НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Велики пост » ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У СРИЈЕДУ ДРУГЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! Минула је прва седмица поста, а ми један у другом видимо промјену: лица наша су измождена, блиједа и жута. Него ако се наш спољашњи човјек и распада, – говори Апостол, – ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2 Кор. 4:16). Јер као што се од изобиља тијело попуњава и цвјета, тако и душа од уздржавања постаје свјетлија и мужевнија. Управо злопаћењем тијела ми смо узрасли у себи душевну красоту и благољепоту, ону красоту, коју је желио свети пророк Давид када је молио Бога да му дарује благодат: Господе, вољом Твојом подај доброти мојој силу (Пс. 29:8). Благољепотом уздржавања обручавају се душе наше мисленом Женику Христу, као што о томе говори блажени Павле: јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу (2 Кор. 11:2-3). Видиш ли величину дара? Ми смо се удостојили да за Женика имамо Христа. Видиш ли како и велики апостол Павле трепери да нас не преласти непријатељ наш ђаво и да нас не лиши великог достојанства? Душа је наша попут дјевојке која је заручена и која се скрива од очију младића, да би одржала своју дјевственост чисту и неоскрнављену док не наступи вријеме брака и вјенчања. Тако и наша душа мора да се штити и крије од гријеха до самог смртног часа. Ако је она благообразна и сија врлинама дјевствености коју је сачувала у овоме свијету, томе ће се, по изласку њезином из тијела, као из царске палате, обрадовати свети ангели, видећи њену красоту и благољепоту; ако ли пак буде без-образна и оцрњена гријесима, пружиће радост демонима због срамоћења Христа. А о томе је страшно и говорити.
Ми тијело подвргавамо злопаћењу и водимо суров живот да би се смириле плотске страсти и незаконити покрети и да би у нама загосподарио духовни ум, а не плотска зла воља; не само сада, него и увијек ми желимо да имамо исту ту стражу, да вршимо исти тај подвиг уздржавања. А и шта је друго живот хришћанина, ако не обуздавање страсти, испитивање помисли и свагдашња борба против невидљивих и скривених бјесова? То што се чини тешко и обремењујуће за тијело – доноси велику корист души; при томе труд је тај привремен, а награда је вјечна. Зато и Апостол говори: Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе, нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно. (2 Кор. 4:17-18). Ради вјечних блага, која стећи желе и сами ангели, и ради Господа нашега Исуса Христа, Којем су обручене душе наше, молим и преклињем љубав вашу, браћо, да чувамо душе наше чисте од лоших дјела и од нечистих помисли које, према ријечима Господа, погане (Мт. 15:18) душе наше; немојмо уопште допуштати греховну помисао, јер се од ње распламсава, попут огромног пламена, похота, која пали и пржи наше душе, чинећи их без-образним и црним. Удаљимо се од страсти, одбацујући први прилог непријатеља, са великим старањем избјегавајмо лоше помисли, како бисмо просвијетлили душе своје добрим дјелима, усрдно се подвизавајући у уздржавању и посту, како бисмо, када куцне час раздвајања душе од тијела, били припремљени и чисти, и како бисмо се удостојили оне небеске радости и наслађивања, и причешћа вјечних блага, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *