jer, usamljeni život zahteva anđelsku snagu. (Razume se, ja govorim o pravim bezmolvnicima, tj. o bezmolvnicima i telom i duhom).
Kada se olenji, bezmolvnik počinje da izmišlja laži, podstičući ljude izvesnim zagonetnim izjavama da ga nagovore da napusti podvig bezmolvija. Pa kada napusti keliju, okrivljuje demone, a nije svestan da je samome sebi bio demon.
Poznavao sam bezmolvnike koji su bezmolvijem nenasito (1100) zadovoljavali svoju plamenu bogožudnju, i rađali u ognju svome oganj, u čežnji čežnju.
Bezmolvnik je slika zemaljskog anđela, koji je na hartiji bogočežnje slovima revnosti oslobodio svoju molitvu od lenosti i nemara. Bezmolvnik je onaj koji iz dubine srca svom snagom vapije: Spremno je srce moje, Bože (Ps.56,8)! Bezmolvnik je onaj koji je rekao: Ja spavam, a srce moje bdi (Pes.n.pes.5,2).
Zaključaj vrata kelije za telo, vrata jezika za reči, i unutrašnje dveri srca za zle duhove.
Neočekivana tišina na moru i podnevna pripeka ispoljavaju trpljenje moreplovca [2], a nedostatak životnih namirnica otkriva postojanost bezmolvnika. Kad prvi izgubi strpljenje, skače u vodu, a kada drugoga obuzme uninije, vraća se među ljude.
Ne boj se kad zatutnje i zaigraju demoni. Plač ne zna za strah niti se plaši.
Ljudi čiji je um naučio da se istinski moli, razgovaraju s Gospodom lice u lice, kao na uho s carem. Oni koji se mole ustima, pripadaju mu kao pred celim senatom. Oni koji žive u svetu, prilikom molitve, izgledaju kao ljudi koji se sa molbom obraćaju caru usred ustalasane mase naroda. Ako si dobro savladao veštinu molitve, neće ti biti nepoznato ni ovo što sam sada rekao.
Kad sediš na visini, pazi (ako uopšte znaš kako) i videćeš kada i odakle, koliki i kakvi sve lopovi hoće da uđu i da pokradu tvoj vinograd. Zamorivši se, stražar ustaje i moli se, pa opet sedne i hrabro nastavlja da vrši svoju dužnost.
Jedan čovek [3], kome je sve to poznato iz iskustva, naumi da o tome govori podrobno i opširno. Međutim, on se uplaši da time kod podvižnika u opštežiću ne izazove nemar i da škripanjem svojih reči ne rastera one koji bi hteli da se posvete podvigu bezmolvija.
Ko o bezmolviju raspravlja podrobno i znalački, protiv sebe izaziva demone, jer niko drugi nije u stanju da otkrije njihove bestidnosti.
Ko je shvatio bezmolvije, ušao je u dubinu božanskih tajni. No, on ne bi ni zašao u te dubine, da pre toga nije video i čuo, a možda i na svojoj koži osetio besnilo demonskih talasa i urlik demonskog vetra. To potvrđuje Pavle. Jer, da nije bio uznet u raj, kao u bezmolvije, on ne bi ni mogao čuti neiskazane reči (2.Kor.12,1 i d.). Uho bezmolvnika čuće od Boga izvanredne stvari. Zbog toga premudro bezmolvije reče i u knjizi o Jovu: Neće li čuti uho moje goleme stvari od Njega (Jov 4,12)?
Bezmolvnik je onaj čovek koji, ne želeći da se liši sladosti Božije, beži od ljudi (iako ih ne mrzi) onako kako drugi trče u svet.
Odlazeći iz sveta, razdaj sve što imaš odmah (jer reč „prodaj“ zahteva izvesno vreme), i podaj siromasima (Mt.19,21), da bi ti pomogli svojom molitvom da (1101) kreneš na podvig bezmolvija (up. Lk.16,9). Uzmi krst svoj, noseći ga poslušnošću, i teret odsecanja svoje volje podnoseći snažno. Pa hajde za mnom (Mt.19,21), da se sjediniš sa blaženim bezmolvijem. Ono će te naučiti vidljivom delanju i življenju umnih sila [tj. anđela]. Neće se one vavek veka zasititi slaveći Tvorca; neće se ni onaj koji se popeo na nebo bezmolvija zasititi pevajući Sazdatelju.
Neveštastvena bića se ne brinu o veštastvenom, niti se oni koji u telu žive kao bez tela – mogu brinuti o hrani. Prvi ne osećaju potrebu za hranom, a ni drugima nije potrebno da se oko hrane bave. Oni prvi se ne brinu o novcu i imanju, a ovi o pakostima što im demoni čine. Nebeska bića ne žude ni za čim zemaljskim, niti pak u onima koji žive na zemlji žudeći za nebeskim postoji želja da gledaju što telesno; oni nikada neće prestati da napreduju u ljubavi, a ni ovi neće prestati da se svakodnevno utrkuju s njima; onima nije nepoznato bogatstvo njihova napretka, a ni ovima nije nepoznata ljubav prema usponu; oni se neće zaustaviti dokle god ne dostignu serafime, a ni ovi neće prestati da se probijaju napred, sve dok ne postanu anđeli.
Blažen je onaj koji se nada; tri puta je blažen onaj koji se približava; a koji je dostigao – postaje kao anđeo.

b) O RAZLIČITIM OBLICIMA BEZMOLVIJA

(1105) Svima je poznato da u svim naučnim oblastima postoje razlike u mišljenjima i zaključcima. Ne može sve u svih biti savršeno, bilo zbog nedovoljnog izučavanja, ili zbog nedostatka sposobnosti. Ima ljudi koji u pristanište bezmolvija (bolje reći, na tu pučinu, ili pak – okean) ulaze zbog slabosti jezika ili zbog rđave navike. Drugi, neodoljivo skloni gnevu, ne mogu među ljudima savladati jarost, te zato, jadnici, odlaze u pustinju. Neki [odlaze] zbog toga što u svojoj uobraženosti smatraju da je za njih bolje da plove potpuno samostalno, nego pod nečijim rukovodstvom; drugi, opet, zato što po sred tvari ne mogu se udalje od tvari; neki, pak, u želji da kroz osamu postanu revnosni; drugi, da u tajnosti sebe kažnjavaju za grehe; a neki želeći da time pribave sebi ljudsku slavu. Ima, najzad, i takvih (ukoliko ih, uostalom, Sin Čovečiji nađe kad dođe na zemlju), koji se odaju bezmolviju da bi utolili glad i ugasili žeđ za svetom ljubavlju Božijom, privučeni njenim slastima. Međutim, ni oni to nisu učinili pre no što su dali razvodnu knjigu svakom uniniju. Jer, spajanje s uninijem, u odnosu na bezmolvije, ravno je bludu.
Na osnovu sitnog znanja koje mi je dato, ja sam, kao nevešt arhitekt, sagradio lestvicu duhovnog uzlaženja. Neka svaki čitalac sam proceni na kome se stupnju nalazi: da li bezmolvije traži po samovolji, radi slave ljudske, zbog slabosti jezika, zbog nesavladljivog gneva, zbog ogromnog pristrašća, ili da podnese muke za greh, da postane revnosan, ili da oganj doda ognju. I biće poslednji prvi, a prvi poslednji (Mt. 19,30).
Sedam sadašnjih delanja predstavljaju sedam dana sedmice: jedna su Bogu prijatna a druga neprijatna; a osmi vid bezmolvija, bez sumnje, nosi na sebi žig budućeg života.
Pazi na vreme kad zveri izlaze iz svojih legala, o usamljeni monaše! Inače, nećeš moći da postaviš odgovarajuće klopke. Ako je uninije, dobivši otpusnicu, konačno odstupilo od tebe, ručni rad bi bio suvišan. Ako te ono još napada, ne vidim kako ćeš živeti u bezmolviju.
Zašto kod prepodobnih tavenisioćana nije bilo toliko svetilnika kao kod skićana[4]? Ko razume, neka razume, jer ja o tome nisam u stanju, ili tačnije – ne želim da govorim [5].
Među bezmolvnicima jedni umanjuju strasti, drugi poju Psalme i veći deo vremena provode u molitvi, a neki, pak, žive u trajnom sagledavanju. Problem treba da bude rešen po metodu lestvice. Ko shvata, neka u Gospodu shvati!
U opštežiću se nađu i leni ljudi. U njemu oni nalaze hranu za svoju lenost i dolaze do konačne propasti. No, ima i takvih koji se, podsticani primerom svoje sabraće, (1108) izleče od sopstvene lenosti. Uostalom, to se ne dešava samo sa nemarnijim monasima, već i sa onima koji su revnosni. Isto pravilo može se primeniti i na bezmolvije: pustinja je primila mnoge ljude kao iskusne, a potom ih odbacila kao neiskusne, izobličivši ih za samočinstvo i slastoljubivost. Druge je, opet, primila kao ne sasvim iskusne, pa ih je načinila revnosnim i vatrenim, ulivši im strah i brigu o osudi za grehe kojima su opteretili svoju savest.
Nijedan čovek koji je podložan gnevu i gordosti, licemerstvu i zlopamćenju, ne treba da se usudi da vidi ni traga od bezmolvija, jer ga ne čeka ništa drugo do silazak s uma. Ko je čist od ovih strasti, sam će poznati šta je korisno. No, mislim da ni on to ne može dostići sam po sebi.
Znaci, obeležja i oznake onih koji razumno prohode podvig bezmolvija jesu: neuskolebljivi um, očišćena misao, otimanje ka Gospodu, zamišljanje večnih muka, iščekivanje bliske smrti, nenasita molitva, budno stražarenje nad sobom, umrtvljenje bluda, nepoznavanje pristrašća, umrtvljenost za svet, potpuno odsustvo stomakougađanja, podloga teologije, izvor rasuđivanja, dar suza, uništenje mnogogovorljivosti i sve ostalo slično tome, što se protivi prebivanju u velikom skupu ljudi. A obeležja onih što bezmolvije sprovode nerazumno, jesu: potpuno siromaštvo u gore pobrojanim dobrima, povećanje gneva, nagomilavanje zlopamćenja, smanjenje ljubavi, povećanje nadmenosti, a da već ne govorim o drugome [6].
Pošto smo završili svoje izlaganje o bezmolviju, potrebno je da izložimo i svojstva onih što žive u poslušnosti, tim pre što je moja knjiga najviše njima i namenjena.
Po učenju bogonosnih otaca, obeležja onih što su se zakonito, nepreljubno i čedno venčali sa ovom prekrasnom i bogolepnom vrlinom, obeležja od kojih svako u svoje vreme dolazi do izražaja (ukoliko samo svaki dan duhovno napredujemo) jesu: porast početničkog smirenja, smanjivanje gneva (kako i da ne dođe do toga, kada u čoveku nestaje žuči!), odsustvo pomračenja, dodavanje ljubavi, otuđenje strasti, oslobođenje od mržnje, slabljenje pohote zahvaljujući prekorevanju, nepoznavanje uninija, dodavanje revnosti, ljubav prema samilosti, uklonjenje od gordosti. Eto vrlina koje svi treba da traže, mada ih mali broj nalazi. Izvor u kome nema vode teško da se može nazvati izvorom. Ostalo će razumeti oni koji imaju uma [7].
Nevesta koja ne sačuva čistotu bračne postelje – isprlja telo. Tako i duša koja ne sačuva zavet – isprlja duh. Za prvim ide: prekor, mržnja, tuča, razvod (kao najžalosnije od svega), a za drugim: oskvrnjenja, zaboravljanje smrti, nesitost trbuha, neuzdržljivost očiju, podvizavanje iz sujete, nenasitost spavanja, okamenjenost srca, neosetljivost, slaganje nečistih pomisli u duši i sve češća saglasnost sa njima, porobljenje srca, opšta uznemirenost, svađa, pristrašće, neverje, nesigurnost, mnogogovorljivost, drskost (od svega najgore), i najžalosnije od svega – srce u kome nema umilenja, (1109) kod nepažljivih praćeno potpunom bezosećajnošću, majkom grehova.
Od osam glavnih duhova, pet ih se rve sa bezmolvnicima, a tri sa onima što žive u zajednici [8]. Bezmolvnik i onaj što se bori sa uninijem – često trpi štetu, jer vreme molitve i sagledavanja troši na borbu s raznim njegovim lukavstvima. Jednom prilikom, ranije, dok sam sedeo u svojoj keliji, obuzme me takva tromost, da sam već skoro pomislio da je napustim. U taj čas dođoše neki ljudi, i nahvališe me kao navodnog bezmolvnika. I potisnuta sujetom, pomisao lenosti me odmah napusti. I začudih se kako se ovaj trorogi demon suprotstavlja svim ostalim zlim dusima.
Neprestano pazi na pirenja i raspirivanja, na zatezanja i obrtanja tvog saputnika [tj. uninija], i gledaj kako i kuda te gura na taj način? Ko je Duhom Svetim stekao spokojstvo, neće biti nesposoban da izvuče pravilnu pouku.
Prvo delanje bezmolvija sastoji se u tome da se ne vodi briga ni o čemu zemaljskom, dozvoljenom ili nedozvoljenom. Jer, ko otvara vrata dozvoljenim zemaljskim delima, neminovno će pasti i u nedozvoljena. Drugo njegovo delo je revnosna molitva, a treće – neukradljiva delatnost srca. Prirodno je da čovek koji nije naučio slova ne može ni knjige da čita; još manje je moguće da oni koji nisu savladali prvi zadatak, izvršavaju s razumom ostala dva.
Izvršavajući srednji zadatak [9], nađoh se među posrednicima [tj. anđelima]. I (mene) žednog, osvetli (anđeo). I gle, ponovo bejah u tome. Knez (anđelski), naime, nije bio u stanju da mi pokaže kakav beše Načalnik [tj. Gospod] pre no što uze na sebe vidljivo obličje ljudsko. Ne bi mu, naime, dozvoljeno. Ja ga, pak, zamolih da mi kaže kako sada Gospod izgleda. „On ima isti [bogočovečanski] oblik, – reče, – ali ne ovaj [propadljivi]“. A ja ću tek reći: „Kakvo je to stajanje i sedenje s desne strane Prauzroka?“ A on odgovori: „Nemoguće je običnim rečima objasiti ove tajne“. Zamolih ga, onda, da me odvede onamo kuda me goni čežnja, misleći da je već došlo vreme za to. No, on mi reče da to vreme još nije došlo, pošto je Još nedovoljno u tebi ognja nepropadljivosti“. Da li se sve to sa mnom dogodilo u telu ili bez tela – ne znam. Ne, uopšte ne umem da kažem kako je to bilo [10].
Teško je otresti se podnevnog dremeža, naročito u letnje doba. Tada (i samo tada) možda nije za odbacivanje kakav ručni rad.
Doznao sam da demon uninija prethodi demonu bluda i priprema mu put, da bi mu, jako izmoždivši telo i bacivši ga u san, pružio mogućnost da bezmolvnika dovede do oskvrnjenja. Ako im se snažno suprotstaviš, oni će te neizostavno svim snagama napasti, da bi prekinuo sa podvizima, jer ti, navodno, nimalo ne koriste. No, ništa tako nije u stanju da pokaže poraz demona, kao ti strašni napadi na nas.
Kad si na putu, čuvaj ono što si u svojoj keliji sabrao. Kada su na krletki vrata otvorena, ptice izleću: a tada već nećemo imati nikakvu korist od bezmolvija.
Mala dlačica uznemirava oko, i mala briga upropašćuje bezmolvije. Bezmolvije je odbacivanje svih misli (1112) [na zemaljsko] i odricanje čak i od briga koje su same po sebi prirodne. Ko je odista postigao bezmolvije, ne misli više ni na sopstveno telo. Jer, Onaj koji je obećao da će se pobrinuti o njemu – ne [zna za] laž (up. Mt.6,25). Ko hoće da ima čist um pred Bogom, a uznemirava sebe raznim brigama, liči na čoveka koji je na svoje noge stavio teške okove, a pokušava da brzo hoda.
Retki su ljudi koji su svetsku filosofiju izučili u najvišem stepenu. A ja kažem: još manje je ljudi koji po Bogu savršeno poznaju filosofiju pravog bezmolvija.
Ko još nije poznao Boga, nesposoban je za bezmolvije. On je na tome putu izložen velikim opasnostima. Bezmolvije zadavljuje neiskusne: ne osetivši sladosti Božije, oni gube vreme u robovanju raznim strastima, stalno potkradani od đavola, obuzeti uninijem, lutajući duhom tamo-amo. A ko je doživeo lepotu molitve, bežaće od ljudi kao divlja zver. Jer, šta ga drugo čini sličnim divljoj životinji, koja izbegava svaki dodir s ljudima, ako ne molitva? Ko je obuzet strastima, i u pustinji živi s njima, kao što mi reče i nauči me sveti starac Georgije Arsilait [11], koga i tvoja prečasnost vrlo dobro poznaje. Učeći jednom prilikom moju nepotrebnu dušu osnovnim načelima tog podviga, i vodeći me ka bezmolviju, on reče:
„Primetio sam da izjutra obično dolaze k nama demoni sujete i pohote; u podne, demoni uninija, tuge i gneva; u veče, smradoljubivi demoni koji tiranišu stomak.
Više vredi siromašan poslušnik od rasejanog bezmolvnika. Onaj ko je razumno stupio na put bezmolvija, a iz dana u dan ne oseća sve više koristi od njega – ili ne sprovodi bezmolvije kako treba, ili ga potkrada gordost. Bezmolvije je neprestana služba Bogu i stajanje pred Njim. Isusova molitva neka se sjedini s disanjem tvojim, pa ćeš videti kakva je korist od bezmolvija.
Za poslušnika je pad – sopstvena volja, a za bezmolvnika – napuštanje molitve. Ako se raduješ posetama u keliji, znaj da si predan isključivo uniniju, a ne Bogu. Neka ti za primer molitve posluži udovica, kojoj je činio nepravdu suparnik njen (up. Lk.18,3-6). A obrazac bezmolvija neka ti bude veliki i ravnoanđelni bezmolvnik Arsenije [12]. Seti se u svojoj usamljenosti kako je živeo taj ravnoanđelni čovek, i zapazi kako je on često vraćao i one što su mu dolazili u posetu, samo da ne izgubi ono što je veće.
Primetio sam da demoni uče izvesne nerazborite monahe-skitnice da počešće posećuju prave bezmolvnike, kako bi preko njih makar malo zasmetali podvižnicima. Zapazi ih, dragi moj, i ne ustručavaj se da (1113) na blagočestiv način uvrediš lene. Možda će, zahvaljujući toj uvredi, prestati i da skitaju. No, pazi, da u dobroj nameri nepromišljeno ne uvrediš žednu dušu koja je došla da kod tebe natoči vode. U svemu ti je, uostalom, potreban svetilnik [tj. rasuđivanje].
Bezmolvnici, a naročito potpuni usamljenici, treba da žive po savesti i osećanju. Ko razumno ide ovim putem, treba sva svoja dela, izjave, misli, korake, i sve svoje kretnje da čini po Gospodu i za Gospoda, u osećanju duše, kao pred licem Gospodnjim. Ako je i u tome potkradan, on još ne živi vrlinski. Sa zvucima psaltira, kaže neko, izneću muku svoju (Ps.48,5) i želju moju, pošto mi je rasuđivanje još nesavršeno. A ja ću poveriti svoju dobru volju molitvi, i tako steći osvedočenje [o uslišenosti].
Vera je krilo molitve. Nema li tog krila, molitva će se moja ponovo u nedra moja vratiti (Ps.34,13). Vera je stanje duše u kome nema dvoumljenja, koju nikakva teškoća ne može zbuniti. Veru poseduje čovek koji veruje da će sve postići uz Božiju pomoć, a ne onaj koji misli da Bog sve može. Verom se postiže i ono čemu se čovek nikada ne bi nadao, kao što nam pokazuje primer razbojnika na Golgoti (up. Lk.23,42). Majka vere je trud i pravo srce: trud je čini nedvoumljivom, a pravo srce je gradi. Majka bezmolvnika je vera: ako nemaš vere – kako ćeš uopšte biti bezmolvnik!
Ko leži u tamnici, plaši se mučitelja. Ko samuje u keliji, rodio je u sebi strah Gospodnji. Prvi se ne plaši toliko suda ljudskog koliko drugi Suda Božijeg. U bezmolviju ti je potreban veliki strah od Boga, dragi moj oče: ništa tako nije u stanju da odagna uninije, kao strah Božiji. Osuđenik neprestano iščekuje kada će sudija stići u tamnicu, a pravi podvižnik – kada će doći neodložna smrt. Prvoga pritišće breme straha, a drugi stalno proliva bujicu suza.
Čim primiš štap trpljenja, psi odmah prestaju biti tako bezočni pred tobom. Trpljenje je nesalomljiv bol duše, koju nikakve nezgode, ma koliko bile teške, ne mogu uzdrmati. Trpeljiv je čovek nepadajući podvižnik, koji i kroz pad odnosi pobedu. Trpljenje je svakodnevno očekivanje muka. Trpljenje je odsecanje izgovora, i motrenje na sebe. Podvižniku bezmolvija nije toliko potrebna hrana koliko mu treba trpljenja: kroz trpljenje prima on venac slave, a kroz hranu propast. Trpeljiv čovek umro je pre smrti, načinivši sebi grobnicu od kelije. Nada i plač rađaju trpljenje. Ko je bez obe ove vrline, rob je uninija.
Borac Hristov treba da zna koje neprijatelje da goni (1116) od sebe još izdaleka, a s kojima da se upusti u borbu. Ponekad upuštanje u tu borbu donosi pobednički venac, a njeno izbegavanje nas čini sasvim bednim. No, to nije moguće naučiti samo rečima, jer nemamo svi iste sposobnosti, niti svi sve u istoj meri.
Na jednog zlog duha obrati izuzetnu pažnju, budući da te napada bez prestanka, bilo da stojiš ili hodaš, bilo da sediš ili da se krećeš, bilo da ležiš, ili da se moliš, ili da spavaš“ [13].
Neki od onih koji se nalaze na putu bezmolvija, stalno ponavljaju u sebi stih: Gledao sam Gospoda stalno pred sobom (Ps. 15,8). Nisu svi hlebovi, načinjeni od nebeske pšenice ovog duhovnog podviga, istog oblika. Druga govore: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19); neki: Bdite, i molite se (Mt.26,41); drugi: Pripremi za smrt dela svoja (Prič.24,27); neki: Smirih se, i spase me (Ps.114,6); neki, opet: Stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18). Drugi, pak, stalno razmišljaju o rečima: Da kako ne ugrabi i ne bude izbavitelja (Ps.49,22). Trče svi, a jedan dobija nagradu (1.Kor.9,24).
Onaj koji je već napredovao u bezmolviju, upražnjava podvig bez napora ne samo u budnom stanju nego i dok spava. Stoga se neki i u samom snu rugaju demonima, i raskalašnim ženama što im dolaze u snu – drže pouku o celomudrenosti.
Nemoj očekivati posetu niti se za nju spremati unapred. Uređenje bezmolvija treba da bude sasvim prosto i nenamešteno.
Čovek koji namerava da sagradi kulu i keliju bezmolvija, ništa ne preduzima dok najpre ne sedne, ne proračuna i molitvom ne ispita, da li ima svega što mu je potrebno za svršavanje zamišljenog posla, da ne bi, postavivši temelj i ne mogavši da završi zgradu, postao predmet poruge za svoje neprijatelje, a za ostale duhovne trudbenike kamen spoticanja.
Razmotri sladost koja ti dolazi u srce: da je možda nisu spravili nadrilekari, podmukle ubice duša ljudskih!
Veći deo noći posveti molitvi, a manji deo pojanju Psaltira. Danju, pak, prikupljaj snagu za svoju borbu.
Čitanje Svetog Pisma može mnogo prosvetiti i sabrati um, jer – reči Svetog Pisma su reči Duha Svetoga. One neizostavno utiču povoljno na duhovno sređivanje čitaoca. Pošto si podvižnik, treba da pretvoriš u delo ono što čitaš. Jer, opitno ostvarivanje Svetog Pisma čini suvišnim čitanje ostalih knjiga. Trudi se da rasvetliš reči zdravlja više sopstvenim delima nego tuđim knjigama. Pre no što primiš silu Duha Svetoga, nemoj čitati knjige koje ne izlažu pravu veru: njihove mračne misli pomračuju nemoćne.
Često je jedna čaša dovoljna da se oseti ukus vina. Tako i jedna jedina reč može sposobnim ljudima otkriti sav unutrašnji podvig i stanje bezmolvnika.
Ne skidaj duševnog oka sa gordosti: među svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti. Štedi reči kad izađeš među ljude. Jezik je u stanju da u jedan mah rasturi ono što se sa mnogo napora steklo. Vežbaj se da budeš neljubopitljiv: ljubopitljivost, kao ništa drugo, može da umrtvi bezmolvije.
Onima koji ti dođu u posetu, podaj šta treba za telo (1117) ili za duh. Ako se pokažu mudrijim od nas, ispoljimo svoje mudroljublje ćutanjem. Ako su nam, pak, po duhovnom uzrastu jednaki, možemo srazmerno i otvarati usta. (Uostalom, bolje je smatrati da su svi ljudi mudriji od nas.)
Kada sam onima što su još nedorasli hteo da sasvim zabranim telesni rad za vreme bogosluženja, zadrža me onaj koji je po svu noć nosio pesak u svojoj kabanici [14]. Kao što postoji suprotnost između dogmatske nauke o Svetoj, Nesazdanoj i Obožavanoj Trojici i dogmata o domostroju spasenja ovaploćenjem Jednoga od sveopevane Jedinice (jer ono što je u [Trojici] u množini, u [Hristu] je u jednini, i ono što je u Njoj u jednini, u Njemu je u množini [15]) – tako i između podviga bezmolvija i podviga opštežiteljne poslušnosti postoji izvesna protivnost.
Božanski apostol kaže: Ko pozna um Gospodnji (Rim.11,34)? A ja kažem: Ko pozna um čoveka, koji je postao bezmolvnik i telom i duhom?

Moć cara sastoji se u bogatstvu i velikom broju podanika. Moć bezmolvnika sastoji se u izobilju molitve.


NAPOMENE:

  1. Mislenog miša: demona.
  2. Trpljenje moreplovca: misao postaje jasna kad se setimo da su se u to doba brodovi kretali na pogon vetra (jedrenjaci): iznenadna tišina (bonaca) na sred pučine može da dovede brodsku posadu u vrlo težak položaj, tim pre ako potraje dugo.
  3. Jedan čovek: svakako, sam sveti Jovan Lestvičnik.
  4. Tavenisioćani su bili organizovani u opštežiću (kinoviji), a skićani su bili usamljenici – bezmolvnici (Shol. 4, sol. 1117 S).
  5. Razlog tog ćutanja pokušava da objasni Ilija Kritski: podvig bezmolvija je veliki, i u njemu se može dostići veće savršenstvo nego u opštežiću. Međutim, sveti Jovan ne želi to da kaže zbog slabijih da ne bi otišli iz kinovije u pustinju i tamo duhovno propali (Shol. 5, sol. 1117 S).
  6. Da već ne govorim o drugome: šta je to drugo što Lestvičnik prećutkuje, objašnjava Ilija Kritski: to je ili telesni pad (blud) ili silazak s uma, jer su telesni pad i ludilo, kao i bogohulstvo, plod nadmenosti (Shol. 11, sol. 1120 S).
  7. Smisao: kao što se izvor bez vode ne može nazvati izvorom, tako ni monah u kome nema gore spomenutih vrlina ne zaslužuje naziv poslušnika (up. Shol. 12, sol. 1120 S).
