НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Велики пост » ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У ПЕТАК ЦВЈЕТНЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! Господ у свештеном Јеванђељу говори врховном апостолу Петру: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А Ја се молих за тебе да вјера твоја не престане (Лк. 22:31-32), тј. сатана хоће да вас сије као пшеницу, али Ја сам се молио за тебе да не погубиш своју вјеру у Мене. Нешто слично се десило и са нама смиреним, али свеблаги Бог није допустио да будемо подвргнути метежу и патњи преко наших сила, него нам је према мјери искушења даровао трпљење, и искушење је минуло. Вама је познато о чему говорим, и ја сам похвалио ваше човјекољубље и то што сте показали ваше саучешће и сви заједно туговали. Заиста, такво је својство искрене браће, као што говори и Апостол: И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. (1 Кор. 12:26). Видите, браћо, како се труди непријатељ над погибијом људи: као гладни лав, он ходи и тражи кога ће прогутати, кога уловити у своју мрежу. Када ђаво преласти човјека и улови га у своју мрежу, макар само дијелом, он се не задовољава и не умирује тим, него вуче окајану душу према горем, све док је не гурне у греховну смрт и не преда коначном мучењу.
Да бисте боље схватили речено, попричајмо о томе подробније. Испочетка нас ђаво искушава да прихватимо греховну помисао, а после тога нас наговара да у срцу своме изрекнемо ријеч безакоња, те тако, чим оскрнави и преласти душу греховним помислима и лукавим мислима, изводи је из природног стања и доводи је до тога да она постаје глупа, слијепа и безумна; он њој жели само зло: умјесто свјетлости – таму, умјесто сладости – горчину, умјесто живота – смрт. Ето какве су клопке и лукавштине ђаволове. Али ми, браћо, са великом пажњом треба да чувамо наше душе, да он не би могао да за себе нађе мјеста у њима. Чим осјетимо први прилог и приступ греховне помисли, истог трена ћемо га отјерати молитвом и затворити пред њим врата срца. Ако ипак будемо побијеђени и примимо га, нека га онда наш ум не пропусти даље; а ако се и томе подвргнемо, немојмо онда да допустимо да се у нама задржи греховна помисао, да нас она не би неповратно увукла у гријех. А то нам се дешава због давно укоријењене рђаве навике да греховно помишљамо. Стога ћемо се одвикавати од рђавих наших навика, и избјегавати помишљања и дјела наше младости. Јер, ако наш ум буде пребивао у неприличним дјелима, шта ћемо моћи чути, осим да смо се опет вратили у свијет, као што су се Јевреји обрнули натраг – у Египат? Чувајмо се од тога, и унутрашње, душом, и вањски, тијелом, памтимо заповијести Апостола, који говори: Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. И не жалостите Светога Духа Божијега, Којим сте запечаћени за дан избављења (Еф. 4:29-30). Него само ријеч блага, корисна и честита да се чује од нас, да приме благодат они који слушају и да се не огорчи Свети Дух Божији. И још говори: Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас (стр. 31). Видиш ли какав опрез у врлини захтијева божанствени Павле од свјетовних људи? Затим говори: А будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама (стр. 32). Према томе указујмо један другом љубав и милосрђе, имајући велики примјер у Богу, Који је по љубави према нама послао у свијет Јединородног Својег Сина, Који је примио смрт ради спасења људи.
 
Слиједићемо за тим да се не одвајамо од братског општежитија и да не живимо по својој вољи, зато што то доноси много зла и повлачи за собом велике гријехе. Шта радиш ти, човјече? Браћа твоја тихују, а ти празнословиш? Браћа твоја мирују, а ти се скиташ по неприличним и душештетним мјестима. Тешко таквим, јер од њих потичу саблазни и рађају се велика безакоња. Шта бива са овцом која оде од стада? Зар је не поједу звијери? Исто бива и са монахом који се одвоји од братства: он трпи многа зла, да би на крају био подвргнут мучењу. Да се не деси то са нама, браћо моја, него да сва наша дјела, ријечи и мисли, као што каже Апостол, благообразно и по чину буду и све са расуђивањем, као пред Богом, Који зна и тајна и јавна, и дневна и ноћна дјела тијела нашега и помисли душе наше. Он све зна, и добро, и зло, и ништа се неће сакрити од Њега. Он хоће да ми живимо са страхом и пажњом и да не служимо као камен спотицања и саблазан ни за невјерне, ни за вјерне.
Четрдесетница се са Богом завршила. Узвратимо стога славу Ономе Који нас је удостојио да је одслужимо и утврдио нас у трудовима поста. Труд је прошао, али награда остаје вјечна; тијело је изнемогло и смршало, али је душа очврсла и постала одважнија. Нека она све више и више чврсне и освештава се, па ће дух, душа и тијело бити сачувани у цјелости и чистоти до времена доласка Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *