ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

 

ЧТЕНИЈА ПОСНОГ ТРИОДА

ПОУКА У СРИЈЕДУ ПЕТЕ СЕДМИЦЕ

 
Браћо и оци! Нека се ниједна душа која се, приликом раздвајања од тијела, за добар живот и Божанствене врлине, удостоји да стекне милосрђе и милост Божију, не смути и не препадне када дође од Бога послан анђео да је узме, него нека са љубављу гледа на њега и нека са радошћу пође ка своме Владици. А душа која се у тај час нађе неспремна и повријеђена, смутиће се и горко и узалудно заплакати, видећи да јој ни од кога нема помоћи и утјехе. Јер овдје и друг и брат могу утјешити човјека у тјескоби и недаћи и унеколико га ободрити у његовом страху; тамо, пак, њему ни од кога никакве помоћи бити неће, него ће ангел неумољиво и немилосрдно одузети његову неокајану душу.
Браћо, ако нас сам помен на тај страшни час доводи у страх и трепет, шта ће онда бити са нама када стварно дође вријеме? Када душа стане пред страшним Пријестолом Христовим? Послушај шта говори пророк Данило о том судилишту: огњена ријека излажаше и пролажаше пред њим, хиљаду хиљада Му служаше, и тма тми стајаше пред Њим (Дан. 7:10). Судија је страшан, ништа неће бити утајено од Њега: казна чак и за изговарање високопарних ријечи ће бити оштра и сурова, говори Јеванђеље. Како ће то претрпјети душа? Заиста је страшно давати одговор пред правосуђем Божијим, али је још страшније слушати праведне ријечи које шаљу у вјечну муку.
Молим вас и преклињем, браћо, исправимо се и припремимо прије него што дође смрт; покајањем призовимо на нас милост и милосрђе Бога, учинимо се друговима ангела који ће доћи по нас. Нека увијек буду бодре очи ума нашега, и ум наш нека се храбро бори против страсти и гријеха, не повинујући им се. А ако се некоме деси да се поколеба, нека истог часа поврати пређашњу чврстину, гасећи сузама запаљене стријеле ђавола и грлећи жељу и љубав Христову. Апостол Јаков говори: много је моћна усрдна молитва праведника (Јак. 5:16); зато смо ми потребити за молитвама других о нама, нарочито јерејским; неопходни су нам руководство и савјети учитеља, архијереја, који имају велику силу; још више имамо потребу за сузама, за умиљењем, а више од свега за Светим Причешћем.
Ја говорим о Причешћу које чисти душу и тијело. Не смијемо се причешћивати бездушно, не испитујући себе, јер Апостол говори: човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије (1 Кор. 11:28-29) и велико мучење припрема души својој. Свето Причешће – то је хљеб живота, који даје вјечни живот, и блажен је онај који га узима не знајући у себи ни зле похоте, ни непријатељства, ни пијанства, ни утробођаволства, ни среброљубља нити какве друге нечистоте. Послушај шта говори Христос: Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу Ја дати тијело је Моје, које ћу Ја дати за живот свијета. И још говори: Који једе Моје тијело и пије Моју крв има живот вјечни (Јн. 6:51, 54). Видите, браћо, неизрециво и бесконачно даровање: Христос не само да је умро за нас, него нам је и Тијело и Крв Своју дао за храну и пиће. Какво веће од овога може да буде свједочанство безграничне љубави Бога према нама, шта спасоносније може бити за душу? Нема никога ко не једе са свакодневне трпезе, а када би коме забранили, тај би се већма увриједио. А о овој страшној трпези, која није прост и обичан хљеб, него Хљеб живота, и чаша није обична, него је то чаша бесмртности – може ли се мислити како се не треба причешћивати њоме? О, како би то било неразумно! Ако је тако и било до сада, од сада ћемо се исправити, познајући величину дара и благодати и чистећи се, колико је то у нашим моћима, и тако се причешћујући Пречистим Тајнама за здравље душе и тијела, како бисмо постали причесници живота вјечног и удостојили се да га добијемо, по благодати и човјекољубљу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.