  8. Protiv bezmolvnika se bore: uninije, slavoljublje, gordost, tuga, gnev, a protiv poslušnika: stomakougađanje, blud, srebroljublje (up. Shol. 14,col. 1120 S).
  9. Srednji zadatak: tj. podvig molitve (up. Shol. 16, sol. 1120-1121).
  10. Sveti Jovan Lestvičnik, očigledno, govori o nekoj svojoj velikoj ekstazi, koju indirektno upoređuje sa poznatom ekstazom apostola Pavla iz 2.Kor.12,1-5. Ushićenje u kome se sveti otac nalazio, izražava se i u uzbuđenom, tajanstvenom stilu kojim su ovi redovi napisani.
  11. Sveti starac Georgije Arsilait: veliki podvižnik iz 6. veka koji je živeo u skitu Aresalaj u blizini Sinajskog manastira.
  12. Veliki i ravnoanđelski bezmolvnik Arsenije: egipatski prepodobni (345-450), iz ugledne rimske porodice, veoma obrazovan, vaspitač sinova cara Teodosija (Arkadija i Honorija). Napustivši dvor, on tajno odlazi u Aleksandriju 394. Još dok je bio u Carigradu, čuo je glas s neba: „Arsenije, beži od ljudi i spašćeš se!“ Sada je po drugi put čuo: „Arsenije, moli se, bezmolstvuj, smiravaj se, i spašćeš se!“ I on odlazi u pustinju, te u jednom skitu, u usamljenoj keliji, boravi četrdeset godina u najstrožem podvigu. On je obično govorio da ne mrzi ljude, već da ih, naprotiv, voli. Međutim, „nemoguće je biti i s Bogom i sa ljudima“, te on ne može da ostavi Boga i ponovo živi s ljudima. Sav život je provodio u neprestanom plaču. Danju je stalno nešto radio, noću se molio, spavajući u najmanjoj meri. Njegovo je čuveno pravilo: Monahu je dosta jedan sat spavanja. U svom dubokom smirenoumlju, odbijao je da razgovara o bilo kakvim literarnim i sličnim problemima, smatrajući se „neznalicom Hrista radi“ (up. Pravoslavna bogoslovska enciklopedija, 1,1052-54).
  13. Na jednog zlog duha: prema starim tumačima, to bi mogli biti demon bluda, ili slavoljublja ili uninija (up. Shol. 34, sol. 1125 S).
  14. Onaj koji je po svu noć nosio pesak: Po nekima, misli se na svetog Pahomija Velikog i njegovog starca prepodobnog Palamona (IV v.), ali je verovatnije da se radi o svetom Makariju Aleksandrijskom: kad demoni počeše da ga uznemiravaju i noću, svetitelj ustade, uze koš i u njega nasu 5 oka peska, pa ga metnu sebi na leđa i iđaše po pustinji. Srete ga Teosevije Kozmitor, Antiohijac, i reče mu: „Šta nosiš, ava? Daj meni svoj tovar, nemoj mučiti sebe!“ A Makarije mu odgovori: „Ja mučim onoga koji mene muči…“ (up. Paladije, Lavsaik, 20, Migne, R.G., 34, 1060 V).
  15. U Svetoj Trojici postoje Tri Lica odn. Ipostasi, a jedna Božanska priroda. U Hristu je jedna Ipostas, jedno Lice, a dve prirode i volje, Božanska i čovečanska (up. Shol. 43, col. 1128-1129).
Ključne reči:

7 komentar(a)

  1. Pingback: Lepota – dar od Boga i plod podviga – Podvižnička slova

  2. Pingback: Sveti Jovan Lestvičnik: O STOMAKU, RĐAVOM GOSPODARU KOGA IPAK SVI VOLE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Trpljenje i poslušanje svetih monaha (Sinajski čaj) – Podvižnička slova

  4. Olivera

    Predivno štivo!

  5. Boris Banovic

    Hvala Bogu i vama na ovom sajtu!

  6. Da se čovek zaplače od ovolikog smirenja.
    Slava Bogu dragom a i vama što nam ovo omogućiste.

  7. Predivno…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *